Spavajte mirno na mestu zločina

Višegradska banja i hotel Vilina vlas biseri su turističke ponude Višegrada i Republike Srpske; reč je o lečilištu sa termalnom vodom (odmor i letovanje mogu se platiti vaučerima RS), ali i toponimu monstruoznih zločina u kojem su razulareni pripadnici srpskih jedinica tokom rata u istočnoj Bosni neljudski mučili Bošnjake i silovali Bošnjakinje. Prošle nedelje Amela Trokić, stručnjakinja za marketing, pokrenula je na turističkoj stranici Change.org peticiju kojom potpisnici  zahtevaju da se hotel Vilina vlas ukloni sa Google pretraživača i Google Maps.

"Ako bi neko koncentracione logore Auschwitz-Birkenau odlučio pretvoriti u wellness odmaralište pogodno za opuštajući odmor da li biste mu dopustili da to promovira na Googleu? Želite li dopustiti da se na Google Maps prikazuje kao turistički objekt", piše Amela Trokić.

Mesto monstruoznih zločina predstavljeno je kao idealan izbor za odmor i rehabilitaciju. “Lijepo i mirno mjesto u prirodi”, saznaju sa stranice potencijalni posetioci. “Gosti mogu spavati u nekoj od brojnih soba u kojima su žene silovane, a muškarci mučeni i ubijani", piše Amela Trokić.

Ona upozorava na to da se “historija ovog hotela pokušava sistemski izbrisati na nehuman način, a sve to uz podršku Vlade RS”.

"Uklonite ovaj zločin iz svoje pretrage, uklonite ih sa svih vaših karti i pomozite nam u pokušaju da pružimo dostojanstvo i pravdu žrtvama", piše Amela Trokić.

Mučenje, silovanje i rehabilitacija

Puna četiri meseca u hotelu Vilina vlas Bošnjakinje su silovane, a Bošnjaci zlostavljani, mnogi od njih do smrti. Pripadnici Vojske Republike Srpske i paravojnih formacija iz Srbije, među kojima su se isticali Osvetnici i Beli orlovi, vršili su masovna silovanja devojaka,od kojih je pet žrtava izvršilo samoubistvo. Posmrtni ostaci Jasmine Ahmetspahić, koja je, nakon zlostavljanja i silovanja izvršila samoubistvo skočivši sa trećeg sprata tog hotela, pronađeni su 2010. u jezeru Perućac.

Vilina vlas u turističkoj ponudi način je da se žrtve ponovo ponižavaju, kaže predsjednica Udruženja Žena-žrtva rata iz Višegrada Bakira Hasečić.

“Znala sam mjesec dana i više da gledam ubijene i zaklane i žive žene i ljude i djevojke koje odvoze prema hotelu Vilina Vlas, ovo je jedna velika uvreda’’ističe Bakira Hasečić.

Ona smatra da bi na mestu zločina trebalo postaviti spomen-ploču, kao i to da ulica koja vodi do hotela treba da bude nazvana  po Jasmini Ahmetspahić.

"Kada legnu u hotel Vilina vlas, oni koji nisu znali, neka sada znaju, da spavaju u sobama u kojima su žene silovane i mučene, gdje su ljudi ubijani, klani, premlaćivani. Neka se svako na svoj način pomoli tamo za mir duša nedužnih osoba koje su tu izgubile svoje živote", kaže Bakira Hasečić.

Sećanje na živu lomaču

Višegrad je ratne 1992. bio toponim najokrutnijih zločina tokom rata, odnosno iživljavanja Osvetnika, državne bande Srbije koju je predvodio Milan Lukić, osuđen pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor. Srbija je organizovala i platila mobilisanje, organizovanje (komandu), uniforme i oružje Osvetnika. Za zločine u Vilinoj vlasi 0suđeno je 19 zločinaca, devetorica za silovanje i seksualno zlostavljanje, ostali za ubistva Protiv 12 ratnih zločinaca se vodi postupak na sudu BiH, pet u Srbiji, na Višem sudu u Beogradu.

Presudu kojom je potvrđena njegova kazna doživotnog zatvora, Milan Lukić dočekao je sa Biblijom u rukama i podrugljivim osmehom na licu. Njegovom bratu Sredoju Lukiću prvostepena kazna od 30 smanjena je na 27 godina zatvora. Brojni su zločini zabeleženi i dokumentovani, ali su najstrašniji bili na Bikavcu i u Pionirskoj ulici, spaljivanje Bošnjaka u zatvorenim kućama. Sudija Patrik Robinson je, u završnoj reči, izričući kaznu Milanu i Sredoju Lukiću, rekao da su požari u Pionirskoj ulici i na Bikavcu najgori su primeri nečovečnih postupaka jednog čoveka prema drugom.

Državni izaslanici u istoriju

“U istoriji ljudske nečovečnosti, koja je već isuviše duga, žalosna i ogavna, požari u Pionirskoj i na Bikavcu zauzimaju istaknuto mesto. Na kraju dvadesetog veka, obeleženog ratom i krvoprolićem kolosalnih razmera, ovi užasavajući događaji ističu se po gnusnosti spaljivanja, po očiglednom predumišljaju i proračunatosti koji ih definišu, po tome kako su žrtve iz čiste bezdušnosti i surovosti sprovedene, zatvorene i zaključane u te dve kuće da bi se našle potpuno bespomoćne u paklu koji je onda nastao, po stepenu boli i patnje koje su žrtve trpele dok su žive gorele. U tom činu zatiranja svakog traga pojedinačnim žrtvama, počiva nečuvena surovost koja itekako mora povećati težinu koja se pripisuje ovim zločinima”, rekao je sudija Robinson. 

Krajem juna na mostu Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu, kao i nekadašnjoj Pionirskoj ulici i naselju Bikavac, obeležana je 28. godišnjica zločina nad Bošnjacima. U Drinu je bačeno 3.000 ruža, simbolični znak sećanja za isto toliko žrtava. Radio Sarajevo zabeležilo je ispovest Esada Tufekčića koji je na Bikavcu izgubio celu porodicu. U kući Mehe Aljića koja je bila živa lomača sa najmanje 60 žrtava.

„Među njima je bila i cijela moja porodica. Supruga, kćerka od pet godina i sinčić od nepune dvije godine. Da zlo bude veće, tu su kuću kasnije srušili i sa tim ostacima odvezli kamionima, tako da tragamo 28 godina, nismo ih uspjeli pronaći“, rekao jeTufekčić.

Komemorativnu svečanost u Višegradu Program organizovali su MIZ Višegrad, Udruženje porodica nestalih lica “Višegrad 92.” i Udruženje “Žena – žrtva rata”, a prisustvovali su predstavnici Bošnjaka u vlasti opštine Višegrad, Islamske zajednice, potpredsednik RS Ramiz Salkić, izaslanik člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića.

Srba, zvanično, nije bilo.