Spomenik Draži na večnoj straži

* Zna li XXZ magazin da je na sajtu Nove Srpske Fašističke Misli postavljen tekst sa znakom pitanja?

- Mislite kao B92 koji već godinama objavljuje naslove: “Život na Marsu?”, “Život posle smrti?”, “Disanje je opasno po zdravlje?” ili “Vanzemaljci u Beogradu?”.

* Ovo je još duhovitije, jer neki tekst pita sve nas: “Zašto Beograd nema spomenik Draži Mihailoviću?”.

Stvarno, zašto nema gvozdenog Čiče u glavnom gradu? Odgovorite ako smete!

* Zato što nas zabole qurac za četnike, a posebno za đenerala. Nego, tko je pisao tekst sa znakom pitanja u obliku question marka?

Igor Ivanović, DSS-omladinac; nije onaj Ivan Ivanović iz “Naših”, mada, čini se, imaju slično ime i prezime, pa ih je lako pobrkati.

* Jebeš “Naše” i “Vaše”, nego šta piše pisac, pominje li profesora Lompara u prvom pasusu?

Život bez Lompara je kao klanje bez noža, naravno da sve počinje s Milom. Obratite pažnju: “ Ako hoćete da utvrdite u kojoj meri se neki bivši komunista i partizan konvertovao u Srbina - govorio je profesor Lompar na jednom od predavanja - postavite ga pred iskušenje iznošenja stava o sudbini Draže Mihailovića”.

* Ovaj Lompar je malo više odlepio, izgleda da ni lepak više nije ono što je bio. Kladim se da prof. Milo rečenicu počinje klasičnim iskušenjem “Ako je u stanju…”

Svaka čast, točno, zna Milo kako da vodi igru: “Ako je u stanju da izvrši samoprekoračenje i pošteno prizna Draži antifašističko vojevanje i tragičnu sudbinu, onda je narečeni bivši komunista postao Srbin”.

* Odmah da poručim profesoru: nisam u stanju da izvršim prekoračenje, ne priznajem Draži ništa, akamoli Antifu, zabole me nježnik za njegovu tragičnu sudbinu, dakle – ako sam shvatio univerzitetskog radenika – nisam postao Srbin. Oh, God, thank you! Ima li nastavak?

Ima, jer Milo preti: “Ako nije u stanju da to uradi, onda on ne samo da nije postao Srbin, nego još nije na putu ni da primi hrišćanstvo”.

* Da rekapituliramo i potom kapituliramo; nisam postao Srbinom, a nema šanse ni da primim hrišćanstvo. Dvije lijepe stvari u samo jednoj rečenici! Ali, šta autor Igor Ivanović koji nije onaj Ivan Ivanović kaže na ovu Lomparevu primisao mentalnog primicača?

Kaže Igor Ivanović iz “Nenaših” da ova “briljantna i duhovita misao gađa u psihološki centar naše stvarnosti”.

* Sem što se udvara Lomparu u psihološkom centru profesorske stvarnosti, ima li još nešto nerazumno da pita Ivanović Igor?

Evo ga, postavlja pitanje, ima čak i question mark na kraju: “Zašto i danas, tri decenije od zvaničnog silaska komunista sa vlasti, u našoj vladajućoj eliti i dalje postoji toliki otpor da se prizna očigledno i shodno tome učini nužno kada je general Mihailović u pitanju?”

* Da je Lompar koristio kvalitetniji lepak, poručio bi Ivanoviću da nikad ne postavlja pitanje na koje unapred ne zna odgovor. Dakle, da čujemo slavodobitnog DSS-Igora!

Čitajmo naglas: “Formalno su se stekli svi uslovi: Dragoljub Mihailović je pravno rahabilitovan, istorijska nauka više nema nikakvih dilema oko njegovog rodoljublja i slobodarske borbe, postoje brojni dokazi da je bio prvi gerilac koji se borio protiv nacista na tlu porobljene Evrope i da su ga ‘saveznici’ kasnije izdali, zbog čega je u svakom pogledu tragično okončao svoj život”.

* Je l’ stvarno piše “rahabilitivan”?

Rahabilitovan, skroz.

* I stvarno piše da je “tragično okončao svoj život”? Kao da je, daleko bilo, sam sebe streljao… Ali, omakne se piscu nepreciznost! Slutim da posle “formalnih” postoje i “neformalne” olakšavajuće okolnosti da Čiči odmah podignemo spomenik?

Slutnja vam je dublja od strepnje, Lukoviću, jer Ivanović piše: “Neformalno su stvari odmakle još dalje: general Mihailović je heroj u srcima velikog broja Srba, u nekim srpskim entitetima poput Republike Srpske ili dijaspore praktično ima statut sveca, poštuju ga mnoge temeljne institucije poput SPC”.

* Pisac je na teškom cracku, jer tko iole normalan uzima Republiku Šumsku kao dokaz bilo čega, tamo ni gravitacija ne funkcioniše bez četničkog pritiska na bosansku težu. Nego, vidi li Ivanović neke prepreke za Čiču u bronzi?  

Ivanović je potpuno opušten, gotovo hindu cool: “Dakle, nema ni političkih, ni pravnih, ni naučnih, ni psiholoških prepreka da Beograd dobije spomenik ovom tragičnom junaku”.

* I šta sad muči Ivanovića kad nam je sve dokazao?

“Ali spomenika nema. I nije na vidiku”.

* Dođe mi da kriknem “zašto”, kako bih od Ivanovića dobio zlokoban odgovor…

“Možda zato što Krug Dvojke kao nadmeni gospodar Srbije i ponizni sluga Zapada u tome ne vidi nikakav interes. Čak suprotno, dobro znaju na ovom ostrvu uticaja da bi spomenik na njihovoj teritoriji bio ogledalo zapadne neprijateljske politike prema Srbiji i otkrivanja istorijskog falsifikata u kome su kao koautori Englezi imali značajan udeo. Znaju i da ni Rusi ne bi bili srećni zbog spomenika, jer zamućuje predstavu o oktobarskom oslobođenju prestonice”.

* Ovo je šok za organizam i udar na mikroorganizam. Englezi koautori falsifikata? Nesrećni Rusi zbog zamućivanja? A gde su Hrvati, ti naši najveći neprijatelji?

Stižu The Croats konjicom Ivana Ivanovića: “A kako bi tek bili besni u ‘okruženju’- naročito u Hrvatskoj prema kojoj elita Kruga Dvojke oduvek gaji neobjašnjivo poštovanje- zato što upravo u regionu decenijama preko lažne istorije ravnogorskog pokreta nipodaštavaju povesne činjenice o zverskim zločinima koju su na državnom nivou činili protiv srpskog naroda”.

* Čekam samo da Ivanović izvadi spolovilo na pokvarene partizane!

Došli i partizani, don’t worry, babe: “Ovu kancerogenu ravnotežu koju čine očigledni istorijski fakti o zločinima kvislinga iz okruženja prema Srbima i čistom istorijskom falsifikatu o četnicima kao kvislinzima i zločincima, izmislili su i ustoličili upravo partizanski ideolozi u cilju stvaranja nove nacije i vladavine nove klase”.

* Udri, Ivanoviću, raspali po novonastalim državama koje su stvorene na srpskoj zemlji, ne zaboravi skoro čitavu Jadransku obalu, pojebi ih svakim kvadratnim centimetrom!

Uključio se Ivanović golom žicom na 224 volta: “Platili smo kao narod najskuplju cenu njihove avnojevske avanture: na teritoriji Srbije iscrtali su nove države zbog kojih danas ratujemo, a poklonili Hrvatskoj skoro čitavu Jadransku obalu, iako su dobro znali da NDH tokom rata nije imala ni jedan jedini kvadratni santimetar te iste obale!”

* Ode Ivanović na Jadran, zaboravi spomenik Čiči! Vrati se, pišče, zašto, bre, onog đeneralovog spomenika još nema u Beogradu?

“Možda spomenika još uvek nema u Beogradu zato što je i dalje našom elitom vlada onaj isti duh koji je nekada stvaran u kumrovačkim klupama, a danas se oblikuje kroz kurseve nevladinog sektora u Budimpešti… Ispada da Dražin spomenik u srpskoj prestonici ne odgovara nikome, osim srpskom narodu!”

* Da li je moguće, drugovi, da Ivanović još nije pomenuo druga Josipa Broza? Pa, gde će ti duša, Igore Ivanoviću iz “Nenaših”?

Ono malo duše je u priči o dva vojnika, suza samo što nije krenula: “Pre jednog veka dvojica vojnika su se gledala preko puščanih cevi u krvavim bitkama na Ceru i Kolubari. Jedan koji je već bio ranjavan u balkanskom ratovima, borio se kao srpski oficir i dve godine kasnije teško je ranjen. Odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost. Reč je o poručniku Dragoljubu Mihailoviću…Drugi je ratovao protiv Srba na strani Austro-Ugarske monarhije i bio je pripadnik 42. domobranske "vražje" divizije koja je počinila nezapamćene zločine nad srpskim civilima u Pocerini, Mačvi i Podrinju. O tome je uporno ćutao tokom čitave karijere. Reč je o kaplaru Josipu Brozu”.

* Podseti me, Ivanoviću, šta to beše ljubav iz pjesme Olvera Dragojevića?

Prvo o ljubavi prema Čiči: “Nekoliko decenija kasnije, kao u najmorbidnijem noćnom košmaru, srpski heroj sa Cera i Kolubare proglašen je izdajnikom i mučki je ubijen u Beogradu, od strane onih koje je rađala srpska majka i koji su nosili srpska imena i prezimena”

* A, gdje nam drug Tito?

“Taj drugi koji je ratovao protiv Srba u zloglasnoj vražjoj diviziji proglašen je ‘najvećim sinom naših naroda i narodnosti’; iako je zvanično nosio hrvatsko ime i prezime nikada mu nije otkriven pravi identitet i niko nije plakao kao srpski narod kada je preminuo u dubokoj starosti”.

* Ovo već postaje dosadno, Igore, kao u knjigama Koštunice Voje. Konkretno: u kontekstu tvog Čiče & mog Tita, za koji nam kurac treba Dražin spomenik usred Bijelog grada Beograda? Samo kratko, ide vikend!  

“Treba nam spomenik u Beogradu da sa sebe skinemo ovo prokletstvo i ispravimo ovu nepravdu”.

* Hvala ti, Ivanoviću Igore. Sad lijepo kreni na Ravnu Goru, ali pazi tako da ostaneš nevina!

* Čitaoci koji su mazohisti mogu da pogledaju izvorno četnički tekst Igora Ivanovića na sajtu NSFM