Fond za humanitarno pravo o suđenjima za ratne zločine i nestalima
Sud

Photo: https://www.nmcourts.gov/

Srbija čeka, umesto da sudi

Protok vremena i biološki procesi gotovo da su ključne sintagme u odnosu srbijanskih institucija prema istragama ratnih zločina i suđenjima optuženima za njih. Žrtve i svedoci umiru, počinioci takođe, a pred sudovima se vode nerazmno dugi procesi u kojima se ne beleži napredak u pogledu prava žrtava. Procesuiranje ratnih zločina, treba, takođe, da pruži deo odgovora na pitanja iz istraga o sudbini nestalih lica, budući da je reč o prisilnim nestancima koji su, uglavnom posledica zločina i kršenja međunarodnih konvencija.

Ovo je deo zaključaka sadržanih u dokumentima Fonda za humanitarno pravo, predstavljenih 27. jula u Beogradu. Reč je o Izveštaju o sprovođenju nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, od decembra 2017. do kraja juna 2018. i  Predlogu praktične politike u potazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba.

„I ovaj period sprovođenja Strategije obeležila je činjenica da je mali broj podignutih optužnica i započetih procesa za optuženima za ratne zločine. Ne postoji jasna i nedvosmislena podrška institucija Srbije procesima za ratne zločine, štaviše, svedoci smo toga da se podrška upućuje osobama optuženim ili osuđenim za ratne zločine koje  se politički i društveno promovišu. Jasno je da je u takvom okruženju, sa postojećim kadrovskim potencijalima, Strategija osuđena na neuspeh, istakla je Jelena Krstić, analitičarka Fonda za humanitarno pravo.

Ona je podsetila na to da „aktivna podrška Evropske unije podrazumeva da se od Srbije, i u najnovijoj strategiji, koju je EU donela u februaru ove godine, traži jasno opredeljenje prema suđenjima za ratne zločine i saradnja sa Haškim tribunalom.

„Efikasnost suđenja jedan je od preduslova koje Srbija treba da ispuni kako bi postala punopravna članica EU. Od Srbije se očekuje da sve navode istražuje na adekvatan način, da osigura sva prava žrtava tokom procesa, koji treba da se odvijaju bez diskriminacije, odnosno da punopravno budu tretirani i višerangirani počinioci“, konstatovala je Jelena Krstić.

Višnja Šijačić, pravna analitičarka Fonda, istakla je manjkavost  Tužilačke strategije koja podrazumeva to da se Tužilaštvo odlučila da vodi manje složene predmete, što znači procese u kojima je manji broj žrtava i optuženih, ali i manje visokorangiranih oficira Vojske i policije.

„Ročišta se zakazuju sa velikim pauzama, u proteklom periodu bila su  33 dana suđenja u svim predmetima za ratne zločine, dok su 29 puta  suđenja iz različitih razloga odlagana. Pretresi u okviru pojedinačnih prvostepenih postupaka su, u proseku, zakazivani u razmaku od preko 30 dana. Uzimajući u obzir da se sudilo u ukupno 15 predmeta, prosek iznosi svega dva sudeća dana po jednom predmetu“, rekla je Višnja Šijačić.

Gordana Đikanović iz prištinskog udruženja Kosmetski stradalnici rekla je, između ostalog, da se beleži sve manji broj ekshumiranih nealbanaca, te da potraga za nestalim licima nije tema razgovora Beograda i Prištine, iako su to udruženja porodica žrtava zahtevale. Ona je istakla i to da se  na listi nestalih nalazi 1.650 imena nestalih osoba, od čega je 540 Srba, kao i da domaće zakonodavstvo ne poznaje prava članova porodica nestalih osoba.

„ Nedavno su posmrtni ostaci 65 žrtava reekshumirani i utvrđeno je da od 65 ostataka deset ne pripada osobama za koje se mislilo da su ih porodice sahranile. To je preveliki procenat pogreški i posebno je teško porodicama koje su mislile da sahranjuju svoje najbliže“, rekla je Gordana Đikanović.

Ona je istakla i to da postoji dobra saradnja njenog udruženja sa udruženjima porodica nestalih Albanaca.

Metju Holidej, direktor Programa za Zapadni Balkan Međunarodne komisija za nestala lica, istakao je da Komisija raspolaže podatkom da je “ukupno 12.121 lice nestalo tokom oružanih sukoba i da će podaci uskoro biti objavljeni, sa ciljem da se poboljša regionalna saradnja, odnosno ujedinjenje resursa, u potrazi za nestalima”.

Oceni 5