Utakmica Crna Gora – Kosovo: Ultra ponižavanje
Crna Gora fudbal

Photo: reprezentacija.me

Srbija, izvoznik rasizma prema Albancima

Srbija je poznata kao zemlja gde se sport smatra „ratom drugim sredstvima“, sva frustracija se projektuje na sportiste, tako su oni tu da na sportskim terenima „svete“ Kosovo, Krajinu, bombardovanje 1999. Na tim istim terenima od njih se očekuje da „ponize“, „razvale“, „unište“ „protivnike“, a pogotovo Hrvate, Bosnu, Crnu Goru, ali ne i Kosovo. Na Kosovo se primenjuju drugi aršini. Kosovo se sportski bojkotuje. U tradiciji rasističkog odnosa dela srpske javnosti prema kosovskim Albancima, oni kao inferiorni, podljudi, zapravo se i ne mogu takmičiti, jer bi to bilo priznanje da su jednaki. Odatle i histerija nacionalističkih masa na svaku pomisao da se bilo ko sa Kosova može u nečemu takmičiti sa Srbijom.

Ono što je novo je da smo ovih dana svedoci da Srbija uspeva da ovakva rasistička shvatanja sporta izvozi i van granica.

U petak 7. juna, u Podgorici je odigrana fudbalska utakmica između reprezentacija Crne Gore i Kosova, u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020. godine. Ono što je obeležilo ovaj meč je odluka, samo nekoliko sati pre početka meča, selektora Crne Gore Ljubiše Tumbakovića i dvojice fudbalera Mirka Ivanića i Filipa Stojkovića da ne učestvuju u ovom meču.

Ništa nije ukazivalo na ovakav ishod. Selektor Tumbaković i fudbaleri su se okupili još 27. maja i počeli pripreme za mečeve sa Kosovom i Češkom. Tumbaković je na konferencijama za medije tokom priprema govorio o predstojećem meču, hvaleći kvalitete kosovskih fudbalera, a na pitanje kosovskih novinara, pričao i o svom prijateljstvu sa Fadiljom Vokrijem, legendom Partizana i nedavno preminulim predsednikom Fudbalskog saveza Kosova. Napadač Crvene Zvezde u redovima reprezentacije Crne Gore Ivanić, izjavio je medijima pred utakmicu: „Igramo protiv ozbiljnog tima i to je definitivno jedna od najvažnijih utakmica u ovom ciklusu. Možda čak i presudna. S tri boda bismo možda bili bliži drugom mestu, koje sanjamo i koje nam je cilj. Mi ćemo biti spremni na sve, domaćini smo i sve osim pobede smatraćemo neuspehom“.

Šta se to desilo da trener i fudbaleri odustanu od ovog meča? Pođimo redom, beogradski tabloid Informer je 5. juna objavio tekst pod naslovom: AKO STE SRBI, NEĆETE IGRATI PROTIV KOSOVA! Petorica naših igrača iz Crne Gore ne smeju da imaju dilemu u petak!”, u njemu se navodi: „Srbi, sad pokažite da vam je čast važnija od svega! Fudbalska reprezentacija lažne države Kosovo gostuje u subotu Crnoj Gori u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a pošto su selektor Ljubiša Tumbaković i njegovi igrači Mirko Ivanić, Filip Stojković, Vukan Savićević, Adam Marušić i Marko Simić rođeni u Srbiji, biće veoma zanimljivo videti na koji će način ispratiti himnu šiptarskih zločinaca“.

Šta se dešavalo u danima pred samu utakmicu još uvek nije do detalja poznato, ali se može naslutiti iz saopštenja Fudbalskog saveza Crne Gore: „Izražavamo ogromno žaljenje što su pritisci iz pojedinih krugova učinili da u ovom važnom meču za nacionalni tim ne nastupe Filip Stojković i Mirko Ivanić, a selektor Tumbaković ne vodi ekipu“. Podgoričke Vijesti navode: „Selektor i igrači, rođeni u Srbiji, bili su prethodna dva dana izloženi žestokim pritiscima iz Beograda, koji su dolazili iz navijačko-klupskih struktura“.

Iz svega navedenog proizilazi zaključak da su selektor i fudbaleri, pod pritiskom i pretnjama odlučili da ne igraju na ovom meču. Ti pritisci su očigledno došli iz Srbije i Beograda.

Ovde već ulazimo u polje krivične odgovornosti, u gore opisanim radnjama, prepoznaju se elementi bar dva krivična dela: član 135. – Prinuda, u stavu 1. se navodi: „Ko drugog silom ili pretnjom prinudi da nešto učini ili ne učini ili trpi, kazniće se zatvorom do tri godine“, član 138. – Ugrožavanje sigurnosti, u stavu 1. se navodi: „Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“.

U državi u kojoj postoji vladavina prava, nadležno tužilaštvo bi moralo po službenoj dužnosti da sprovede istragu, jer postoji i više od osnova sumnje da se radi o izvršenju krivičnog dela. Za početak bi morali biti saslušani autori teksta iz Informera, koji je i neka vrsta „poziva na linč“ fudbalera i trenera, a svakako i oštećeni, odnosno žrtve, u ovom slučaju Tumbaković, Ivanić i Stojković, koji bi ukazali na izvore pritisaka i pretnji kojima su bili izloženi.

Pravosuđe u Srbiji je ponovo na ispitu, da li je sposobno da vrši svoju funkciju i pruži zaštitu žrtvama od nasilja.

U narednim danima ćemo videti da li zaista postoje ili se „informerovskim“ rečnikom govoreći radi o tzv. tužilaštvu, tzv. policiji i u krajnjem ishodištu tzv. i lažnoj državi Srbiji.

Za sada izostaju reakcije javnosti i kolega sportista, na ova sramna dešavanja. Zaista ponižavajuće deluje kada se pred očima javnosti nekome tako očigledno „zavrće ruka“, a svi se prave da ne vide šta se dešava. Da poniženje bude još veće potrudio se Informer, sa tekstom „Alal vera braćo“, gde se konstatuje da su „Tumbaković, Ivanić i Stojković odlučili da se povuku“.

Od Tumbakovića, Ivanića i Stojkovića je razumljivo da se ne oglašavaju, uplašeni i poniženi, oni su u ovom slučaju žrtve, kako onih koji su vodili hajku na njih ili im direktno pretili, ali i svih onih koji ćute, sportista, medija.

Bez jasne reakcije, ovaj slučaj će biti samo još jedna ilustracija propasti našeg društva, društva oguglalog na nepravdu i poniženje, prepuštenog na milost nasilnicima.

*Autor je pravnik iz Beograda

Oceni 5