Srbija nije dala zapovednika masovnih ubica

Brojni aspekti i pravosudno artikulisani pojavni oblici ljubavi države i građana Srbije prema generalu Ratku Mladiću, optuženom za genocid, isplivali su kroz banalnost - optužnica protiv jataka zapovednika Vojske RS  je, odlukom republičkog javnog tužioca Srbije, proglašena državnom tajnom, kao i optužnice protiv 11 osoba kojima se sudilo za pomaganje u skrivanju Mladiću. Nije, međutim, tajna i presuda u kojoj je navedeno za šta je jedan od optuženih, Blagoje Govedarica "nevin". Fond za humanitarno pravo i beogradski elektronski mediji objavili su da se Mladić skrivao i u topčiderskoj kasarni, pre ubistva pripadnika Garde koji su obezbeđivali vojni objekat "Karaš".

Marina Kljajić iz FHP kaže da je Mladićevo skrivanje u Topčideru bilo "javna tajna".

"Međunarodnom ugledu Srbije je pre svega najviše štetila činjenica da se haški optuženik toliko godina ne izručuje, da se sakriva, odnosno da država jednostavno ne želi da ga izruči. U jednom demokratskom društvu progon onih koji skrivaju haške optuženike ("jataci", op. aut.), bez obzira na koji način to rade, ne može da bude državna tajna i ne može da naškodi ugledu države, naprotiv, kaže Marina Kljajić.

Ona konstatuje da skrivanje ukazuje na to da "država zapravo stoji iza skrivanja Ratka Mladića" i podseća da se "jJedno vreme ubistvo dva vojnika na Topčideru vezivano za mogućnost da je tu skrivan Ratko Mladić.

"To je ono sa čim se spekulisalo i naravno da će onima koji su uvereni u to, ovo biti još jedan od dokaza da se upravo sve desilo na taj način. Ovo može biti jedan od argumenata, koliko osnovan ili ne, to je sasvim druga stvar, ali da se može upotrebiti u tu svrhu, može", rekla je Marina Kljajić.

U presudi se, kako je istakla u razgovoru za Danas, ističe da je jedan od optuženih, Blagoje Govedarica, u to vreme stariji vodnik Vojske Jugoslavije, bio optužen da je "u periodu od novembra meseca 2000. godine do 25. 7. 2003. godine, u Beogradu, u vojnom objektu Vojske Jugoslavije i Vojske SCG na Topčideru, kao i na drugim adresama u Beogradu, krio i pomagao Ratku Mladiću da ne bude otkriven".

Govedarica je bio optužen i kao snabdevač - logističar Mladićeve grupe, za to da je "od komande stana Prve armije Vojske Jugoslavije nabavljao namirnice i druge predmete i potom ih umesto vojnicima doturao Mladiću i njegovom obezbeđenju". Govedarica je, takođe, podizao penzije generala Mladića. Nemanja Stjepanović, istraživač FHP, ocenjuje za XXZ da, bez opravdanog razloga, optužnice protiv visokopozicioniranih oficira ne bi smele biti proglašavane državnom tajnom. On naglašava i to da su  "javnost rada tužioca i transparentnost sudskih postupaka garantovani zakonom".

"Optužnica je na suđenju jatacima bila javno dostupna, te je potom neko shvatio da bi njen sadržaj mogao naštetiti ugledu Srbije i proglašena je državnom tajnom, što bi moglo da znači i činjenicu da će 30 godina biti nedostupna javnosti. Država tako šalje poruku da su njeni organi umešani u Mladićevo skrivanje, jer, šta bi drugo moglo da nanese štetu državi ako ne informacije o krivičnim delima počinjenim od strane pojedinaca unutar državnih struktura i u objektima Republike Srbije, konstatuje naš sagovornik.

Ocenjuje, takođe, da je  2014. sličnu odluku o tajnosti doneo je i tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić kada je, nakon zahteva FHP-a za dostavljanje vojnih dokumenata, celokupnu arhivu 125. i 37. brigade VJ na Kosovu bez obrazloženja proglasio državnom tajnom.

"Optužnica protiv 11 Mladićevih jataka podignuta je 2006. godine, a prvostepena presuda izrečena je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu krajem 2010. godine. Tom prilikom je samo jedan optuženi oglašen krivim, i to zbog nedozvoljenog držanja oružja, devetoro ih je oslobođeno, a prvooptuženi Jovo Đogo u međuvremenu je preminuo. Preusdu je Apelacioni sud u Beogradu u maju 2011. vratio na ponovno suđenje, a Prvi osnovni sud je 17. maja prošle godine zbog zastarelosti oslobodio svih 10 optuženih jataka.Konačno, Apelacioni sud je u avgustu ove godine doneo presudu kojom je zbog nedostatka dokaza oslobodio devetoro optuženih, a na uslovnu kaznu od šest meseci zatvora osuđen je samo Marko Lugonja, koji je priznao delo za koje se teretio", navodi se u saopštenju Fonda.

Fond je 20. maja 2016. godine po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputiozahtev Prvom osnovnom sudu u Beogradu za dostavljanje presude donete tri dana ranije u ponovljenom postupku. Prvi osnovni sud dostavio je FHP-u presudu Mladićevim jatacima.

"Budući da su tom presudom optuženi oslobođeni odgovornosti zbog zastare, u obrazloženju je faktički navedeno samo za šta ih je tužilaštvo teretilo. Drugim rečima, iz tog javno dostupnog dokumenta može se videti zbog čega je optužnica proglašena državnom tajnom. U presudi se između ostalog navodi (strana 9) da je jedan od jataka, tada stariji vodnik VJ, bio optužen da je „u periodu od novembra meseca 2000. godine do 25.7.2003. godine, u Beogradu, u vojnom objektu Vojske Jugoslavije i Vojske SCG na Topčideru, kao i na drugim adresama u Beogradu, krio i pomagao Ratku Mladiću da ne bude otkriven“.

Haški tribunal tereti Ratka Mladića za genocid, a presuda će mu biti izrečena 22. novembra. Po optužnici, Mladić se tereti za genocid u Srebrenici i još šest opština u BiH, progon nesrpskog stanovništva širom BiH, terorisanje građana Sarajeva i zarobljavanje pripadnika UNPROFOR.

Tužioci su zatražili da Mladić bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora, dok su zastupnici odbrane tražili oslobađajuću presudu.