Srbijo, majko, čuvaj zlikovce

Država Srbija još jednom je podmuklo, kokoškarski odgovorila na pitanje šta misli o ubijanju Bošnjaka tokom srebreničkog genocida: tačno 22 godine nakon streljanja Bošnjaka, civila, u Kravici (to masovno ubistvo i ukop posmrtnih ostataka obavljeni su 13. jula 1995), Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu, odbacilo je optužnicu za ratne zločine protiv osmorice bivših pripadnika Specijalne brigade MUP Republike Srpske za ovaj ratni zločin. Razlog je, naravno, suštinske prirode, imperativ pomahnitalih profesionalnih Srba među političarima je da se po svaku cenu spreči pominjanje genocida u Srebrenici, jer se to nikako ne uklapa u umišljenu predstavu o nebeskom narodu, a možda neko, ne smemo to dozvoliti, pomisli ponešto loše o nacionalnom kolektivitetu koji je poštovan širom sveta. O plaćanju da i ne govorimo. 

Formalno, optužnica je odbačena zbog toga što je nije podneo tužilac za ratne zločine, jer u vreme podizanja, 21. januara 2016, srbijansko Tužilaštvo za ratne zločine nije imalo glavnog tužioca, budući da je prethodni, onaj prvi, već, sticajem okolnosti, morao biti penzionisan. Zbog toga je prekinuto suđenje okrivljenima za ubistvo 1300 Bošnjaka u Kravici Nedeljku Milidragoviću, Aleksi Golijaninu, Milivoju Batinici, Aleksandru Dačeviću, Bori Miletiću, Jovanu Petroviću, Dragomiru Paroviću i Vidoslavu Vasoviću. 
Istina, ni optužnica nije bila nešto, zapravo, bila je čist falsifikat, jer mupovci iz RS nisu okrivljeni za genocid, nego za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. I takva je šibicarski odbačena, zašto da se pominju neprijatne stvari, ima narod prečeg posla, evo, ove ubice žena i dece i svašta. Ipak, saopšteno je da Apelacioni sud smatra navode odbrane osnovanim, "s obzirom na to da je reč o samostalnom državnom organu, čiju funkciju obavlja javni tužilac, a što povlači i nemogućnost postupanja zamenika tužioca za ratne zločine". Ispunjeni su, kako je saopštila portparolka Apelacionog suda, uslovi za odbacivanje optužnice, te da su smetnje "otklonjive". 

Ostaje samo da sačekamo šta će preduzeti nova tužiteljka za ratne zločine Snežana Stojaković; ako državni vrh misli da nije bilo genocida, ona možda misli i da nije bilo ratnih zločina. 

Milica Kostić, direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo, ističe da "sama činjenica da jedna takva proceduralna omaška može da ugrozi najveći predmet koji je ikada procesuiran za ratne zločine u Srbiji, govori zapravo o nezainteresovanosti pravosuđa". 
„To se neprestano ponavlja. Podsećam na presudu za 'Ovčaru' koja je ukinuta četiri godine nakon pravosnažnosti. To je i najvažnije strana priče jer mislim da je ispod svakog dostojanstva komentarisati sa – jeste to predviđeno zakonom, jeste da tužilac koji je podigao optužnicu nije imao puno zakonsko ovlašćenje... Ali, to su "dozvoljeni" proceduralni detalji", naglašava Milica Kostić. 

Istina, sve i da se to suđenje održi, ko bi poverovao da je biznismen Neđo Kasapin (Milidragović) za nešto kriv. 

Opstrukcija? Da, pa šta! A šta su tek oni nama radili...