Srpska budućnost u popovskim mozgovima
Aadone18

Photo: thequeerfrontier

Srpčad za utehu i groblja

Poslednjih dana oktobra iz Srpske pravoslavne crkve dolazili su, kao, uostalom, i godinama unatrag, anahroni stavovi i zamonašene misli - krugom započetim kukumavčenjem u društvu Irineja (28. oktobar) predsednik države Aleksandar Vučić ukazao je da mu je, s razlogom, strepnja dublja od nade. I da dužnosnik Amfilohije, poznat i kao kao Risto Sotona, s razlogom smatra i ukazuje na svesrpsku ugroženost - a bez ratnika nećemo da vodimo ratove (Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je posle liturgije u Pećkoj patrijaršiji, 15. oktobra, rekao da "Srpkinje u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i oni koji su na Kosovu i Metohiji").

Deca monaška i ona druga behu s razlogom pomenuta (nema ništa o čizmama i svetoj srpskoj zemlji), jer Vučić, bez suvišnih ornamentalnih detalja, izvesti patrijarha "sa velikim problemima i pritiscima sa kojima se Srbija suočava u pokušaju očuvanja mira, stabilnosti i sigurnije budućnosti za našu decu". To je bilo u interpretaciji Službe predsednika Republike koja, pride, saopšti da su se predsednik i patrijarh saglasili u tome da je "vitalni cilj srpske države očuvanje njene nezavisnosti i slobode, kao i pravo Srbije da donosi odluke o sebi i svojoj budućnosti bez uplitanja drugih zemalja".

Letve knjiži do iznemoglosti

Tako je predsednik priskrbio nezasluženu, protivustavnu osmicu (puno radno vreme), a popu, i inače, sve ide u rok službe, pogotovu kad brine o srpčadi i stvarima državnim. Obojica su zabrinuta "zbog izuzetno niske stope nataliteta u Srbiji", te Vučić iskoristi priliku da se dodatno ušlihta, pominjući "podsticajne mere kojima će država pokušati da takvu tešku situaciju popravi". Kao što obično biva, sledeća krucijalna tema bila je bogomolja na Vračaru, te se saglasiše "da se radovi na izgradnji završe do 2019. godine, kako bi obeležavanje 800 godina od osnivanja prve srpske Arhiepiskopije bilo održano u novom hramu, jedinstvenog izgleda u svetu", piše u saopštenju. To znači da neće biti ništa od posla za koji su svi dosadašnji majstori i kalfe kazali kako je "nezavršiv". Zapravo, reč je o popovskoj računici, po kojoj se ima višestruko knjižiti svaka upotrebljena letva; imaju se ugraditi za sve novce, budući da je neznaboštvo ovdašnje poprimilo mitološke razmere. Što više letvi - odaniji narod Hristu, tu je sve jasno.

A građani Srbije će, bez obzira na ateizam, ili drugu religiju koju ispovedaju plaćati popovima po deset dinara iz platnog prometa u poštama.

Kao kad je prvih dana posle obaranja Slobodana Miloševića Zoran Đinđić počeo da vraća tuđe i uvodi versku nastavu u škole.

I tu Vučić i pop postigoše visok stepen saglasnosti, sa osvrtom na "neophodnost daljeg ulaganja u očuvanje naših najvažnijih kulturno-istorijskih spomenika". Opet - da se daje. I daće se, a knjižiti kao rashod, neće biti prvi put.

Porez na halapljivost

Uvek je to mnogo koštalo, koštaće još više, porez na halapljivost kompanija neće platiti, sve će ostati u granicama sumanutog, kao u vreme poslednjih ratova. Naslućuju to i Ateisti Srbije: "Miroslav Gavrilović, trenutni rukovodilac ove interesne zajednice okupljene oko sticanja materijalnih dobara, u narodu poznat i kao patrijarh Irinej, na Sajmu knjiga u Beogradu je 24. oktobra pokazao još jednom stav crkve prema ženama. Naime, u skladu sa učenjem crkve da je žena manje vredna i da je dužna da se potčinjava muškarcu, te u skladu sa klerofašističkom krilaticom da bi trebalo 'on da brani a ona da rađa', izjavio je da su 'Srpkinje dužne da rađaju'. Ne možemo reći da je ovaj stav posebno nov za SPC. Već decenijama unazad se u vrhu ove organizacije posvećene sticanju zemaljskih dobara i huškanju na ratove, podstiče model ponašanja u kom je žena samo roba, a njena materica samo inkubator u vlasništvu društva, dabome muškog. Podsetićemo i na reči prethodnog patrijarha, Gojka Stojčevića, poznatijeg kao Pavle, koji je kudio majke čija su deca poginula u tragičnim ratovima devedesetih, a u kojima su i sveštenici dali svoj jezivi huškački doprinos. Naime, još je on izjavio da je tim majkama bolje bilo da više dece rađaju, da bi imale utehu za svoje gubitke. Bezosećajnost i nečovečnost koji se poput gnoja cede iz ove i sličnih izjava, očigledno ne da ne zgražavaju, već samo raspomamljuju i nadražuju visoko sveštenstvo SPC na nove besprizornosti", pišu Ateisti Srbije.

A onda uze Vojska stvar u svoje ruke: Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba, nevin kako i priliči, ukuca poslednje delove mozaika u kupolu Hrama Svetog Save na Vračaru (30. oktobar). Diković i članovi proširenog kolegijuma Generalšaba simbolično su na visini od 60 metara postavili pločice u deo mozaičke kompozicije, čije je predstavljanje javnosti planirano za kraj godine, saopšteno je iz Vojske Srbije.

Smisao žrtvovanja

Ima Vojska detaljnije obrazloženje, ako, kojim slučajem, neko previđa simboliku: "Ugradnja pločica u mozaik od strane najvišeg vojnog rukovodstva simboliše opredeljenost vojske da čuva i brani najvažnije i najsvetije vrednosti našeg naroda", navodi se u saopštenju.

Tako Vojska pronađe smisao svog žrtvovanja do poslednjeg albanskog civila. A trebalo je vremena, za sedam meseci na ugradnji mozaika, koji broji više od tri miliona raznobojnih pločica, angažovan je tim od 12 majstora mozaičara iz Rusije koje predvodi autor mozaičke kompozicije akademik Nikolaj Muhin.

Ne može bolje, ni jedinstvenije, sprega je to ozbiljne vojske i domicilnih zavijajućih parastoskih basova. Mozaik predstavlja anđelčiće i šatro vaskrsenje, trebalo je poraditi, teži to 40 tona, širi se na 1230 kvadrata. Može se kazati da je prvi deo vojne pomoći Rusije, doleteo mnogo pre "migova". Jedinstvo je postignuto, još da nam je topovskog mesa za ratove: "Mnoge majke koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i ridajunad izgubljenim sinovima u ovim ratnim sukobima, proklinjujući često boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha" (patrijarh Pavle, Božićna poslanica 1995).

Oceni 5