Šta će čintrun na Zlarinu

Ako se s Puta ruže uputite ka Šunjkinoj, Kazinoj, ili Dragama, skoro da je sigurno da ste u nekoj bajci. Zapravo ste na Zlarinu, ostrvu u šibenskom arhipelagu, dakle – u bajci.

Divlji origano, ruzmarin i lovor čuvaju maslinjake. Stabla s kojih vise zeleni plodovi, koji na kopnu obično borave u teglama, stražare na ulazu u gustu borovu šumu. Na ostrvu nema automobila, pa je vazduh rasterećen. U nozdrve se uvlači miris borovih iglica i starih recepata kojima vlada slobodno začinsko bilje.

Svi putevi vode na plaže: Marin, Malpagu, Boce, te u uvalice do kojih se stiže kozjim stazama. Tela četinara se nadvijaju nad vodu koja se iz plave preliva u još plavlju, kao da traže još soli. Izlomljena zimskim olujama i dalje rastu, upinju se da sastave slomljene kičme, da opstanu na ostrvu na kojem je rast svakodnevna pojava.

Uske ulice usecaju se u kamene kuće. Plavi se prozori stapaju s nebom, i s tepisima od lavande. I svuda cvrčci – isprva preglasni, ali ubrzo vrlo dobro naštimovani. Kad duva jugo teže se diše, ali čim se jedno stopalo nađe u vodi odmah je sve u redu. Talasi se stapaju s brodovima, i dečjim glasovima koji uzvikuju „Marko – Polo!“ Topli vetar se upliće u grane i s cvrčanjem insekata pokreće meditaciju koja, kako se čini, traje večno.

Poezija je svuda – čak i mini-traktor (valjda jedan jedini na ostrvu) zvuči kao pesma nekakve sanjive morske nemani. Juri uličicama i leti ka prolaznicima, koji pritisnuti uz zidove nemaju drugog izbora nego da se gledaju u oči. I s njihovih usana lete reči, čitave rečenice nalik na stihove - jezik!

Dok se čeka u redu ispred prodavnice (butige), koja dvokratnim radnim vremenom turistima nameće svoj ritam i gura ih u odmor, ili ispred kamenog stola, koji je jedina pijačna tezga na ostrvu, jezik se uvlači u slušni aparat.

Oni koji se sećaju zajedničkog jezika, dobro znaju šta je kruh i čemu služe češnjak i mrkva. Ljubitelji paštašute verovatno znaju da je pomidor paradajz, ali šta je kukumar? Kad se duguljasto, tamnozeleno telo oljušti i isecka na komade, dobije se dobra salata od – krastavca. Krtola je krompir, petrusila peršun, a čintrun, čintrun je lubenica. Prspalji su prženo testo, nešto između piroški i uštipaka. Šugaman je peškir, lancuni su čaršavi. Zlarin je - sve.

Kad jezik postavlja pravila za poeziju ona je svuda, pa i u srcu čintruna. Dok jugo presuje crvene i bele cvetove oleandera, tražim lubenicu od prodavca, i razumemo se.