Haibun: Polje crnog luka u Kjotu

Japanski svetionik na ostrvu Sakhalin

Photo: Gribov Andrei Aleksandrovich / Shutterstock

Šta će Srbin u Japanu?

Ako budete šetali severnim Kjotom, delom znanim kao Kitajama, možda ćete nedaleko od botaničke bašte opaziti čoveka srednjih godina kako nadzire polje crnog luka zasađeno pred njegovom kućom. To je Branko Manojlović, srpski pesnik koji već poduže živi u Kjotu. Iako je crni luk važan za srpsku kulturu - ne mogu se setiti ni jednog jela u koje se ne stavlja crni luk - Branko nije posadio taj luk već neznani komšija i dve godine je prošlo od tada, a luk je neobran i dalje bio tu. 

Polje crnog luka zaokupljalo je i moju pažnju: sa prozora svoje sobe , u vreme dok sam boravio u Kjotu i tada stanovao kod Branka, svaki dan sam gledao u polje prezrelog luka koje je izgleda bilo tu da bi nas upozorilo na nešto što nije očigledno a prisutno je i važno. 
Gledajući sa prozora raskvašeno polje crnog luka - kiša tek bejaše prestala – zapisao sam haiku:

Drugu godinu
crni luk trune – ko će
da ga obere ?

Za doručkom Branko bejaše neraspoložen i očigledno neispavan sa tamnim podočnjacima ispod očiju. Dok sam sebi mutio čaj i upitno ga gledao kako u žurbi ispija kafu i odlazi na posao gurnuo mi je presavijen papirić prozborivši “haiku od noćas”... Kad je otišao otvorio sam papirić, tamo je pisalo:

Nema mi sna… 
Polje crnog luka 
napala oluja.

Primetio sam da je Branko u nekoj posebnoj vezi sa poljem crnog luka, ali o tome nismo raspravljali. Jedno popodne opazio sam da se šeta oko polja luka i kao da zagledava svaku glavicu, zvako zeleno pero koje se naperilo prema nebu ponaosob. Sledeće jutro dobio sam opet smotuljak papira na kojem je pisalo:

Grupna fotografija:
mi smo crni lukovi što
sa nadstrešnice vise. 

I sam sam pisao haikue na temu polja crnog luka koje kao da je vladalo našim mislima i emocijama. Onda sam sa druge strane ulice kojom je prolazio autobus br. 4 primetio mali šintoistički hram postavljen verovatno iz razloga sujeverja. Nalik na hrišćanske kapelice, podizali su ih lokalni ljudi, ovaj je bio naslonjen na komšijsku kuću. 
Kada sam polazio iz Kjota ostavio sam Branku ovakav haiku:

U Kitajami
polje luka nadzire 
neki šinto bog. 

Ne znam da li je i danas to polje crnog luka tamo. Ako slučajno jeste, Branko ga sigurno i dalje obilazi. 



Kjoto /Radovljica, 13.4.2019.

Oceni 5