Šta čitaoci i prijatelji proteklih meseci pišu Petru Lukoviću

Dragi Petre, moje je da se Vama zahvalim, za pregršt veličanstvenih tekstova kroz sve ove godine u kojima ste nam, sebe ne štedeći, koliko-toliko povoda davali da ne povjerujemo do kraja, da je sve otišlo u - Vi biste rekli - qurac. Budite slobodni i obratite mi se za bilo kakav oblik podrške. Pozdrav s Rajne,

Mirza Vele, Njemačka

+++

Dragi Petre, mi se ne poznajemo – ali se poznajemo. Čitao sam te u toku rata u Feralu, bio sam tada u izbjeglištvu, i strahovao sam za tvoj život, jer je ono što si pisao bilo opasno. Srećom, preživio si, a sad te dočekao karcinom. Htio bih ti reći neku utješnu riječ, ali ne umijem. Ne mogu reći „nije to ništa, proći će“, ili „ne daj se, nije strašno“... nekako bi mi to bilo neumjesno, ali mogu izraziti nadu da ćeš izići kao pobjednik, u šta zaista vjerujem, jer eto i nalazi upućuju na to. Uvijek napiši u svom obraćanju čitaocima kako si, znaš da nas to zanima i da strepimo... iskreno govoreći.

Mnogo sam prije dve-tri godine pričao o tebi sa starim drugom Savom Petrovićem, tvojim saradnikom, i tom prilikom sam mu rekao da mi je velika želja da te upoznam. On mi na to reče da jednostavno svratim u redakciju kad sam u Beogradu, a povremeno dolazim, međutim meni je to nekako bilo neugodno, ne mogu tek tako banuti i reći „Evo, ja došao“. Onda si objavio da ćeš doći u Sarajevo i da te je moguće vidjeti u prostorijama Face TV; otišao sam tamo i vidio da sjediš s nekoliko ljudi u onoj njihovoj kafani; bilo mi je nezgodno da vas ometam, i tako je propuštena prilika da se upoznam s našim počasnim građaninom.

Čemu ovoliko pismo? Ne znam kako da ti objasnim... Jednostavno, želja da popričam s čovjekom kojeg iznimno poštujem, bez obzira što se ne nikad nismo upoznali. Zdrav bio!

Ivica Vanja Rorić, Sarajevo

+++

Bez obzira na ozbiljnu dijagnozu, teške terapije i sve moguće kućne kvarove,ne gubite duh i talenat za pisanje!!!Mislim da vam nije potrebno hrabrenje,vi ste već čvrsto rešili da pobedite!!!I hoćete!!!!

Dragana Bojović

+++

Pero, pa imaš više sudova neg singlica,nekad je bilo obrnuto, nabavi jedan dzuboks, ne troši vodu i deterdžent, borba do kraja,nikad robom, živeo nam i pisao još dugo, stari moj,pozdrav od Rokabilija.

Saša Srećković

+++

Poštovani gospodine Lukoviću, odazivajući se na poziv koji smo pročitali na web stranici tjednika "Mladina", uplatili smo Vam skromnu donaciju (na račun u Erste banka Hrvatska). Dozvolite nam ovom prilikom još par riječi. 

Kao prvo, želimo Vam što brže i što temeljitije ozdravljenje! A drugo, naša mini-donacija nije baš ništa u usporedbi sa time koliko ste Vi nama pružili u posljednjih skoro 30 godina, sve otkako smo Vas kao tinejdžeri počeli čitati u Feralu. Značili ste nam, ljudima za koje niste mogli znati ni da postoje, neizmjerno. Jer, razmišljali smo, ako smo nenormalni jer nam se nacionalistički divljaci gade, barem smo kao takvi u odličnom društvu. Odnosno, nismo sami, makar nas ima malo.

Usput ste nas nebrojeno puta doveli do faze bolova i gušenja od smijeha. Vaši tekstovi, među njima npr. "Robot za lak", "Srpski pasoš", "Jutro u banci", svakim od brojnih čitanja ugrozili su naše zdravlje. A pasus: "Da li je uopšte itko zadovoljan? Jeste, Havier Solana. Vrlo, vrlo zadovoljan!" ...iz Vašeg teksta "Solanija" ušao je u naš porodični vokabular i tamo trajno opstao.

Uglavnom, željeli bismo Vam reći jedno veliko HVALA. Još jednom Vam izražavamo apsolutno sve najbolje želje za ozdravljenjem i još mnogo tekstova, te Vas srdačno pozdravljamo,

Katarina Slapničar i  Oliver Dragičević, Novo mesto, Slovenija

+++

Dragi naš Perice! Prvo da se izvinem zbog ovog deminutiva, vezano za tvoje ime. Imam jednog prijatelja u Priboju, zove se isto kao ti, i meni je nešto drago da mu tepam. Drugo izvinjenje je što ti ne persiram. Ovde, u Švedskoj, gde zivimo već tridesetak godina, niko nikom ne persira, čak ni samom kralju, što meni, u principu,  odgovara. Složićeš se sigurno da se time komunikacija malo uprošćava, ali s druge strane, po meni, stvara se jedna prisnija veza.

Ono zbog cega ti se javljam jeste da smo moja Hadžira uplatili i poslali jednu sumicu novca Preko Western Uniona. Primi naše iskrene pozdrave sa velikim željama da i dalje budeš onakožestok, pronicljiv, korektan i sa još masom superlativa, kao što si uvijek bio.

Hadžira i Rahmo, Švedska

+++

Podrška! Svaka Vama čast!

Eržebet Srećkov

+++

Dragi Pero, prvo molim te da se ne persiramo, mi smo drugovi u rock'n'rollu! :) Već si mi jednom pisao, i zahvalio se, nema potrebe toliko, nezgodno mi. Objavio sam linkove na Facebooku, druge socijalne mreže ne koristim, nadam se da ce biti neke fajde. Plus sam obavio jedan posao povoljno za mene, pa je red da malo počastim društvo (koje ne viđam), tako da sam dodao malo i sa moje strane.

Nadam se i da ćeš biti bolje, baš gadna stvar, ako te to tješi moja mama je operisala rak dojke prije 30 godina i eno je hvala bogu još živa, čak je i koronu nedavno prebolovala, sa 83 godine. Prema tome, ne daj se!

Da li mozda gledas hrvatsku seriju 'Dnevnik velikog Perice'? To je spin-off ('nastavak') kultnog filma 'Ko pjeva zlo ne misli' i ima jako fine muzike iz šezdesetih u njoj. Slabo to poznajem, ja sam dijete new wave-a, prepoznao sam samo Gabi Novak sa pjesmom iz filma 'Ljubav i moda' i neku jako lijepu pjesmu 'Ljuljaska', moram to potraziti na Internetu.

Elem, stalno mi padne na pamet tvoja knjiga 'Bolja prošlost' koju nikad nisam vidio. Imam je u PDF-u, neko se živ napatio da skenira taj veliki format, ali nemam živaca za čitanje na tabletu, hoću da listam masni papir! :)

Valjda će poslije vakcinacija na ljeto/jesen ponovo krenuti koncerti, jedva čekam. Pa kad prizdrarviš i dođes na neki od većih, rado bih popio pivu sa jedinim idolom moje mladostikoji nije ni muzčar ni sportaš :)

Pozdrav iz Beča od Sarajlije!

Neven Cerić

+++

Drago mi je pomoći nekome, koji je tako dugo držao svetlo upaljeno, svetlo koje je osvetljavalo sva naša skrivena sranja, ali i lepe stvari. Meni ona kulturna komponenta Juge nedostaje. Ono, BG-ZG rock'n'roll, muzika uopšte, teatar, filmovi, glumci... ali i vaši tekstovi u Feralu su priča za sebe. Pročitao sam u „Mladini“ u kakvoj ste situaciji, pa sam odmah stupio u akciju. Ako vam nešto zatreba (neki lek ili nešto takvo), samo javite.Pozdrav

Dalibor Jovanović,  Ljubljana

+++

Dragi i poštovani Lukoviću,

Mnogo me je dirnula i pogodila vaša životna priča i vaša pravedna,istrajna i neumorna borba za pravdu i istinu za sve što se dogodilo na prostorima bivše drzave, a posebno o širenju istine o događajima na prostoru Bosne i Heregovine.

Posebno me je pogodila vaša borba sa bolešću i životna borba za goli život. Kao čovjek i rukovodilac jedne uticajne i respektabilne BiH organizacije u Norveškoj lično ću u svoje ime i u ime organizacije koju predstavljam sve učiniti što mogu da vam olakšam i pomognem da živite dostojan i normalan život,jer vi to i zaslužujete.

Vašu životnu priču proslijediću dalje, a nadam se da nećete ostati sami i zaboravljeni,jer svi znaju vaš ogromi i nemjerljivi doprinos na polju istine, pravde,ljudskosti i humanosti. To mi Bosanci i Hercegovci dobro znamo,cijenimo i ne zaboravljamo.

Iskren pozdrav i najljepše želje

Muhamed Mujkanović,

Predsjednik BiHKU Drammen, Norveška

+++

Poštovani Petre, vašim tekstovima ste učinili podnošljivijim moje odrastanje u poludeloj Srbiji devedesetih. Vaš portal čini da u sredovečnom dobu i ja ne poludim u potpunosti sa trajno obolelom Srbijom 21. stoleća.

Hvala Vam na tome i želim Vam da pobedite tog podmuklog neprijatelja!

Srdačan pozdrav, Miloš

+++

Dragi druže Petre, iskreno te pozdravljam i zelim ti sve najbolje u velikoj borbi koju vodiš već dugo vremena (siguran sam da ćes je i dobiti kako smo je dobili i 1945.). Pročitao par stvari na tvojem portalu, koje su mi se dopale, htio bih da iskoristim mogucnost prolećne dobrovoljne pretplate...

Uz najbolje želje, želim ti mnogo više zdravlja nego do sada, da održis snagu duha (koja ti ne nedostaje), mnogo dobrih tekstova i dobre muzike (sugestija Bridge City Sinners - "Song of the Siren").

Pozdravi iz Francuske 

Milan Jukić

+++

Dragi Petre, na donaciju me podstakao i zamolio moj otac koji nije zaboravio to što ste stajali na strani istine kada je bilo najteže. Od srca Vam želimo ozdravljenje i bolja vremena.

Porodica Zekić, Sarajevo

+++

Dragi Petre, nadam se da će terapija dati najbolji mogući rezultat. Inače o vama sam znao dosta ne samo prateći e-novine, nego sam puno toga lijepog čuo od naše sarajevske prijateljice Gordane Knežević koja je nekad bila zamjenik glavnog urednika „Oslobođenja“.

Srdačan pozdrav iz dalekog Toronta, 

Semir Kazazić, Kanada

+++

Dragi Petre, samo se vi držite i pazite se koliko god možete. Svako vam dobro želim i ozdravljenje. Čuvajte se i pozdrav.

Dino Palangić, USA

+++

Poštovani Petre, iako Vas lično ne poznajem, pratio sam vaše pisanje u Feralu i e-novinama, s nadom (koju još uvijek gajim) da će vaše neodustajanje od istine nekad u budućnosti biti prepoznato kao rijedak herojski čin, nudeći barem nekakvo iskupljenje ljudima i vremenu kojem ste/smo svjedočili. Ako tako ne bude, drago mi je da u toj (neiskupljenoj) budućnosti neću morati sudjelovati.

Želim Vam da što prije ozdravite i nadam se nekoj kafi ili pivu u Sarajevu ili Beogradu!  Lijepi pozdrav!

Ališer Sijarić, Sarajevo

+++

Petre, bilo mi je strašno žao kada sam vidio o čemu se radi i da je bolest tako ozbiljna. Uvijek sam izuzetno cijenio Vaš rad i silno ste mi imponirali kao kritičar one centralne generacije rock novinara. Mislim da mogu reći bez pretjerivanja da ste mi na neki način bili i među najjačim uzorima, kao osoba izrazito visoke kompetentnosti koju sam uvijek cijenio. Jako mi je žao da se nismo bolje upoznali u sretnijim vremenima, te mi je stoga tim draže da sam mogao ovom gestom pružiti barem moralnu podršku. Nadam se da će i drugi odgovoriti na Vaš poziv.

I sam sam prije par godina bio ozbiljno bolestan i morao sam se otvoreno suočiti s vlastitom prolaznošću, ali sam isto tako bio svjestan da to činim s većom lakoćom jer nisam bio u financijskim problemima. Zahtjevi onkoloških tretmana su uvijek teretni, a još više u vremenu pandemije, pa Vam stoga u svakom smislu želim najbolje moguće zdravlje i snagu da se uspješno nosite sa bolešću. Nadam se da barem u muzici možete naći snagu i ljepotu kao što smo je nalazili kada smo bili mladi, sretni i snažni.

Ja sam upravo uslijed svoje bolesti odlučio glazbi dati prioritet kakav sam joj davao kao klinac i tako je nastala Duga Nota (https://duganota.carrd.co/). Ja sam uvjeren da mi je to pomoglo u ozdravljenju. U zadnjoj epizodi radio emisije prošle subote, koju radim prema tekstu svoje još neobjavljene knjige, govorio sam pred kraj nešto o tome kako je Ryuichi Sakamoto nadjačao svoju bolest i pustio sam njegovu pjesmu Life, Life pa je sada naknadno Vama posvećujem.

Još jednom, želim baš sve najbolje!

Puno pozdrava, Mladen Vukmir, Zagreb

+++

Poštovani i dragi Petre, žao mi je zbog nevolja koje imate i nadam se, i želim najiskrenije, da ćete ih sretno nadvladati.  Ja sam u kategoriji dvostruko rizičnih, a u toku je treći val pandemije i ograničen sam u kretanju na prostore stana i avlije. Kao starinski Bošnjo, kako mi ovdje kažemo, ne obavljam bankovne poslove preko interneta, pa vas molim da mi ne zamjerite što ću naumljeni  prilog, kao podršku vašem djelovanju, uplatiti čim ovo malo  popusti. Svako dobro, i ne dajte se.

Vaš Hilmo Neimarlija, BiH

+++

Poštovani Petre, dugo godina sam čitalac vaših recenzija (Džuboks, XXZ...) i još ponečega i ovim putem vam zahvaljujem što ste me duugoo godina duhovno hranili istima. I nemojte slučajno da mi umrete, a da ne objavite knjigu vaših recenzija iz XXZ magazina i Džuboksa!

A sada, sa željom da se izborite sa zdravstvenim problemima i poživite do stote, primite puno pozdrava

Vladimir Etemović

+++

Samo napred, ne daj se, Pero!

Vlada Joki Joksimović

+++

Dragi Petre,

Hvala na javljanju. Ako se se izuzmu vaše okolnosti, onda bih mogao ustvrditi da mi je drago da mojim malim činom, mogu na bilo koji način promijeniti vaše stanje i pozitivnom smjeru. Ako vam ne bude teško i kad nađete vremena volio bih znati kakve su prognoze oko same bolesti. Kad god bude trebala ekonomska pomoć, javite mi. Vjerujem da će se odazvati dovoljan broj ljudi da pokrijete neophodne ekonomske obaveze. I sam sam primljen u bolnicu u Štokholmu danas posle podne. Operacija sutra rano. Ništa životno opasno ali vrlo nezgodno i obično treba više godina do potpunog oporavka. Bolest i nevolje su satavni dio života i opomene razumom odabranim.

Puno sreće i nade u vaš oporavak

Dževad Oknović, Švedska

+++

Dragi Petre, nadam se da ćete uskoro prebroditi situaciju u kojoj se nalazite i da ćete još dugo pisati o temama koje zaokupljaju moju, a nadam se i pažnju hiljada čitalaca sa prostora regiona, kako se to sada moderno kaže, ali i naše dijaspore raseljene po svijetu.

Jaš kao osnovac, davnih 65/70-ih, sam kupovao Džuboks i skupljao ploče i postere koji su bili u prilogu. Ljubav prema rock muzici je ostala i danas, a članak koji sam danas pročitao u Oslobođenju me podsjetio i na Vas, muzičku scenu u Sarajevu u periodu 75-85 a i na neka druga, lijepa i normalna vremena.

Budite uporni i hrabri, slijedite medicinske protokole i probajte, uz svu složenost situacije, unijeti u svakodnevni život što više optimizma i želje za bolje sutra.

Srdačno,

Reof Kljajić, BiH

+++

Dragi Pero, zaista mi je strašno žao zbog bolesti koja te je zadesila. Želim ti svu snagu ovog sveta da se uspešno izboriš sa njom.

Iskreno bih voleo da mogu više da ti pomognem. Čuvaj se i želim ti sve najbolje do ponovnog pisanja. Pozdrav iz prohladne Švedske.

Tvoj, Adil Bajrami

+++

E živ nam bio Lukoviću!

Vanjableful Null

+++

Dragi Petre, ovako šokantno pismo nisam mogao ni zamisliti. Prvo sam tako iskreno obradovan kad sam vidio da mi piše moj cijenjeni i dragi Luković. A onda drama, koja me tako deprimirala, prosto za ne vjerovati da se toliko toga ružnoga desilo upravo tebi. Znam da se to ne dešava ovim političkim ubicama ni kriminalcima, nego samo običnom poštenom čovjeku.

Tvoje i Tomino gostovanje u Norveškoj nikad ne mogu zaboraviti. Time se još uvijek rado pohvalim i ponosim da sam, pored ostalih, vas dvojicu doveo u Drammen i Oslo, kao i fenomenalni dvojac Dežulovic i Lucić. Prije vašeg dolaska imao sam dvije budale, koji vas nisu poznavali i koji su me kritikovali zasto dovodim nekoga iz Srbije, ali nakon vašeg gostovanja sam imao seriju pohvala na vas i moj račun uz napomenu da nisam mogao dovesti bolje ljude iz Srbije.

E, poslastica svega je bilo imati vas za goste u privatnoj posjeti. Nezaboravno. Tako bih rado to sve ponovio, ali eto puno toga se promijenilo, od prije tri godine smo u penziji ja i moja bolja polovina, nisam više na čelu Bosankog kulturnog udruzenja, došla su nova lica i na kraju i ova užasna pandemija.

Nastavio sam da pratim vaše tekstove i knjige Tonislava Markovića i da uživam u svemu tome. Tako bih rado sreo tebe i Markovića ako ikada dođem u Beograd. Fadil Dizdarevic se nakon posjete kod vas u Beogradu tako hvalio susretom sa vama dvojicom. Najviše me pogađa sada činjenica da ti je zdravlje tako narušeno i nadam se da ćes ti to prebroditi. Vjerujem u tebe. Uz najbolje zelje za tvoje ozdravljenje, srdacno pozdravljam tebe i Markovića.

Ismet Konjic. Drammen, Norveška

+++

Dragi Pero, želim da ti se zahvalim za sve što si uradio. Puno mi je značilo poslije izlazka iz logora 1992. kad u „Feralu“ pročitam (Peru s onog sveta) i shvatim da još ima dobrih ljudi. Od srca ti želim brz oporavak i puno sreće. Hvala i lijep pozdrav,

Senad Tafžić, Austrija

+++

Dragi Petre,

Ništa se ne sekiraj. Svima nama koji te volimo je najvažnije da potpuno ozdraviš i vratiš nam se punom snagom. I da nas još dugo uveseljavaš sa tekstovima kao što je ovaj zadnji („Kako sam preživeo šezdeset dana haosa“) Ovo je nešto kao iz tvojih najboljih dana!Još uvijek se smijem dok pišem.Odakle samo nalaziš snagu? Meni je čast i zadovoljstvo da mogu bar malo pomoći drugovima u nevolji.

Inače, i ovdje se život totalno promijenio.Nashville je bio pun koncerata i kojekakvih događjanja. Na zadnjem sam bio u februaru prošle godine. Barovi u centru svi rade uz neke restrikcije, manjih koncerata ima, ali ništa me baš ne privlači dok se ovo ne smiri. Ipak će se održati Bonnaroo festival u obližnjem Mancehesteru. Nekao i obično u junu, već u septembru.Lineup-ništa posebno. Sve vrijedno već sam vidio. Mada ima interesantnih bendova. Ali, ako se virus smiri,otići ću bar na jedan dan jer su ljudi i atmosfera predivni... Srdačan pozdrav,

Zoran Dunjak, Nashville, USA

+++

Duha ti ne ponestaje.....respect!!

Tomislav Mojović

+++

Zategla sam se od šoka i smeha...napisali ste afirmacije za meditaciju...hvala

Ita Gata Rina

+++

Dragi Petre, puno hvala na javljanju!

Dugo sam razmišljao, da li da ti se javim ili ne. Znam da dobivašdosta mailova i pošte sa svih strana svijeta, pa pomislih, da timožda ne smetam? Međutim, da ti se odmah zahvalim na tvojim mailovima koji su me jako obradovali i da znaš da mi dosta znače! Jednom sam spomenuo, iako se nikada nismo osobno upoznali, datebe smatram kao nekoga svoga jako bliskog.

Kao što si primijetio, živim u Njemačkoj, točnije u Hamburgu. I lijepo mi je. Onoliko koliko to sam sebi dozvolim. Ipak postoji jedan život prije ovoga ovdje....

U Njemačku sam otišao 15 dana nakon početka rata u Sloveniji iz moga malog gradića na sjeveru Bosne, iz Modriče. Otišao sam kao17-godišnjak onako malo vani dok se ovo to kod nas ne smiri. S nadom u skori povratak ni sa kim se nisam pozdravio, ne sluteći da se nikad više neću vratiti u moj gradić i da nikada više neću vidjeti meni neka draga lica.A tako bi...

Nakon izbjegličkog života na jugu Njemačke odlučim sepreseliti u Hamburg na studije socijalne pedagogije i napokon u blizinu moje današnje supruge, Bošnjakinje, koja je isto sa mnom iz modričke gimnazije 1991. otišla za Njemačku. I to je taj moj drugi, današnji život.

Tokom devedesetih sam redovno čitao Feral Tribune. Nije ga bilo kupiti u tom gradiću na jugu Njemačke pa sam redovno svake nedjelje putovao oko 60 kilometara u Freiburg na glavni kolodvor, da kupim novi broj Ferala... Da vidiš Petre te tuge, kada slučajno Feral nije bio stigao! I dan danas ih imam! Kad je Feral prestao da postoji, nisam više znao što da radim i što sad da čitam? Izbora nije bilo baš nekoga... Nađem utjehu u bosanskim „Danima dok“ su to još bili „Dani.“... i onda dolaze e-novine, XXZ Magazin i ostalo je sve poznato... Znači, pratiš me Petre već skoro dobrih 35 godina! Više od polovice moga života. I dobro je!

Mislim, Petre, nije potrebno da se osobno poznaješ, a ipak da se bude dobar prijatelj! Pored tebe i Sartra imam još prijatelja: Hemingveja, Pabla Nerudu, Bukowskog a bogme i Chomskog... Tom Waitsa, The Smithse, Bono Voxa, Joy Ramonea, Rundeka, Džonija, Stublića i još mnoge druge... Međutim, volim i ostale mojeprijatelje koje sam mahom ovdje upoznao kao na primjer moju predobru komšinicu tetu Veliku, rodom iz Kraljeva... ili prijatelja Davora, purgera iz Zagreba (mama mu Makedonka, pravi odlične kulinarske poslastice!) i jošdosta tih dobrih duša koji su iz raznih razloga završili ovdje...

Upravo čitam knjigu od Velibora Čolića Džonija, inače moga kuma, koji trenutno živi i piše (ili bolje rečeno piše i živi - treba postaviti prioritete) u Francuskoj, pod nazivom „Exil za početnike“ i kao da sam sebe opet našao u tim 90-im... Jbg, taman kad se ponadaš, da si postao dio društva, što rekó on, uvjek se nađe neko ko te podsjeti, da ipak nisi odavde i da si nešto strano... I eto, to je to. Treba se s tim pomiriti i ja sam se pomirio.

Zašto ovo sve pišem? Da vidiš, Petre, ko ti piše, pa makar malo da imaš taj osjećaj o komu se radi. A Ti? Nadam se da se sada poslije tih mukotrpnih terapija bolje osjećaš? I da znaš samo kako sam se obradovao kada sam vidio, da si opet nešto napisao: pomislih, dobro je, evo ga opet! Ne da se! Pa nisam ništa drugo ni pomislio!

Dragi Petre, želim Ti sve najbolje i najljepše, prije svega brzo ozdravljenje! Nemoj da mi se zahvaljuješ za to nešto malo što učinim mojim uplatama - to je nešto najmanje što mogu da učinim!

Evo upravo me moja Rosie (francuski buldog) gleda i kao da mi kaže: "Idemo vani? Moram da piškim!" Jbg Petre, opet obaveze! Zapad! Sve regulisano pa čak i piškenje... Hajde živio Ti meni još dosta dugo i čujemo se... hoću reći, pišemo si!Sve najbolje i puno pozdrava sa sjevera!

Tvoj vjerni prijatelj,

Zoran Glavaš, Hamburg, Njemačka

+++

Fenomenalan tekst, čak sam ga dva puta pročitala. Život kao takav.

Iva Kljakić

+++

Sjajno, što drugo reći osim -sjajno!

Toza Rabaša

+++

Све ми се слично догодило! Утешили сте ме! Мислим да см преживела побуну кућних апарата!!!?

Biserka Tomin

+++

Dragi Petre, sada sam ponovo čitala vas čuveni text o Sarajevu i ponovo sam plakala i bila ljuta i nemoćna .... Ja sam 1992. izašla iz Sarajeva  i otišla u Beograd (moj rodni grad, iako sam život provela u Sarajevu) i doživjela ta dva Beograda - crni i bijeli ... Izvinite, raspisala sam se, a htjela sam samo reći HVALA  Vam!

Oh do vraga i taj karcinom! Živjela sam dugo u Pragu i tamošnja doktorica, kada mi je prepisivala levotyrox za tiroidnu zlijezdu rekla je: „A sada lijepo kažite ’hvala Černobil’ i popijte tabletu“. Onda mi je rekla da zbog rata imam hroničnu nervozu želudca  (odmah sam skočila „ma, rat je odavno gotov!“) da bi mi uzvratila: „Ne zna želudac da je rat gotov...“. I puno sreće sa karcinomom - do pobjede! Šta smo sve pregurali preko glave, pa neće nas jedan karcinom kočiti ... Veliki pozdrav:

Alisa Dizdarević Descarpentries

+++

PS. Na podršci se posebno zahvaljujem mojim dragim prijateljima, poimenično: Grada Aleksić, Azra Campbell, Robert Botteri, Aleksandar Ljubičić, Senja Perunović, Ozren Kebo, Predrag Penčič, Namik Hrle, Kompanija schneller-pc GmbH, Mirko Prvulj... Hvala!