Šta je Daliborki važnije: Pevati Titu ili Lukovićeva recenzija?

Dvadesetog juna 1980. pojavio se na kioscima 91. broj „Džuboksa“. U rubrici „Singlovi“ osvanuli su Titova draga pevačica Daliborka Stojšić (istini za volju, drugu Titu su sve pevačice bile drage), nepoznata grupa Lord, Englezi koji su postali plemići (Cliff Richard i Paul McCartney) i neponvljivi Božidar Čarapina za koga nakon pojavljivanja u „Džuboksa“ niko nikad nije čuo.  

+++

Ponovo u areni. Singlovi i ja. Prikradaju se tiho, bez glasa. Pokušavaju da me nateraju da ih saslušam još jednom, po hiljaditi put, kako bih promenio mišljenje i izjavio „Bravo“, „Ovo je maestralno“. Razmišljam grozničavo. Svuda je mrak, a singlova je stotinu. Čujem mrmljanje u mraku. Sve su bliže. Strah kao u krimiću. Koraci. - Predajem se - uzvikujem. - Sve je maestralno, sve je genijalno, oh, kako to ranije nisam shvatio, oprostite, kriv sam, pa singlovi su po svojoj prirodi divni, ljubljeni, mili i dragi! Uzmite me - dovikujem singlovima - uzmite me, vaš sam! Odnesite me do prvog gramofona, spustite iglu i isključite struju. Volite me onako kako ja vas volim: očinski nežno, dirljivo i beskonačno Tako, baš tako. Mmmmm...

LORD - Sjećanje na tebe/ Ti si ona (Jugoton)

Opštim ljubavnim traumama ove nedelje u rubrici singlova, veliki deo inspiracije dali su baš momci koji sebe nazivaju Lord. Dakle, oni nisu lordovi, već jednostavno, simplifikovano Lord. Dok oko imena ima mistifikacije, oko muzike nema nikakvih tajni. Tačnije, nema ničega, sem praznine koja me ispunjava. Jer „Sjećanje na tebe“ nije ništa drugo no beskrajna-beskonačna-vanvremenska jadikovka o NJOJ, o toj fatalnoj ženi što srca lomi i duše ruši. Tekstualno, ovo je jezovito (jesen, lišće, putnik, uzdrhtala tijela, male ruke, milovati znale, ti me nisi htijela), dok je muzički sve podignuto za stepen više, na pijedestal ultimativnog „hotel wave“ zvuka: plačljiv glas, drhtav vibrato, bezlično, beznadežno bubnjanje, la-la refren za đake prvake, aranžman od koga me glava boli... Stop! Zaustavite muziku! Ugasite svetla! Lord ili Baron, meni je prekipelo. Maestralni ste, divni, veličanstveni, ja vas volim, divim vam se - ali, molim vas, zašto bih samo ja slušao ovu ploču? Z-A-Š-T-O samo ja? Budimo iskreni: ako je i od Lorda, mnogo je!

CLIFF RICHARD - Carrie/ Moving in (Jugoton - EMI)

Cliff Richard ima slične ljubavne probleme: on traga za svojom Carie, aii za razliku od onih koji već unapred očajavaju, večito mladi Richard dokazuje da je pravljenje singlova umeće, znanje i pre svega profesionalnost. „Carrie“ je elegantna, jednostavna pop numera, producirana i aranžirana s dozom perfekcije, tačno, skladno i s dovoljno saharina da se dopadne širokim potrošačkim masama, ali i onima koji od muzike zahtevaju doživljaj više. Dobra melodija, vešti prelazi, izvrsno pevanje, lep omot, ne tako dobar tehnički snimak (otisak na dušu »Jugotona«), dovoljno za jun mesec, za letnje žege, malo kiše i romantiku udvoje.

DALIBORKA - Pa šta/ Marame (Diskoton)

Kad sam bio mali, Daliborka je bila lepotica. Posle sam porastao, a Daliborka Stojšić je postala pevačica. Tako smo se sreli na zajedničkom poslu, tj. njen singl je stigao na moj gramofon. Ali, pre muzike, bio sam kao opčinjen omotom. Daliborka na krznu. Oči. Kosa. Njeno ime... Probudio sam se iz sanjarenja, a neka muzika je svirala daleko, daleko. Nije bilo ništa tiho, ni uzbudljivo: neki glas je ponavljao „Pa šta“ dok nisam rekao „milost", neki nazovi synthesizer je grickao disko ritmove, neko je zagušio orkestraciju, neko je kao čekićem udarao po mojoj glavi i onda kraj – „Pa šta, pa šta, šta mogu ja?“.

A dok je Cliff pevao, mislio sam na Daliborku. Nadao sam se, želeo da joj Cliff posveti jednu onakvu pesmu - ali, avaj! Ostao je samo omot, gramofon se vrteo u prazno, bio sam iscrpljen, umoran, a njene oči su me gledale i dalje... Da zapevamo svi zajedno: eci, peci, pec, ti-si-mali-zec, ja sam mala prepelica, eci, peci, pec! Pa šta?

PAUL McCARTNEY - Coming Up/ Coming Up (Live) Lunchbox-Odd Sox (Jugoton-EMI)

Ili slatki podsetnik na dane disco carevine, kada je sve počinjalo i završavalo se na jednom jedinom rifu, uz mnoštvo prostora za đuskanje, s tipično jednostavnom temom kojoj ni osnovci nemaju šta da zamere. Totalno neobavezno, idealno za radio-programe, za sedenje u fotelji, za šetnju u šumi, za plivanje, za intimne žureve itd. Druga strana singla snimljena je „live“, pa je i to razlog što sve zvuči prisnije i toplije. „Lunchbox“ je instrumental koji McCartney pravi za šest minuta svakog jutra pre gimnastike. Sve u svemu, za ove pare, 11 minuta i 34 sekunde muzike (koga ne mrzi, nek' sabira) nije za odbacivanje. Ah, ta Beatles nostalgija! Koliko će još trajati?

BOŽIDAR ČARAPINA - Kad prođe dan/ Stani u red  (Diskoton)

Ni sam nisam verovao da će Božidar da stane uz skute McCartneya i da mu se ovoliko približi: da ih upoznamo, šta mislite? Ali, pošto sam čuo „Kad prođe dan“, zastao sam, razmislio i shvatio da Paul ipak ima bolji omot. Što će reći da je singl Božidara Čarapine tipična melodramska priča o izgubljenoj ljubavi (ona nije tu, on je tužan, on je voli; standardno), uz obavezan nivo rezigniranosti „kasno je sve“. Na granici šlageraja, tužbalice i hotelskog sentiša, ova numera ne zna gde da se skrasi. Pošto nikakvu ideju nemam, slažem se: kasno je za sve. Naročito za ovakve singlove.

* Objavljeno u rubrici „Singlovi“ u Džuboksu broj 91, od 20. juna 1980.

(NASTAVIĆE SE)