Humor kao put ka ljubavi i prihvatanju
Shoo 01 S

Photo: IMDb

Šta je meni "Special"

Kada mi je bilo 15 godina iskradao sam se iz svoje sobe kako bih gledao seriju Queer as Folk koju mi je prijatelj prethodno snimao na video kasetu. Pažljivo sam proučavao svakog od junaka i upoređivao ih sa sobom: „Gde sam tu ja?“ pitao sam se. Kao gej muškarac (tada dečak) koji živi sa cerebralnom paralizom osećao sam očajničku potrebu da na televiziji vidim junaka sa kojim bih mogao da se identifikujem: muškarca sa poteškoćama u razvoju, duhovitog i napaljenog. I 20 godina nakon serije Queer as Folk konačno sam prepoznao sebe u Ryanu O’Connellu – piscu i glavnom junaku Netflix-ove serije Special.

Serija prati Rayanov život (igra ga O’Connell), te prepreke sa kojima se susreće, budući da se radi o gej muškarcu koji ima blagi oblik cerebralne paralize, živi sa zaštitnički nastrojenom majkom Karen i nikada nije imao ljubavnika. Na papiru ovaj uvod izgleda kao početak tužne priče o muškarcu sa poteškoćama u razvoju koji pokušava da te probleme prevaziđe, i da pronađe ljubav i prihvatanje. Ali je serija mnogo više od toga – od prve scene u kojoj se Ryan sruši ispred dečaka na ulici Special problem cerebralne paralize predstavlja sa savršeno odmerenom dozom humora, bez težine na koju smo obično navikli kada su u pitanju ovakve teme. Cerebralna paraliza je predstavljena samo kao dodatni sloj priče koja se prema životu odnosi na potpuno zdrav način. Tako je od Ryana postao junak koji ima sve dimenzije i od kojeg se ne očekuje da bude ljubazan i dopadljiv samo zbog toga što živi sa određenim poteškoćama. Dok prevazilazi prepreke sa kojima se suočava skoro svaki kvir, te običan mladić savremenog doba, a u potrazi za prijateljima, ljubavnicima, i svim onim sitnicama koje se dešavaju između, Ryan pred nas izlazi oštećen i nesavršen kao i bilo ko drugi na ovom svetu.

Kako se radnja raspliće tako se Ryan upliće u sopstvene laži, a u pokušaju da sakrije svoje poteškoće, i da kolege ubedi da je takav zbog saobraćajne nesreće koju je nedavno preživeo. I dok bezazlena laž donosi trenutno olakšanje, gledaocu postaje jasno da se glavni junak bori i sa internalizovanim osećajem manje vrednosti u odnosu na one koji nemaju nikakvih očiglednih poteškoća. To postaje još jasnije u jednoj od kasnijih epizoda kada Ryan ode na sastanak na slepo sa mladićem za kojeg se ispostavi da je gluv i da sa sobom vodi tumača, zbog čega se Ryanu ne dopadne budući da dira u njegove sopstvene mehanizme uz pomoć kojih se nosi sa svojim stanjem. I sve su to višestruki ormari u koje je junak zatvoren i koje do kraj prve sezone uspešno otvara i iz njih izlazi, a scene u kojima je Ryan prikazan kao sasvim obično i nesavršeno ljudsko biće nastavljaju se dok ovaj pravi greške koje čine da izgleda potpuno ljudski, što je dragoceno jer se junaci sa poteškoćama u razvoju obično koriste kao alati koji zapletu daju određenu notu, te priču pokreću u nekom posebnom smeru. O’Connell takva očekivanja potpuno transformiše, te podvlači da svaki čovek ima pravo na svoju ljudskost i nesavršenost.

Od flertovanja kraj bazena koje posle uspešnog početka krene naopako, a zbog neiskustva, pa do trenutka kada odluči da unajmi seksualnog radnika kako bi se što pre upustio u ljubavničke vode, Ryan se pred nama razvija kao kompleksna ličnost. Revolucionarno u svemu tome je to što se junak sa poteškoćama u razvoju upušta u seksualne odnose, još revolucionarnije je to što mu u tome pomažu drugi muškarci, budući da se radi o scenama koje nikada ranije nisu mogle da se vide na malim ekranima. Dok sam gledao te scene plakao sam - O’Connell je to stvarno uradio: pomogao je publici da vidi i razume da gej osobe sa poteškoćama u razvoju postoje, da vole seks, i da je taj seks ponekad trapav i neprijatan, kao, uostalom, i za bilo koga drugog.

Special ne pokušava da ispriča priču svake gej osobe koja živi sa nekim poteškoćama, već prati jednu konkretnu liniju duž koje glavni junak pronalazi načine da pobedi život, ili da mu se pridruži – u zavisnosti od toga sa koje se tačke posmatra. I tamo negde neki petnaestogodišnji gej dečak sa poteškoćama u razvoju sigurno gleda, sa osmehom od uva do uva, jer prvi put vidi sebe, a to je u najmanju ruku dragoceno.

Oceni 5