Serija "Q-Force“ (2021)
Qforce 02 S

Photo: IMDb

Šta je smešno?

Shvatanje položaja homoseksualaca u mejnstrim kulturi se tokom istorije menjalo – iz nevidljivosti se prešlo u stereotipe. Kvir prestupnici i mrtvi ljubavnici su tako postali društvo za šoping, s članskom kartom koja otvara vrata svake teretane. Da bi obezbedili mesto u većinskom svetu, odustali su od karakternih osobina, pa su ili poslušni i drže se po strani, ili smešni, ali tako da se okruženje smeje njima, a ne sa njima.

Na takve se stereotipe oslanja i nova Netflixova serije Q-Force. Rešeni da se ne zamaraju društvenim problemima, kreatori su sastavili deset duhovitih epizoda, s jednim problemom – ništa tu nije smešno. Istina, još od Diznija osnovna uloga crtanog filma je da zabavi, a ne da zamara. U to vreme su prinčevi bili zgodni, žene lepuškaste i nežne, maćehe zle, a gejeva ili nije bilo, ili su se pojavljivali kao šifrovane poruke. Svako je tu znao svoje mesto, a socijalno prihvatljivi sadržaji su garantovali divljenje publike.

Prihvatljivo znači nešto sa čime najveći deo publike može da se poistoveti. Ukoliko ste pripadnik neke manjine, sve do skoro niste imali sreće. Stvari se polako menjaju, pa je čak i He-Man ustupio mesto Teeli (mada smo ostali bez kvir princa Adama koji je danas daleko muževniji). Stvari se polako menjaju, ali Q-Force izgleda ne zna ništa o tome.

Serija je ponudila alternativni univerzum, u kojem bi i James Bond mogao da bude gej. Dobro, možda ne baš on – Q-Force je zapravo geto za kvir špijune, tajne agente koji su drugačiji od svojih heteroseksualnih kolega. Četvoro junaka – fit lepotan, drag kraljica, buč lezbejka i aseksualna hakerka, ogledalo su za sve stereotipe koji mogu da vam padnu na pamet. Na primer: lezbejke spajaju bankovne račune još na prvom sastanku. Ili: u redu je da gejeve zovete ženskim imenima, još bolje ako nadimak začinite sa „peder“. Pa čak i ovaj: Strejt muškarci su glupi i prljavi.

Činilo se da bi Q-Force mogao da bude novi Archer, ali je to bila samo pusta želja. Q-Force je „finiji“ od Archera, što u ovom slučaju nije ništa dobro. Jeftine šale na račun LGBTIQ+ zajednice su očigledno tu da bi zadovoljile (i nasmejale?) većinsku publiku, a mačo-strejt-aljkavi agent da bi ih izgovarao naglas i potvrdio da mačizam i šovinizam žive i dalje.

Serija, ističu kritičari, nije imala lošu nameru. Većina kreatora je kvir – a ta informacija valjda služi da se umiri kvir publika, te da se uveri u to da u seriji nema ni H od homofobije. Ipak, šale kojima je odavno istekao rok trajanja (ako su ikad i bile dobre za konzumaciju), gledaoce ostavljaju u čudu. Sigurno je da će oni kojima se serija dopala požuriti da im objasne kako su „previše osetljivi“, kao uostalom i svaki put kada se povede razgovor o diskriminaciji.

Q-Force junaci jedva da imaju svoja imena. Jedan je agent Mary, iako mu je puno ime Steve Maryweather. Ali kao što već rekoh – jako je smešno kada se kvir muškarci oslovljavaju ženskim imenima. Onaj kojem se obraćaju sa “twink” se zapravo i zove Twink. To ne znači da ova serija ima nameru da vređa bilo koga, bar ne više nego inače, ali se radi o osrednjem sadržaju koji bi trebalo da razljuti svakog poštenog kvir gledaoca.

Mnogi su još ranije besneli zbog toga što serija „udovoljava“ LGBTIQ+ zajednici, budući da se zbog toga i danas besni. Ali je to udovoljavanje jalovo – onima koji već decenijama, ako ne i stolećima, dešifruju programe namenjene isključivo strejt publici, da bi se na kraju zadovoljili mrvicama, opet su dobili te iste ostatke.

Mediji danas slave kvir zajednicu, posebno oko Meseca ponosa. To su isti oni mediji koji su godinama poricali da gejevi uopšte postoje, ali su promenili pesmu kad su velike firme svoje logotipe počele da farbaju u dugine boje. Zarad tih pohvala se prave mnogi kompromisi.

Kompromisi su dobri ukoliko zbog njih niko ne odustaje od sebe, a pristanak na stereotipe je ništa drugo nego odustajanje od sebe. Novinar Kyle Wilson u svom tekstu za Polyhgon postavlja zanimljivo pitanje „Šta bi rekli naši stari da pogledaju ovu seriju?“ Pritom ne misli na naše babe i dede, već na kvir generacije zahvaljujući kojima su neki od nas mogli da izađu iz ormana. Pored toga ističe da je srećan što živi u vreme kada je RuPaul’s Drag Race postao sastavni deo mejnstrim kulture, a Queer Eye rado gledaju svi. Kada je Q-Force u pitanju, podjednako je nesrećan kao i autor ovog teksta.

Wilson u tom kontekstu pominje devedesetopetogodišnju drag kraljicu Darcelle XV, koja drži Ginisov rekord kao najstarija kraljica na svetu. Još uvek nastupa u Portlandu, s plavom perikom i u zlatnoj haljini. Pita se šta bi ona rekla za Q-Force nakon što je sahranila partnera s kojim je živela pedeset godina bez ikakvih prava. Verovatno ništa, jer šta je Q-Force za kraljicu koja je na ljubav potrošila pola veka.

A šta bi rekle naše ikone? Merlinka? Sanela? Svi oni koji su učestvovali u pravljenju filma Marble Ass? Nakon svega što su tokom snimanja i premijere preživeli, verovatno ni oni ne bi rekli ništa. Da se podsetimo:

"Marble Ass se prikazivao tamo. Sava centar je bio pun, četiri hiljade ljudi, bio je to veliki skandal. Kada je projekcija bila završena, pola publike je aplaudiralo, a druga polovina je uzvikivala 'Laži! Toga u Srbiji nema!' Počeli su da nas gađaju jabukama i jajima.

Izašao sam na scenu sa ekipom filma, uzeo mikrofon i rekao, 'Pozivam sve gejeve, lezbejke i prostitutke ovde, da dođu i pridruže nam se na sceni da bismo zajedno pozdravili publiku!'

Nastao je stampedo od 400 osoba koje su pojurile ka sceni. To je skroz promenilo atmosferu u sali. Znao sam da mnogi od tih ljudi koji su potrčali ka nama nisu gej - izašli su samo kako bi iskazali svoju solidarnost. Svi su odjednom počeli da uzvikuju i igraju, bilo je zabavno. Televizijske stanice koju su bile prisutne radi izveštavanja sa dešavanja sada nisu mogle da tvrde da je film neistinit. Nekoliko dana kasnije glumci/e iz filma postale/i su zvezde u medijima.

Marble Ass je prikazan i na Berlinskom festivalu i osvojio je nagradu Teddy. Nakon toga, film je prikazivan po celom svetu. Postigao je veći uspeh od Ranih radova, u smislu publiciteta, mojih nastupa, poziva za gostovanja i tako dalje (...)" (Iz intervjua sa Želimirom Žilnikom, Greg DeCuir za Cineast.com)

Kvir kinematografija ima bogatu istoriju, koja je važna uprkos tome što nije prepoznata od strane većinske publike. To ne znači da je sve bilo kvalitetno, ali je uglavnom bilo hrabro. S ulaskom u mejnstrim ta hrabrost trpi, jer novac donosi podilaženje ukusu većine.

Možda bi bilo bolje da su se astronomske sume potrošile na neke zanimljivije, potencijalno edukativne stvari, na primer animiranu seriju o *trans ženi koja tek ulazi u tradiciju, ili o gej dečaku koji trpi vršnjačko nasilje, o aseksualnom tinejdžeru u čiji identitet niko ne veruje, o interseks osobi koja trpi zbog odluke koju su roditelji doneli odmah pošto je došla na svet. Čak i na srpskom, zašto da ne.

Oceni 5