Beograde, dobro jutro
Zoo 01 S

Photo: Marija Đoković/XXZ

Šta li rade oni naši u Zoološkom vrtu?

Na uglu ulica Narodnog fronta i Balkanske, u minijaturnoj prodavnici, manjoj od lifta, od rana jutra dežura prodavac srećaka i sreće. On sačekuje one koji su krenuli nizbrdo. Možda bi im jedna srećka mogla promeniti životni pravac.

Nije teško biti toliko nesrećan da bi čovek počeo da pije.

Ljude treba odvikavati od nesreće, a ne od alkohola.

Nesreća je veći porok.

Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija.
To je česta životna priča.
Ili ste sami ili ste suvišni.

Sunce, belo i hladno kao petodinarka, kotrlja se nebeskom nizbrdicom. Ko ga nađe - njegovo je.

Deco, ako vam je otac došao jutros umesto sinoć, evo vam razbrajalice kojom ćete ga malo razonoditi: ECI-PECI-PEC, JA SAM MALI ZEC, TI SI MALA PROPALICA, ECI-PECI-PEC!

Na železničkoj stanici nosači i taksisti naplaćuju ulaznice svima koji na ta vrata ulaze u Beograd.

Autobusi Jata, pre nego što prebace putnike u avione, naprave jedan krug ispred Crkve Svetog Marka. Za svaki slučaj.

Beogradske ulice liče na nogavice farmerki, sa belim štepom preko šavova.

Malo para kvari telo a mnogo para kvari dušu. Čovek je na velikoj muci.
U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?

Blago babama i dedama, koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu.

Dan je okrugao kao Zemlja. Iznenadićete se kada na kraju današnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.

Beograd je već toliki da jedva može ceo da stane u jedan dan. U Višnjici je novo jutro, petak, u Bariču nagađaju da li je sreda ili četvrtak.

Neko je sinoć na Zvezdari ostavio otvorena vrata. A neko u Surčinu nije zatvorio prozor. I napravila se promaja.

Na prozorima ženskog internata u Ulici proleterskih brigada sinoć je otvorena izložba srednjoškolskog standarda: maramica, peškira i drugih lepih stvari.

Pošto ih sunce i košava osuše, izložba će biti zatvorena do večeras, kada se otvara nova.

Poslednji je dan druge školske nedelje. Đaci još nisu stigli da ne uče, nisu imali dovoljno vremena.

Jedan mali Beograđanin, sa visoke mansarde u centru grada, pitao je mamu - kada će i oni imati kuću na zemlji. U Beogradu je sve manje kuća na zemlji. Beograd se potrpao u liftove i krenuo uvis.

Zašto u apotekama ne dozvoljavaju da se probaju lekovi, kao sir i kajmak na pijacama? Ljudi imaju para. Kupili bi kilo ili dve kile leka ako im se dopadne.

Sunce se svakog jutra zaleti prečicom, međutim, kad primeti kafileriju i deponiju na Karaburmi, izbaci levi migavac i skrene na Kružni put.

Šta li rade oni naši u Zoološkom vrtu? Možda misle kako smo mi uspeli u životu, a kako su oni ostali tamo gde su i bili.

Na uglu ulica Ivana Milutinovića i Maršala Tolbuhina srušena je prizemna kuća, nečiji dom i draga uspomena. Ako vam večeras nestane svetla, zapalite sveću za njenu dušu.

U samouslugama je prošla prva gužva. Kasirke doteruju frizure, pričaju šta su noćas sanjale i ogovaraju muževe.

Pred Narodnom bibliotekom je red, ali za tramvaj. Red je i pred Narodnim muzejem, ali za autobus.

Oceni 5