Šta pokloniti feministkinji za Osmi mart

I bi Osmi mart. Žena iz čuvene ankete „Šta je 14. februara“ koja je kao iz topa dala odgovor „Osmi mart“ ni slutila nije koliko je u pravu. Postalo je to manje-više isto, oba praznika su kalendarski blizu, za oba valjda treba kupovti neke poklone, svuda su srca i ruže... Podvižnici i posvećenici iz sekte „Nije Valentinovo nego Sveti Trifun“ (Trifunovo?) godinama se ubijaju da dokažu da je 14. februar dan vina i pravoslavlja, nikakve ljubavi, zaljubljenosti i imperijaliste Valentina, kojeg Amerikanci hoće da nam poture preko Hrvata. Ti Trifunovci mnogo su glasniji od nas koji pokušavamo da objasnimo da Osmi mart nije ni za poklone ni (isključivo) za majke i razredne.

Zato mi je svakog Osmog marta neprijatno da slušam i gledam kako se „slave žene“ i nude sniženja na kozmetiku i šminku dok se i dalje vrši i opravdava nasilje, dok se žene posmatraju kao kuvarice i sudopere ili kučke, uvek u opoziciji kurva-svetica, dok su plaćene manje od svojih kolega za isti posao, dok im se nameće ideja da „moraju da imaju sve“ i međusobno se mrze i takmiče.

S tim mentalnim sklopom se ide u kupovinu orhideja, bižuterije i bombonjere u obliku srca, taj mentalni sklop kaže svojim koleginicama „Danas vam poklanjam čokoladice, pa nema ništa do iduće godine, he-he“, taj mentalni sklop potkrada svoje radnike i radnice dok im za Osmi mart poklanja bajadere; to je taj mentalni sklop koji smišlja šale i pošalice na društvenim mrežama. Da znaju zašto se zaista Osmi mart obeležava, ukinuli bi ga.

Jedna od često rabljenih pošalica na Facebooku glasi: „Draga, pa Osmi mart je, ne moraš danas prati te sudove, opraćeš ih sutra“ (he-he), ili jedna nepravedno zapostavljena – Dan žena je trebalo zapravo da bude 7. marta, ali žene nisu stigle da se spreme, pa zato 8. (he-he-he).

Zato ja ovaj tekst i objavljujem 9. (he-he) marta jer sam ga 8. pisala i čitala silne tekstove koji su se pisali na našim portalima. Čini se da su se ove godine posebno utrkivali glede kvantiteta osmomartovskih članaka. Istini za volju, bilo je onih koji su se bavili protestima žena i ženskih udruženja, razlikom u platama, položajem žene, ali bi na svaki takav tekst došla bar tri idiotska o „damama“, idealnom cvetu, mirisnim notama, sniženjima.

No, čak ni to nije najstrašnije! Dok se zamajavamo tričarijama, nacionalni pesnički bard piše ženama pesmu, a voljeni ruski diktator šalje zavodljivu poruku lične prirode svim damama sveta.

Naime, Matija Bećković napisao je prigodnu novu pesmu, a Putin poslao čestitku „nežnim damama“; koncerti za žene na kojima zarađuju muškarci pune arene i savacentre, trči se po karanfile, jedna prodavnica nudi popust na Barbike; mediji su spekulisali o navodnoj netrpeljivosti i pasivno-agresivnom prepucavanju između Ane Brnabić i Zorane Mihajlović (jer, kako bi žene drugačije), dobili smo predloge za najbolji osmomartovski poklon po horoskopskom znaku, a kroz sve to se provuklo i par zaista bitnih informacija – žene i dalje zarađuju manje, trpe nasilje više, organizuju proteste i marševe.

Sve te akcije u sklopu neprestane borbe za ravnopravnost završiće se neslavno, sluti Matija Bećković apokaliptičnim stihovima: „Ona da filuje / On / Neka ja ću / Ona / Šta će meni žena / On / Ne treba ni meni“!

Za čitaoce iz regiona, sveta, ali i one iz zemlje koji se još nisu srodili s Bardovim apokaliptčnim, a eliptičnim pesničkim jezikom, ponudiću svoje skromno tumačenje: kad je On preuzeo sve „ženske“ poslove u svoje ruke, isprovocirao je Nju da ga ostavi jer joj pored Nje žive ne treba još jedna žena, a On, budući da se radeći pretvorio u ženu, zaključuje da ni njemu ne treba žena, dok mi zaključujemo da je rad stvorio ženu, te da se heteroseksualne muške i ženske jedinke spajaju isključivo na interesnom nivou i u okviru zadatim ih biološko-socijalnih uloga. Naruši li se taj tako fino posloženo patrijarhalni sistem, ode sve u propast, muškarci postaju žene, žene muškarci, seksualne orijentacije se rapidno menjaju, sve dok ne postanu društveni hermafroditi i sami sebi dovoljni.

Nisu ni te žene kod Bećkovića toliko grozne i napadne, one hoće da rade, da filuju, šiju, kuvaju, peru, ali im muž ne da! Pesnik se zapravo obraća svome plemenu, upućuje poslednji apel muškarcima da ne prave sami od sebe papučare. Čini se da je ova poruka ozbiljno shvaćena, budući da pesma ima čak 33.000 lajkova na Facebooku.

Kako se od „Vere Pavladoljske“ došlo do „Šta će njemu žena“ i kako bi ovo Arsen Dedić da je živ uglazbio, sigurno se potiho pitaju i čitaoci Iskre, koja je ovo čudo od poezije objavila. Naslov pesme prosto neodoljivo podseća na hitove Grand prodakšna, dok je sama struktura pogodnija za Rastu i slične kvazirepere koje omladina danas sluša. Ukrade li mi neko ideju, neka se čuva jer ću Čivtelića angažovati da dokazuje moju duhovnu svojinu i duševne boli.

Da i od goreg ima gore, da i nad Bardom ima Bard, dokazao je Vladimir Vladimirovič Putin, poslavši ženama ciničnu osmomartovsku čestitku. Blagim osmehom nas je podestio da smo tu da brinemo o deci, muževima, prirodi, okolini, da stvaramo prijatnu atmosferu, smejemo se i praštamo. Izrazio je radost što ćemo i ovog Osmog marta primati poklone i što muškarci imaju priliku da ponovo izraze „naše duboko poštovanje prema vama, našu očaranost vašom lepotom i nežnošću“.

Kako je sledeći Dan žena daleko, do ponovne prilike da nam se oda poštovanje ruski predsednik zaključuje: „Žena je ljubazna i mirna figura u životu svakog muškarca.“ Da se nismo ni usudile da se ponašamo drugačije osim nežno, ljubazno i mirno dok otelotvorujemo očaravajuće i brižne fikuse. „Samo žene mogu da stvore prijatnu atmosferu na poslu i kod kuće, svakodnevno se brinu o našim kućama i deci i daju im moralni primer“, govori Putin dok se blaga jeza spušta niz kičmu fikusa. Znate da ste bolje, odanije, plemenitije, moralnije, drage žene, idite i stvarajte prijatnu atmosferu, vole vas muškarci Gileada!

Da ne bude sve tako turobno, pobrinula su se laka štiva o poklonima. Telegraf je tako izašao u susret muškarcima i dao predloge poklona za „lepše polovine“ po njihovom datumu rođenja. Muškarci tako treba da budu najoprezniji sa ženama rođenim krajem decembra i početkom januara, jer: „Ove dame su feministkinje, pa morate pripaziti šta ćete im pokloniti. Najbolje bi bilo da im poklonite neku pametnu knjigu, kartu za muzej, a od cveća se opredelite za magnoliju.“ Pametnu knjigu! Jeste li sigurni da je pametna knjiga pametan izbor? Vaše dame su već pametne, želite li da budu pametnije, još veće feministkinje, da se pretvore u muškarca, kao kod Bećkovića? Želite li ženu kao iz Putinove poslanice ili neku grubu pametnu feministkinju? Najbolje je da vi ipak probate sa ovom magnolijom, to je najsigurnije, a karte za muzej joj kupite ako baš insistira. Znate kakve su žene, he-he.

Našla sam i ja svoju prognozu u ovom osmomartovskom vodiču. Sreća, po datumu rođenja nisam feministkinja. Ja sam „dama koja voli poklone“. Ali mi je, kako kažu, najbitnije da su od srca (netačno!) i da su u vezi sa kuhinjom (ne, nikako!). Od cveća kažu da volim ljiljane, samo da je nešto belo, nežno i čisto, kao Putin da poklanja. Svakako, kad god da vam je dama rođena, nećete pogrešiti sa cvećem i „nečim za kuhinju“, samo izbegavajte ove s pametnim knjigama i kartama za muzej.

A vi, drage „dame“, i same znate da niste nežni i mirni fikusi koji figuriraju u životima muškaraca, niste hrizanteme koje stvaraju ugodnu atmosferu među ratobornim dečacima, niste tu da potiho rađate i podižete dečicu dajući im lekcije o moralu jer mačo muškarci za to nisu sposobni; niste tu da perete i filujete, budete neplaćene i potplaćene, da se tresete od straha dok hodate noću, ili bilo kad i bilo kuda, da svoje lice, kosu i matericu uređujete kako drugima odgovara, da vas kritikuju za svaki izbor, za sve što kažete i uradite; znate da niste „dame“, „tipično žensko“, „kurve“, „svetice“, „princezice“, „kučke“, „muškarače“... Pokvarile su nas „pametne knjige“ i pametne žene koje su došle pre nas. Nema nazad.