Šta su čitaoci i prijatelji pisali Petru Lukoviću

Dragi Pero, nažalost, nikad te nisam upoznao, ali te znam 100 godina. Zato ti ne persiram.Teško je opisati koliko si svojim tekstovima obogatio moj život. Koliko sam toga naučio i koliko si me puta nasmijao do suza. Kamo sreće da ovih $100 šaljem večeras za neko pivo ili dobru ploču. Ali, šta je, tu je. I u porodici sam imao sličnih slučajeva. Djed, majka, lani mlađi brat...

Nekad davno sam bio muzički urednik na Radio 101 u Zagrebu.U ona dobra vremena polovice osamdesetih, pa do nesretnog rata. Sad sam u Nashvillu. Često sam na koncertima, festivalima. Sjetim se tako ponekog prijatelja kad gledam njemu drago band. Kao npr. Dražena Vrdoljaka, s kojim sam imao sreću surađivati na jednoj emisiji i ići skupa na koncert Stinga u Beč. Pao si mi i ti, Pero, na pamet puno puta. Uvijek sam vjerovao da ću jednog dana s tobom popiti pivo. A u to vjerujem i danas. Na ovaj sunčan, prohladan dan u Nashvillu.

Želim ti brz oporavak. Ti si se uspješno borio protiv sličnih ili većih  monstruma. Puno sreće tebi i redakciji u Novoj  godini.

Zoran Duvnjak

+++

Dragi Pero, nadam se da je karcinom primećen na vreme i da će terapije da budu uspešne.

Kratko ću da ti opišem moje prvo snažno sećanje na tebe tj. tvoj tekst. Išao sam sa mojim drugom Dinkom do Železničke, najbližeg mesta na kom se prodavao nedeljnik Monitor od udaljenog Železnika. Dinko je kupovao Monitor i Našu borbu ćaletu, Hakiji, kome su ova dva lista bili jedini izvori informacija. Pitao me da li hoću sa njim do štajge, što da neću odgovorim, ionako se blejalo, bio vikend, lep dan... Stignemo, kupi burazer Dinez novine i idemo nazad, dalek je put. Dok čekamo da bus krene nazad ka Železmiku, Dinez lista Monitor, a ja Našu borbu. Dođem do tvog teksta, prokomentarišem nešto kao “kad čitam Perine tekstove odjednom mi ova štajga zasija”.

Što uopste nije zajebancija, tvoji tekstovi su me ohrabrivali, pružali osećanje slobode, koje je bilo egzotično tih dana. Dinko kaže, “moj ćale samo njega gotivi, ne postoji nijedan drugi novinar za njega danas u Srbiji”. Jako sam poštovao pokojnog čika Hakiju, bio je strašan tip. Skontao sam da si veliki, jer se to događa u ranim 90-tim. Kako mi je Dinez pričao, ćale mu je trpeo žešću nesigurnost na poslu u Domu zdravlja u Pančevu, gde je radio kao doktor opšte prakse. Neki samosvesni šešeljevci su rešili da koriste slogan „Srbija Srbima“ kao kartu u borbi za radno mesto. Od nenormalnog stresa i boli za onim kroz šta mu prolazi familija u Hercegovini, dobio je rak grla, koji je sad već bio u odmakloj fazi. U takvoj Srbiji i takvom Beogradu, otac mog druga Dinka, mogao je da čita samo tvoje tekstove.

Ja se radujem tvom tekstu kao suncu, a znam da postoji puno ljudi koji se slično osećaju. Imam sledeću ideju - počneš da pišeš tekstove za ozdravljenje, na temu koja tebi ima smisla, kažeš koliko će koštati membership za pristup tvojim tekstovima i ja se prijavim, takođe tim putem krenu i mnogi drugi tvoji verni čitaoci.

Pero, svestan da ćemo svi da umremo u nekom momentu, kako ko i kada, ko zna, želim da ti javim da je tvoje prisustvo na ovom svetu meni jako važno, a još više nama, jugoslovenskom društvu.

Ako je potrebno, rado ću da obrazložim. Uvek tvoj verni poštovalac,

Nikola Kovačević

+++

Dragi Petre, šta reći kada se tako nešto desi nekome koga ne poznajete, a s kim ste proveli zajedno sate i dane? Petre, ne dajte se. To se može izliječiti i vi se s tim možete izboriti. Ta gadna bolest ne zna s kim ima posla. Nikakav savjet vam ne mogu dati, a da ga već ne znate. Možda da ponovim ono što je jednom rekao W. Allen: “The best you can do to get through life is distraction. Love works as a distraction. And work works as a distraction. You can distract yourself a billion different ways.  But the key is to distract yourself”.Radite, pisite, volite ako imate koga. Jos ćemo se mi dopisivati…

Dragan Damjanović

+++

Dragi Petre, jutros me u inboxu zatekao mail od Mirne, s kojom me veže prijateljstvo još od srednje škole. "Draga kumo, znam da ti je nekad bio važan i drag, pa evo, napiši mu nešto (mi već jesmo), bit će mu drago i treba mu..." Ovo nekad se odnosi na kraj devedesetih kada je Feral postao tema naših razgovora, Feralovci moje osobne rock zvijezde, a vi na posebnom mjestu kao exoticum s drugog svijeta.

Radi konteksta: meni je tada 18 godina i živim u Zagrebu kao izbjeglica iz Bosne, u zagušljivoj atmosferi nacionalne euforije, s jedne strane - s druge strane, tranzicijske pohlepe među gomilom koja se napokon dočepala svojih 100 maraka. Ja (bez tih 100 maraka) sam već dobro istrenirana šta smijem pred kime reći. Kad jako zasmrdi, ja zadržim dah i čitam Feral terapeutski! Mislim da su vaši tekstovi bili prva razumna stvar koju sam čula od odraslih nakon mnogo godina ( uključujući moje roditelje).

Još mogu prizvati u sjećanje jutra utorkom. Ja bi direktno iz kreveta, neopranih zuba, u pidžami pod jaknom otrčala do kolodvora, od kolportera kupila Feral, pa onda one čaršafe od novina rasprostrijela po čitavoj sobi. Do podneva bi već bila gotova s prvim čitanjem, pa onda natanane do sljedećeg utorka još mnogo puta.

Kako da opišem utjecaj koji ste imali na mene?  Ne samo svjetonazorski. Knjige koje čitam, muzika koju slušam, filmovi... U svakom pogledu.

Mnogo godina poslije, ja sam se maknula. Kako se Feral ugasio, poslije i e-novine, prestala sam pratiti šta se dešava dolje. Moja djeca i ja imamo različite pasoše i moj rakonja će doći od druge nevolje. Da mi Mirna nije pisala, ne bi ni saznala šta vas je snašlo.

Ja sam tada bila slaba, ali sam imala vas. Sad je vrijeme za revanš. Ide uplata svakako. Ako trebate neke preparate koji se ne mogu nabaviti u Srbiji, mogu ja pokušati ovdje (Beč) ili nešto drugo... Šta god! Srdačan pozdrav i  brz oporavak želim!

Katarina Bošnjak

+++

Dragi Petre, još od doba Ferala redovno pratimo vaše tekstove i portale. Muzika bendova koje preporučujete uglavnom nam je postala omiljena, čitamo političke članke i kroz smijeh se divimo vašoj pregnantnosti i duhovitosti. Hvala Vam na predanom radu sve ove godine i ulijevanju nade da je bolji Balkan moguć! Mislimo na vas i želimo vam mnogo snage i čvrstine da se pomoću svog jedinstvenog duha oduprete bolesti koja vas je snašla. Primite mnogo srdačnih pozdrava iz dalekog Brna!

Petr i Mirna Stehlík

+++

Drzite se dragi Petre! Sve najbolje! Hvala vam za smeh koji ste nam podarili vašim humorom! Ponosni sam vlasnik vašeg dela "Godine raspada" koje imam od 2002 godine! Sad sam ponovo našao knjigu i počeo čitati opise "protagonista" sa samog pocetka pa sam se slatko (glasno) nasmijao (iako je tema zapravo tragična), ali to je tako, deo slavenskog usuda - gde smo sami sebi najveci neprijatelji - i imamo tu nepodnošljivu lakoću samodestrukcije.... Vaša "vivisekcija" našeg ludila cinizmom i humorom je neprevaziđena! Dajem vam veliki kredit da se nikada niste predali - iako vidim da su vam protagonisti "duševnih boli" opet/još uvek za petama - kao u vreme Ferala.... S poštovanjem - All the best!

Saša Sćepanović

+++

Jedan od najboljih novinara Jugoslavije u poslednjih 35 godina. Malo je ters, to sam mu rekao kad smo se prije godinu dana sreli u Bosanskom Šamcu.

Ešref Zaimbegović

+++

Ne "jedan od najboljih", nego jedan, jedini i neponovljivi. Gromada srbijanskog i jugoslovenskog novinarstva...

Dejan M. Andrić

+++

Sjajan tekst. Pero, želim vam da ozdravite.

Radmila Marčić

+++

Želim brz oporavak , prošla sam kroz sve to i hvala Bogu evo me radujem se svakom casu, život je lep.

Manuela Balić Isić

+++

Podrška dobrom i velikom čoveku... Nadam se da ćeš iz ove bitke izaći kao pobednik.

Tung Ce Mao

+++

Daće Gospod Bog sve najbolje.

Radmila Đurić Koprivica

+++

Kada je sfera javne politike u pitanju (a tu ubrajam i novine i novinare), imao sam razne evolucije i lutanja. Ipak, postojale su uvek neke konstante u koje sam verovao, na koje sam se oslanjao i koje me nikada nisu razočaravale. Jedna od tih konstanti je Petar Luković. Najduhovitije stvorenje na koje sam naišao i apsolutno dosledan u suštinskim vrednosnim stavovima. Pero, mnogo mi je žao što moraš da prolaziš kroz ovu bolest, posebno u našem razlupanom zdravstvenom sistemu, ali ti želim da kroz sve terapijske procedure prođeš što bezbolnije i da rezultati budu maksimalno dobri. Kao neko ko je imao u porodici primera karcinoma, znam koliko je to izazovna bolest, posebno u psihološkom smislu, ali svakako i znam da to nije ni smrtna presuda. Never ever give up! Naravno da ćeš da pobediš! Zaista ti ništa drugo ne preostaje.

Damir Krkobabić

+++

Lukoviću, čoveka koji je na nogama preživeo ovo što si ti do sada, rak pluća može samo da poljubi u dupe. Skenjaj ga brzo, pa se vidimo!

Vladimir Stakić

+++

Pročitao sam ovo sinoć i onda, barem, sat vremena saedeo i gledao u ekran. Hteo sam nešto da napišem ali sve što sam počeo odmah bi i obrisao - sve mi je izgledalo banalno i glupo. A onda sam uzeo sa police GODINE RASPADA po koju sam, svojevremeno, išao tamo dole u Jovanovu. Nastavio sam i danas da je čitam, onako zbrda - zdola, kao da će to što u njoj piše ''neutralisati'' ono što je pisalo na ekranu. Mislim da znam svaki ćošak Onkološkog instituta, četiri godine sam tamo vodio majku, znam i kakav je osećaj dok se čeka prozivka za konzilijume. Ali sve je to posredno i sve je ništa. I šta sada da se kaže... jak si čovek Petre Lukoviću, ni hrabrosti ti nikad nije falilo, i sa ovim ćeš izaći na kraj, siguran sam.

Branislav Lazarević

+++

Siguran sam da ćete pobijediti kao vaš kolega Dežulović!

Milan Mrvošević

+++

Znam čoveka obolelog od iste dijagnoze pre 20-ak godina, operisan, eno ga, šeta, druži se i uživa s ljudima, tako da... razumemo se.

Danica Strajnić

+++

Jebote. Stvarno vam želim svu sreću svijeta.

Srđan Šajinović

+++

Moj rođak imao takvu sudbinu. Pazi, književnik i predsednik Vaclav Havel živio 20 godina nakon utvrđene dijagnoze raka pluća.

Halida Habul

+++

Pojma nisam imao šta te sve napalo, ali ovo šta si napisao je zbilja medicinsko čudo. Mislim to da pišeš genijalno  kao da si propisno drogirani klinac od cca 27 godina. Zbilja si besmrtan na nivou na kojem i Strummerov duh kaže - od ovog Lukovića i mrtvom pamet stane. Moramo se naći uz neku butelju.

Vlatko Fras (nekadašnji urednik „Poleta“)

+++

Dragi Petre, evo pročitao sam tekst  Gama nož, novi karcinom i stara e-suđenja i bio mi je nevjerojatno zanimljiv i zabavan, što priznajem pomalo s nelagodom. Svaka čast! S toliko pojedinosti, osvrta na vlastito stanje, koje nije isključivo nego uspijeva i zapaziti druge i o njima (kritički) misliti. A da i ne govorim o trilerskoj dramaturgiji teksta!

Miroslav Kirin

+++

Svi tvoji urednički zahvati su najbolji  bez konkurencije; članci su živopisni i elegantni. I tvoj magazin je cijeli umjetničko djelo, da je živ Andy Warhol pretplatu bi sigurno uzeo!

Vjekoslav Perica

+++

Pozdrav Petre. Drago mi je da ste bolje, to su takve situacije gdje se čovjek jednostavno ne usudi pitati kako ste. Čitam XXZ kada god mogu (zadnja 2 mjeseca malo teže, na brodu sam, a net je limitiran), tako da znam kakva je situacija. Previše vas postujem da bih vam prodavao klišeje kako će biti bolje, ali na kraju dana žalosna istina je da nam nema druge nego boriti se, a vi ste borac. Usput, zadnje što sam pročitao je vaš odličan clanak o autima i nevozačima. Eto, ni ja ne vozim, uhvatio zrele godine a nemam vozačku. Ne volim to spominjati jer u današnje vrijeme biti nevozač gotovo da znaći biti polovičan čovjek. Ako nekom spomenem da ne vozim, slijedi pogled u stilu - šta nije u redu s tobom? Bas ništa, samo što nikad nisam bio fasciniram automobilima. Karter je za mene djevojačko prezime June Cash i ništa više.... Eto toliko, javite se i primite veliki pozdrav.

Domagoj Domandžić

+++

Često Vas pominjemo! Moja porodica! Čekamo Vas! Toliko puta ste nas podsećali da nismo „sami" u ovom ludilu koje tako dugo traje!

Renata Tomas

+++

Vrstan novinar, veliki kritičar režima iz 90-tih. Postradao zbog "oštrog uma i jezika". Želim mu brz i trajan oporavak.

Vilma Gutović

+++

Tekst je fantastičan, želim vam brz i trajan oporavak

Greta Radić

+++

Dragi i poštovani Petre, svaka donacija je sitna za ono što ste vi davali i dajete kroz svoje pisanje. Educirali ste me kroz glazbu u godinama kad nisam znala volim li slušati Lepu Brenu ili ipak Josipu Lisac. Kao i što ste kasnije kroz Feral svjetlili i i niste dozvolili da povjerujemo u zablude koje su nam plasirali. Duhovitost je  ozbiljna kategorija :).  Želim vam svako dobro i vjerujem u najbolje. Čujemo se.

Vaša Romana Brolih

+++

Trebaće mi vremena da malo dođem sebi od tvoje horor price. Ima li kraja tim belajima na ličnom i širem planu?  Ali tvoj zajebantski duh još se probija. Nisam znao ove detalje, baš me pogodilo. Čujemo se. Vozdra.

Rešo

+++

Nihad Hasanović

Zdravo Petre, Žao mi je zbog tvojih bolesničkih muka i nadam se da ti terapija pomaže i da ćeš ozdraviti. Da si borbenog duha, u to ne sumnjam. Čudan naziv te bolnice: Gama Nož. Podsjeća me na devedesete, ali u zadnje vrijeme me mnogo toga na njih podsjeća, pa zaboravi šta sam rekao. Želim ti da sa svakim danom imaš sve više snage i da se vratiš u kakvu-takvu normalu. Živio!

+++

Dragi Pero, samo veliki i jak čovjek poput tebe može da napiše ovakav tekst na konto bolesti s kojom se boriš. Naravno da ti želim sve najbolje, a nemoj smetnuti ni s uma da te još uvijek vodima 3:2 u karcinomima, no htio sam ti reći da je mene na MR pretragama ono čekićanje više podsjetilo na Einsturzende Neubauten i Cabaret Voltaire, ali i usporedba s Rammstein i Kraftwerk je na mjestu. Ne znam kako da te razveselim, no drago mi je da vidim da ti ne nedostaje duha i da se boriš kao lav.  Živio ti meni 100 godina. Bok, Sale.

Aleksandar Dragaš

+++

Dragi i predragi Pero, pročitah tvoj tekst. Neizmerno mi je krivo šta te je sve snašlo, bio sam i svedok, toliki stres smorio bi krdo bizona, al ti si se držao i držiš se! Meni je to bilo i ostalo nepojmljivo, divio sam ti se. I sad ti se divim. Kad sam čuo od Tome lošu vest želeo sam samo da ti kažem: jebi im mater, i bolesti, i svima, ko što si im uvek jebo! To ti iz dubine srca i duše želim! Ja sam dugo lečen, i znam šta znači biti teško bolestan. Dvaput sam vaskrsavao. Imaš veliki pozdrav od mene i mog kumića Vlade, mislimo na tebe i držimo ti palčeve!  Tvoj

Dragoljub Stanković Gaša

+++

Petre dragi,

U ocov! Ne Vi, nego sve ovo što Vam se dešava. Svim srcem Vas molim, nemojte više praviti decu. Što je mnogo, mnogo je. Čula sam za gama nož, laički mislila, označi se mesto gde se usmerava laser, na nekom ekranu sve radnje kontrolišu – i to je to.

Kad ono? Horor! Nekoliko puta sam pročitala sve što ste napisali, ali ne zato što prvi put nisam uopšte zapamtila: „dečak, drvo, lopta“.

Čitajući, tražila sam u sebi reči ohrabrenja, ali sve su banalne, bojim se da Vas ne povredim, a to najmanje želim. Junački ste sve izdržali i želim Vam da se što manje junačite, a to znači da želim da što pre krenete na redovne kontrole, a to znači: tromesečne, polugodišnje, godišnje... Želim Vam da vas tužioci zaborave i da nenadno, na račun Magazina, stigne puno, puno para. I na vaš račun, jer znam da su vam sada najpotrebnije. Puno, puno pozdrava! P.S. I želim vam da kod vaših nogu nije mačak, već mačka. I da omaci 5 mačića.

Zdenka Feđver

+++

Petre moj dragi, 

Kao da uopće može postojati tvoj tekst, a da nije izvrstan - prožet homorom, autosarkazmom, tugom, ljubavlju i da nije britka slika stvarnosti onakve kakva jest. I, dakako, nije važno govoriš li o automobilima, bolnicama, muzici ili bilo čemu drugom. Uvijek je to tvoje pero (moj dobri Pero) dovoljno oštro i zadire duboko u tvoju utrobu! Hvala ti!  Na povjerenju, prije svega.

Darko Cvijetić

+++

Lukoviću želim što brže ozdravljenje i da ne pomišlja da nas napusti.

Nihada F. Mulahasanović

+++

Pero, želimo vam brz oporavak. Držite se kao zmaj, svaka vam čast!

Irena Marjanovic Cvetković

+++

Dragi Pero, nisam znao šta te je snašlo. Znam samo da si fajter i da ćeš pobediti uljeze, a nadam se da će i portal nastaviti da radi jer ste zaista odlični. Redovno čitam XXZ za koji mislim da je daleko najbolji portal u
regionu - svaka cast.

Nismo se dugo čuli i videli - možda čak od onih palačinki u Londonu - ali evo prilike da obnovimo kontakt. Ja sam posle deset godina u Španiji dosao 2014 natrag u Britaniju i sad sam u Škotskoj - predajem novinarstvo na jednom univerzitetu u Edinburgu, živim u Glazgovu i još uvek pasionirano slušam muziku i idem na svirke. Sve najbolje.  

Aleksandar Saša Kocić

+++

Setim se skoro svakog dana Petra Lukovića, i brinem se kako će se izvući iz ove jebene "situacije", još jedne u nizu godina njegovog života. Mnoge je sam uzrokovao, ali češće je bio u pravu nego što je ta snobovska antirežimska Srbija koja ga je tako brutalno odbacila ikada imala petlju da se udubi u "neke stvari" o sebi (jeste bio lud i neuračunljiv, ali, to je Pera). O onim "drugim" da ne pričam, ne zanimaju me pacovi ni bubašvabe koje sisaju mleko darodavaoca sa vlasti i koji su mu isisali koštanu srž brojnim tužbama, uglavnom bez smisla. Snobovski Beograd je aplaudirao u sebi, mogu da se kladim u 100 evra koje nemam.

Znam odlično Perine tikove. Pa pobogu, redakcijskog mačka smo nazvali Pera jer je Luković u jednom od svojih delirijuma navalio na kutiju sa mačećom suvom hranom, misleći da je to neki zaostali kancelarijski cornflakes. Mačak je deportovan u sigurnu kuću, za svaki slučaj, i srećno poživeo mislim do svoje 22. godine.

Luković je bio i ostao moj najdraži i najvažniji urednik svih vremena; za nepunih 30 godina novinarskog staža dosta njih je promicalo na traci, i da budem iskrena, ni jedan me nije unapredio, iznenadio znanjem niti otkrio tajne o poslu onoliko koliko Pera, koji mi je sve ubacio u mali mozak nepretenciozno, u skladu sa mojim tadašnjim vokabularom, i kroz nezaboravnu zajebanciju.

On će uvek i zauvek biti moj najveći učitelj ovog posla kojem sam posvetila život. Jedini beskompromisni urednik kada je rat bio u pitanju, a to mi je jedino bilo važno.

Kad sam "onomad" nazvala „Vreme“ iz okupiranog Sarajeva, panično pokušavajući da objasnim šta se tamo dešava, rekao mi je: šalji šta možeš i kako možeš, a ako ostaneš živa, javi se kad se vratiš. Tako je i bilo. Imala sam 21 godinu. U liftu na putu ka poslednjem spratu zgrade u Narodnog fronta gde je tada bila redakcija, na moj prvi susret sa tim duhovitim čudovištem sa kojim sam komunicirala, zadesili smo se Rambo Amadeus (u čobanskom krznenom prsluku) koji je bio sa nekom mladom ženom, i ja. Svi smo išli kod Pere. Rambo, ljubazan. Nije nosio usisivač (znaju BGD lokalci o čemu govorim). Eto, tako je počelo. I tako me je usralo, da prostite. Nisam se do danas izvukla iz "teme". Sad sam u NVO sektoru, kukala mi majka. Napljuvao bi me da zna. Ali, novinarstvo kojem me je on učio više ne postoji. Tako da, obarali bi ruke da se sad sretnemo. Moja je sad malo narasla, odebljala, ostarila i ojačala (da, da, uprkos starenju).

Molim te, Pero, ozdravi. Ne mogu da podnesem ni jednu drugu opciju. Ili bar sačekaj da se ja prva odjavim, pa ti posle radi šta hoćeš.

Jelena Grujić Zindović

+++

Čuvajte se, Petre. Nadam se da imate nekoga da vam pomogne u svakodnevnim stvarima. Mislim na vas i šaljem puno dobre energije.

Jasna Russo iz Berlina

+++

Poštovani Pero, mi očekujemo da objavite i ostale muzičke recenzije iz "Vremena zabave", tako da požurite sa ozdravljenjem! Pozdrav iz Novog Sada!

Miljan Bosančić

+++

Sa najboljim željama da to prije ozdraviš, tvoj redovni čitalac iz Ferala, Vremena i e-novina. . . . .

Velibor Uskoković

+++

Imam prijateljicu koja je operirana prije 30 godina i evo je i danas O. K., tuđe riječi puno ne mogu koristiti, ali se mogu usvojiti kao vlastite; dragi Pero, kao i u svemu do sada - glavu gore, sve je to život, još jedna životna bitka iz koje ćeš izaći kao pobjednik, puno pozdrava,

Jagoda Kljaić

+++

Petre, sve najbolje ti želim u ovim mračnim danima. Sada se možda čini kao u Lowellovoj pesmi “ You’re an island and on your own. . . ” ali doći će svetliji dani. Srdačan pozdrav,

Igor Balać

+++

Dragi Petre, samo da vam čestitam rođendan, poželim sve najlepše i brz oporavak, morate nam potrajati još malo, tako vam je zapalo, da budete brilijantni, i da uvek inspirišete na dobre stvari.

Jelena Jovanović

+++

Gospodine Lukoviću, želim vam sve najbolje i brz oporavak. Želim samo da znate, da ste mi upravo vi ukrasili veliki broj dana moga živora vašim tekstovima. Iako se osobno ne poznajemo, ja vas smatram kao jednog od mojih najbližih. Veliko vam hvala za to! S velikim poštovanjem,

Zoran Glavaš

+++

Petar Luković - srpski Hunter S. Thompson. Tako te objašnjavam stranim prijateljima da si ti naš izvorni, da ne kažem autentični, Gonzo, i čovek koji drži do svojih ljudskih i novinarskih principa i stavova. Hvala ti na tvom radu, umetnosti i stvaralaštvu!

Miljan Bojović

+++

Dragi Petre,

Bio sam jako mladi tinejdžer (ili knap tinejdžer) kad su moji roditelji kupovali i čitali Vreme a ja jedva čekao da izađe Vreme Zabave. Obožavao sam vaše tekstove o muzici a naravno i one "ozbiljnije". Puno CD-ova sam kupio na vašu preporuku, a samim tim mislim da sam formirao muzički ukus i kroz muziku verovatno i dosta toga drugog.

Tih ratnih godina 92/93 očuh mi je dobio dijagnozu melanoma tako da znam kroz šta prolazite jer sam preko pet godina bio tu uz njega. Sve to uz preseljenje za Ljubljanu (jer je očuh bio iz nje) a zbog opšte situacije kod nas i mogućnosti lečenja tamo. Nažalost očuhu se stalno vraćao melanom na drugim mestima zbog porodične genetike (otac, majka, sestra, te očuhov brat blizanac - preminuo možda godinu dana nakon očuha, a nisu se čuli i videli preko 20 godina jer je živeo u Australiji).

Kod vas nije takav slučaj (između ostalog jer su takvi slučajevi jako retki). Danas kažu da skoro da nema neizlečivog raka, tako da vam želim puno sreće, discipline, snage i želje za borbom koju ste uvek i imali!

Nikola Krneta  

PS. Posebno se zahvaljujem Selvedinu Avdiću, Samiru Šestanu, Senji Perunović, Namiku Hrleu, Predragu Penčiću, kompaniji Schneller-pc-GmbH, Azri Campbell,  Goranu Kulenoviću i Aleksandru Ljubičiću na pomoći i podršci.