Novi izazovi nevinosti i fašizacije Srbije
Pokris 12 S

Photo: Marija Đoković/XXZ

Strategija rušenja Vukovara i ljudskosti

Odeljenje Prekršajnog suda Ruma u Inđiji osudilo je osmoro aktivista i aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru na novčane kazne od po 50.000 dinara, zbog toga što su na tribini u Beški na kojoj je govorio ratni zločinac i aktivista Srpske napredne stranke Veselin Šljivančanin, poznat kao zloglasni major JNA, razvukli transparent „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“ i izrazili protest duvanjem u pištaljke. Ova nevladina organizacija najavila je da će se njeni aktivisti žaliti drugostepenoj instanci, ali je već sada izvesno da je presuda nastavak mukotrpnih, uzaludnih nastojanja svih vlasti postpetooktobarske Srbije da za Srbiju isposluju status nevine žrtve, uprkos zločinima koji su bili njen državni posao. Reč je i o svojevrsnom kontinuitetu neprijateljskih dejstava prema susedima koji, zapravo, ni u jednom trenutku nije prekidan. Učešće sada vladajuće Srpske napredne stranke u tom poduhvatu vidljivo je i u ovom slučaju: nakon tribine SNS i njenog prekida, članove Inicijative mladih, napala je skupina pristalica SNS, neke od njih povredila i oštetila automobil kojim su došli na tribinu.

Usledio je šešeljevski nastavak, ovih dana i epilog: aktiviste Inicijative SNS je proglasila za huligane i fašiste, zlikovca-aktivistu u zaštitu je uzeo predsednik stranke Aleksandar Vučić, nakon što je u Rumi otvorio fabriku (januar 2017). U njegovoj izjavi sadržana je suština štićeničko-glorifikacijskog odnosa ove stranke prema ratnim zločincima: “Video sam ga ispred tamo. Slobodan čovek koji je izdržao svoju kaznu. Šta biste da ga uhapsite ili ubijete ponovo? Nije se pojavio na otvaranju fabrike nego se pojavio tamo ispred da bi me pozdravio“.

Saučesništvo u zlostavljanju

Zloglasni major velikosrpske soldateske nije osuđen za ubistvo: “Vijeće je zaključilo da je Veselin Šljivančanin odgovoran za ono što se dogodilo na Ovčari tijekom popodneva, znatno prije pogubljenja. Uprkos tome što je bio odgovoran za sigurnost ratnih zarobljenika i što je otišao na Ovčaru u vrijeme kad su oni zlostavljani, Veselin Šjivančanin nije poduzeo ništa da bi zaustavio premlaćivanja ili spriječio da se ona nastave. On je propustio izdati odgovarajuće upute vojnim policajcima koji su stražarili nad zarobljenicima i propustio je osigurati, pa čak i zatražiti, njihovo pojačanje, što je spadalo u njegove mogućnosti i ovlasti. Iz tih razloga, ustanovljeno je samo da Veselin Šljivančanin snosi kaznenu odgovornost za pomaganje i podržavanje zločina mučenja i okrutnog postupanja jer je propustio djelovati (iz presude u postupku ICTY Mile Mrkšić i ostali).”

A bio je Šljivančanin sklon i smicalicama, koje sui male tragične posledice, smatra Tribunal u Hagu: „Tijekom 19. i 20. studenog 1991. godine on se koristio smicalicama kako bi predstavnicima međunarodnih organizacija onemogućio pristup bolnici iz koje su zarobljenici odvođeni pod njegovim rukovodstvom.”

Onomatopeja povraćanja

Odležao je svojih poklonjenih deset godina, ima sva prava, pogotovu da bude slavljen u delu građanstva koje nema osećaj za stid. Kome je održao predizborno predavanje, koristeći bljuzgavu udvoričku retoriku: “Ja večeras nisam došao ovde ni kao političar, ni kao neko ko će vam obećavati bilo šta. Ovde sam da vam kažem istinu. Ovde sam i zbog čestitih i dragih ljudi iz Srpske napredne stranke, od kojih su mnogi bili moji vojnici, i koje ja podržavam, posebno Aleksandra Vučića.” 

Zašto se predsednik države ponosi činjenicom da ga “pozdravlja” osuđeni zlikovac i zašto ga angažuje na promovisanju vlastite stranke, potpuno je očigledno. I tu nije kraj, Vučić je, sa aspekta učinkovitosti, potpuno u pravu, poslovno sposobni punoletni građani Srbije glasaju za zlikovca koji je njihov heroj. Kao što je Vukovarska operacija, u sklopu agresije na Hrvatsku, junačka, a to što su zlostavljani i pogubljeni zarobljenici i civili na Poljoprivrednom dobru “Ovčara”, njih 194, nije  važno, kao što, za poražavajući postotak birača, nije ni pogrešno. 

“Kada neko odsluži svoju kaznu, obaveza društva je da mu pomogne da se resocijalizuje i da bude deo društva, a ne da ga i posle zatvorske kazne izopšti. To niti je humano, niti je ljudski, niti je u skladu sa demokratskim principima”, objašnjava poslanik SNS i poznati posvećenik demokratskim principima Šormaz Dragan (RSE). Možda je jednako važna i sumnja isto tako demokratičnog Marjana Rističevića, koji će, nakon incidenta u Beški pribeležiti na Tviteru, za istoriju: “Među onima koji su nasilno prekinuli tribinu u Beški izgleda da ima i državljana Hrvatske.”

Ko smo mi da sumnjamo u sumnje narodnog poslanika.

Drskost protiv zlikovca

Vrhunac cinizma je, smatra Inicijativa mladih,  činjenica da su njeni aktivisti osuđeni za prekršaj, po slovu zakona u kojem piše da će biti kažnjen "ko nepristojnim, drskim ili bezobzirnim ponašanjem narušava javni red i mir ili ugrožava imovinu ili vređa moral građana".

Moral je narušen transparentom i pištaljkama, nije unapređenjem Šljivačanina u pukovnika, te nameštenjem na Katedri za taktiku Vojne akademije u Beogradu. Možda je predavao suptilno artiljerijsko rušenje Vukovara sa 980 haubica i podučavao kako se i sa 80.000 vojnika može zauzeti grad koji brani manje od dve hiljade ljudi. Idealni posao do penzije, 2001, neke se zasluge ne zaboravljaju.

I nije tu kraj falsifikovanju novije istorije, bahatim lažima i vladajućoj ideološkoj produkciji žrtava - falsifikatori, nacionalisti, radikalna desničarska bagra, glupi su i neinformisani, sposobni samo da mrze, pa tako zakrvavljenih očiju ne raspoznaju prave neprijatelje. I oni su pod zaštitom, jer, zasad nekažnjeno (biće tako i ubuduće), prete smrću Vladimiru Vukčeviću, prvom tužiocu za ratne zločine Srbije, sada penzioneru, te Brunu Vekariću, jednom od zamenika tužioca. Ljudima koji su ostvarili zavidan zataškavajući učinak, ali ne dovoljan i za vrh patriotske, negatorske SNS, odnosno policijsko pravosudni aparat. Sve je uvezano, najava progona iz vrha SNS, priključivanje koljačke skupine elektronskim putem, te najfašističkije “ćutanje administracije”, tužilaštva i policije. 

Vojvoda Toma, analitičar Drecun i neidentifikovani ološ

Počelo je kada je Vukčeviću pretio bivši predsednik Srbije, četnički vojvoda Tomislav Nikolić. Nastavlja se ovih dana izjavom vojnopolitičkog analitičara Soroševih vrećica sa municijom (iz priloga o “terorizmu”) Milovana Drecuna, targetiranjem i otvaranjem sezone lova na Vukčevića i Vekarića, jer su, zna to promućurni poslanik SNS zadužen za Kosovo, njih dvojica „zataškavali dokaze o zločinima nad Srbima koji su stizali u Tužilaštvo“.

Reč je, naravno, o laži, izmišljotini, konstrukciji kakvima je Drecun bio sklon još dok je, zvanično, zarađivao za život novinarstvom. Za to bi, kao autori i pošiljaoci pretnji, trebalo da bude kažnjen po Zakonu, a može se i po važečim paragrafima (robija) postići svrha kažnjavanja. Nosiocima pravosudnih funkcija ne sme se pretiti, to čine kukavice i bednici, mesto im je u zatvoru.

Druga je priča o učinku ovog dvojca; glavni u Tužilaštvu Vukčević i glasnogovornik Vekarić dosledno su zataškavali ratne zločine Srba, pogotovu visokorangiranih oficira policije i Vojske. Za Vukčevićeva vakta zločini su u sakatim optužnicama, proizvedenim u Tužilaštvu, pripisivani fantomskim paravojskama, iako je bilo jasno da je reč o državnim vojnim strukturama, dokazi su goreli i izgoreli u zgradi Generalštaba tokom intervencije NATO, jurcalo se za ratnim zločincima po napuštenim gajbama sa upaljenim ringlama (“sad je bio tu”), pronalaženi su u slikovnicama (Radovan Karadžić, odnosno Doktor Dabić), Vukčević je demonstrirao groteskne izmišljotine uz pomoć malog od dijaprojektora, Vekarić stražario ispred čadora na Obilićevom vencu, čekajući da ga Tadić postavi za ministra pravde (a bio je tako blizu), pod pokroviteljstvom Tužilaštva neka je poremećena individua na RTS objašnjavala kako Albanci Srbinu vade srce bajonetom, na živo, pa ga (srce), dok još mrda, uvaljuju platežno sposobnom kupcu.

Tužilaštvo je učvršćeno kao moćna dežurna institucija za blamiranje države po svetu, o čemu svedoče slučajevi hapšenja Ejupa Ganića, Jove Divjaka, te mont-proces protiv nevinog Ilije Jurišića, za koji država još nije tužena (račun će stići, pre ili kasnije).

Braniti Vukčevića i Vekarića

I nađe se neko toliko glup da kaže kako su Vukčević i Vekarić ignorisali, odnosno zataškavali dokaze o zločinima u kojima su Srbi žrtve. Pa u Vukčevićevim mandatima su potencijalnim svedocima zločina Srba na Kosovu davani tekstovi koje je trebalo da nauče, kako bi bili svedoci odbrane.

"Zbog javnih istupa Drecuna, zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić i ja smo dobili desetine pretnji smrću. I nijednom nije postupano po službenoj dužnosti kada je prećeno mojim saradnicima i meni", izustio je Vukčević za NIN.

A Vekarić je, fakat, bio uviđavan, još kada je stručna javnost kritikovala Tužilaštvo zbog toga što je 2013. Podiglo samo jednu optužnicu. Bio je i oprezan (“Dođe mi da dignem ruke od svega!”). Imao je rečito obrazloženje za zataškavajuću strategiju Tužilaštva (januar 2013.): “Reći će nam naša javnost: ‘Hej, ljudi, pa da li su samo Srbi činili ratne zločine'”!

Nisu, naravno, samo Srbi, ali, evo, Srbi prete mirnodopskim zločinom. Možda baš oni koji su činili ratne, zašto ne neko od onih tri stotine, koliko ih, po optimističkoj proceni Vladimira Vukčevića, ima na slobodi.

Logika kukavica za tastaturama je jasna, da nikad više Srbin ne udari (optužnicom) na Srbina. Da se slavi nevinost Srba, da budu opomenuti svi koji pomisle, uostalom neosnovano, na to da su Srbi mogli nekada nekog i da zakolju. A ne da “svi zakopavaju, a mi otkopavamo” (masovne grobnice).

Neće se Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ukinuti, iako bi to bilo izjednačavanje pravnog sa faktičkim stanjem. Bitange će i dalje kukavički pretiti, nekažnjeno, u državno-stranačkom interesu.

 Pretnje  Vukčeviću i Vekariću danas su slika fašizacije Srbije i još jedan u nizu izazova građanima Srbije da pruže otpor. Reakcija najviših državnih funkcionera tim povodom bila bi odgovor bitangama da se to ne sme. Neće je biti.

Oceni 4.2