Strogo kontrolisana obzorja

S početka doba corone pili smo pivo u gradskom parku

Pre policijskog časa, najjača klošarska ekipa ikad

Profesor – mašinski inženjer, dvostruki doktor matematike,

Prostorni planer i ja VKV rudar socijalnog rada

Pričali smo o YU fudbalu, Istra brendiju i trouglastom PKB

jogurtu koji smo marisali ispred radnji posle teških BG noći

U kojima je mirisao paćuli, a nigerijski studenti

čašćavali grassom masnim kao papir za burek

Sunce je prijatno pržilo, povremeno,

uprkos nadolazećoj tiraniji sumraka, ka njemu okretali smo lica

Ražalovani pobunjenici iz devedesetih

Zaseli ukraj stadiona, uprkos potamnelom purpuru tartana

Izgrađenog pre 40 godina po modelu Hajdukovog Poljuda

Tada smo bili ponosni na to Sada već prosedi, pomalo smaknuti

Od raznovrsnih trpanja, fajtanja i peglanja, kroz decenije

Ipak , bili smo od onih što ne odustaju, i još smo cevčili pivo

U blizini toponima iz mladosti

U mašti

U magli prisećanja

Bili smo svuda, ustajali i padali, vizionari-povratnici

Odbijali da starimo, No pasaran... Ceo jedan život

Po bespuću kružismo... Neki su otišli u Nepal,

Neko u zaborav, mnogi na hladovita groblja

Neko je izabrao tišinu, neko Mohave pustinju

Dekadentna omladina socijalizma na izdisaju

Puštajući da Beograd zarasta u šume, koje jedva raskrči

Nadčovek koji u našoj zemlji sada podiže odrone,

Razgrće smetove, vitaminskim koktelima oživljava penzose

Otvara okretnice, a zatvara stanice, svojeručno

Kako niotkud ne bi pošli, nit’ igde stigli

Nit’ koga sreli, niti se vratili

Iz ničeg u ništa, neizrecivo

Nerešiva enigma i za docu iz matiša

Koka-kola generacija, demontirana deca revolucije G’rka

Istorijska lakrdija u skladu sa novim dobom, po starom modelu

Smenjivali smo se u kupovini u susednoj radnji

Odjednom po dva za svakog, uz kruženje

Kao davno u Krakovu (s)umorni radnici iz prve smene

Kad je došao red na mene, piva su prošla kasu

Devojka koja je poluotvorenih usta držala otvorenu kesu

Gledala je u moj ručni sat, repliku roleksa od pet „soma“

Piće unutra nije stavljala, pitala je: Je l’ pušite?

Valjda je usput reklamirala pljuge?

Jao izvinite, molim vas, i krenu da pakuje vopi

pomalo glumeći zbunjenost i redosled poteza

Vrlo zgodna, mlada crnka, moderno iscrtanih obrva

I dalje me je odmeravala, mogao sam joj biti otac...

Ali nisam...Možda sam bio glup, ali mi je bilo žao

Zbog rane spoznaje teskobe i prolaznosti

I dalje je očijukla, još jedna zvezdica našeg krnjavog neba

Znala je neke fore, učila da koketira, ta mlada žena

Vidi se po vama da ne pušite, odvažno se nasmešila

Ni ti, izgleda, dušo, rekoh, mada nisam bio siguran

Da će još dugo izdržati u ovakvom svetu

I onda izađoh napolje sa kesom piva

Za intelektualce, za pale borce za slobodu

Nadmoćne, u elementu, bez spomenika

Sjajni iskušenici u nestajanju

Maj 2021.