Retro feljton: Lukovićeva rubrika „Singlovi“ iz „Džuboksa“ (6)
Dzoni 01 S

Na zajedničkom rock zadatku: Džoni Štulić i Petar Luković u Zagrebu 1981. godine

Photo: Andrija Zelmanović

Štulićev telegram Lukoviću: Prvi si kužio našu genijalnost

Stigla je nova 1980. godina. U rubrica „Singlovi“ u „Džuboksu“ (broj 79, od 4. januara) samo naši ljudi; grupa Malo dalje, Lokice, Boban Petrović & grupa Zdravo, Mama rock i – Azra. Povrh svega, neke od recenzija izazvale su dijametralno različite reakcije, od optužbi do pohvala. Umešali su se i Sud i Pošta. Pravo postnovogodišnje raspoloženje!

MALO DALJE  –  Kupit ću sprej/ Zbrka (Suzy)

Kad „pesma“ počinje rečima “... pusti me majko da slavim večeras, đevojku imam, na rođendan me pozvala, kupiću sprej, mirisaću sav, pusti me majko...“, ne preostaje vam ništa drugo no da zamolite za milost! Malo dalje (retko glupo ime) verovatno koriste proizvode domaće hemijske industrije („Quick Fresh“, „Rexona“, „Fa“, „20 one“) ne bi li odagnali nepodnošljive zvučne mirise koje njihova ploča zrači. Funky muzika nije za diletante, a tu ne pomaže ni stroga mama koja svog neokupanog sina neće da pusti na rođendan.  Kupit ću sprej? Nikako! Konopac je mnogo prikladniji...

LOKICE - Poješću te/ Prvi put (RTB)
 

Pod devizom „proširimo granice gluposti“ Lokice su snimile singl i tako stavile tačku na svoju karijeru balerinica i yo-yo igračica. Nije reč samo o infatilnoj pozi na omotu gde su svoje ruke stavile na svoje pin-up noge – pre je to mogućnost da budalaština kao takva dobije svoje mesto na ploči, da još bude prodata u enormnom tiražu i što je najgore, do pet prototipskih sluta koje se cere od sreće, nekome budu uzor!
„Poješću te“ ima sve prerogative da postane uzor muzičke i duhovne havarije. Nevešto prikriven seksualni poziv „poješću te, pojedi me, gricni me“ nije dovoljan da izleči impotenciju razuma, pa makar se Lokice za iduću ploču skinule gole!

Počev od rustikalne disko melodije, preko refrena koji će oduševiti decu od tri i po godine, do teksta u kome se Žil, Bil, Džim i Kim „grickaju što pre“, „izvode ludi blef“ i zbunjuju sve oko sebe – „Poješću te“, od prvog do poslednjeg takta, održava svoj nivo: nesrećni slušalac ne zna da li da plače ili da se smeje, da li da uzme revolver i skrati muke ili da ovu psihopatsku masturbaciju okonča lomljenjem ploče. Heeellllpppp!!!

PRVA SUDSKA TUŽBA U KARIJERI: Dva meseca posle recenzije, dobijem poziv za Viši sud. Zbog recenzije u „Džuboksu“, tužile me Lokice, unajmile advokata, ja bez branitelja. Kažu da sam ih vređao, da su one ugledne umetnice, da su bile na Titovom rođendanu prošle 1979. godine u Beloj vili, da ih je Maršal mnogo voleo, da je ovo što sam uradio nečasno i da još nose ožiljke duševnih bolova. Socijalistički sudija pažljivo sluša i jedino što me je pitao kako opisujem svoj tekst.

Glavni argument pred sudom: Drug Tito je mnogo voleo Lokice, a i Zdravka Čolića

Rekao sam mu da je to je to kritika koja podrazumeva lično mišljenje. Za razliku od ovdašnje srbijanske sudske bagre koja me progoni punih devet godina sa preko 60 suđenja, Titov sudija je objasnio da je u okviru kritike postoje slobode koje se ne smeju dirati, pre svega pravo da napišem ono što mislim. I tako bih oslobođen, bio je to prvi i jedini proces koji sam dobio.

AZRA - A šta da radim/ Balkan (Suzy)
 

Najprijatnije, najbolje, najlepše i najuzbudljivije iznenađenje u protekle dve nedelje priredila mi je grupa Azra svojim izvrsnim, sjajnim, perfektno uobličenim singlom „A šta da radim“.
Zvuk šezdesetih godina momci iz Azre uspešno su transponovali u elegantnu viziju „new wavea“ i čitavu numeru postavili na zdrave rockerske osnove: počev od gitarskih deonica koje neumoljivo i vešto vode melodiju, preko bubnjara koji me vraća u vreme Kinksa, do solo deonica, istovremno stidljivih i agresivnih. Autentičan emocionalni naboj prosto izvire ispod pevačevog glasa i tako, konačno, umesto kvazi-filozofiranja imamo pravu stvar – rock za 1980!
Azra osvaja čuveni Džuboksov trofej „Paket aranžman od 15 dana“ i svima, pametno, kulturno i poletno, održava lekciju iz predmeta „Rock u akciji“. Ovako treba raditi!

DŽONI MI ŠALJE TELEGRAM: Dan nakon što se „Džuboks“ pojavio na kioscima diljem SFRJ, negde oko podne eto poštara pred mojim stanom. Imate telegram iz Zagreba, pošiljalac je Branimir Štulić, izvolite. A u telegramu kratko i jasno: „Prijatelju Lukoviću! Hvala na divnoj recenziji singla i među nama, izvući ćeš grdan kapital iz činjenice da si prvi kužio našu genijalnost. LP slijedi. Tvoja AZRA“. Naravno, „Džuboks“ je u broju 82 objavio ovaj telegram. Da zavidljivci polude.
 

BOBAN PETROVIĆ I ZDRAVO  -  Kuc-Guc-Štuc/ ’Ajmo na žurku (CBS-Suzy)

Vaskrsli Boban Petrović i Zdravo ne napuštaju svoje terene na kojima su odrasli: disko površina je još uvek jedino igralište gde mogu na miru da egzistiraju.
„Kuc-Guc-Štuc“, ukratko ispričano, predstavlja maliganski monolog čoveka-robota (tek otkrivena elektronika za domaće izvođače je pravi izazov) koji, uz zaglušujuću Boney M orkestraciju i dum-dum ritam, oko sebe širi alkoholna isparenja...
Širom sveta dnevno se izdaje osam miliona ovakvih ili sličnih singlova – pa je i pitanje „kome ovo treba“ umesno i sa finansijske strane.  Ako već štedite – štedite na ovakvim pločama!

MAMA ROCK - Naručiću, mala, buđenje u sedam/ Eva (RTB)

Kad su bili mali, Mama rock su želeli da postanu Bijelo dugme. Kad su porasli, snimili su singl. Služba 981 pomogla im je da u naslov stave slogan „Naručiću, mala, buđenje u sedam“, a Goran Bregović (za vreme svog vojnikovanja) da napravi aranžman. Jedan deo njihovih želja tako je ispunjen. Veliki, ozbiljni, obučeni u pidžame (pozdrav od Johnnyja Fingersa iz Boomtown Ratsa), Mama rock zvuče kao B. Dugme kad se ne ispava i kad ih čovek iz kreveta izvuče u tri noću.
Samo mi nije jasno: zašto Mama rock nisu poželeleli da zvuče kao Mama rock, kad su bili mali? Šta su se uhvatili Dugmeta k’o pijani plota?

* Rubrika "Singlovi" objavljena 4. januara 1980. godine u “Džuboksu”  broj 79

(NASTAVIĆE SE)

Oceni 5