Sumatra 2015.

Sad smo bezbrižni, teški, nežni

sve je završeno,

planovi ostvareni,

pokolji počinjeni,

oči u oči sa mrtvima,

zatrpani, zaleđeni, snežni.

Pomislimo: kako su pune grobnice

pregalaca generala

i kako pravda ne može stići

do Kasapinove žene, do Urala.

Rastuži li nas kakav krvavi lik

užasa odjek, dečji osmeh, krik

što ga izgubismo, u života zore cik

znamo da umesto njega

tu je tišina

i duše praznina.

Beskrajnim mirom ubica

crvene oči

ko iz zavičaja trešnje,

kosti su korali

mora stida,

muke što uvija u tuđini

sopstvene zemlje,

sve tešnje.

Probudimo se noću

u snu žrtve i kao da ničega

nije bilo

nasmešimo se

suzom k'o zapetim lukom

u Mesečev sjaj, poletimo,

u krilo, u perje,

u jastuk detinjstva

i pomilujemo zajedničke godine

blago, rukom.