Poezija bunta i otpora
Gunza 01 S

Photo: Željko Stojanović

Sve se sliva u naš levak

Mi nemamo vojnih problema. Samo jezičkih.
„Oslobođenje” ili „pad”, na primer.
Ili, kako opisati sedefne prelive nemoći,
šikljanje peska iz stisnute šake
u vreme Pogančevog rata.

Na dvoru se otvara šampanjac
za jednu vonjavu – glava šarena – pobedu.
Ljubičasti nekrofil, u ruševinama,
drži prvu sednicu vlade.

Kao što gušter svoj plavičasti
jezik hitne na muvu – dograbićemo ih,
recituje dvorski pesnik.
Dvadeset oligarha aplaudira mu.

Evropa je mlitava, naše oružje sofisticirano,
sve se sliva u naš levak
– tolkuje glavni Rasudnik. Doista,
mi vojnih nemamo problema, a logičke
rupe – popunjavaju leteće grupe.

Poljsko ludilo je češće
al ludilo brđana uvek je krvoločno
– mni, gledajuć Potpredsednika,
romanopisac-čokotorezac.

Između paperjastih rečenica
(„Opsađuj dok ne crknu!”, „Ucmekaj na stepeništu!”)
pleše vojvoda šupkoljubac.
Nafrakana smrt žuri na televiziju.
(Potajno radi za oba propagandna štaba.)

Doista, mi nemamo problema sa našim kohortama
a i opravdanja su nam sve povozitija.
Ja sam državotvoran, peva rošavo stvorenje.
Ozimi grbavac otpeva mu. Iz svakog beščašća
poleću i naše verzije. One će biti seme
nove posleratne umetnosti.

Sve sliva se u naš levak.
Instrumenti su – javljaju – registrovali
trepet stomačnih mišića onih što nas ne vole,
u južnom delu grada.
Leteće grupe već su se zaputile tamo...

(Književne novine, decembar 1991)

Oceni 5