Kosovo 2.0: Uoči početka pregovora o formiranju vlade
kosovo izbori

Photo: Kosovo 2.0

Sve što treba da znate nakon izbora na Kosovu

Kao što je očekivano, parlamentarni izbori na Kosovu, održani 11. juna, nisu doneli većinu nijednoj partiji, pa tako nije bilo očiglednih "pobednika". Samoopredeljenje, možda, slavi najveći porast broja dobijenih glasova, nakon što su udvostručili dobijenu podršku iz 2014, ali je koalicija PAN, na čelu sa PDK-om, AAK-om i Nismom ta koja je dobila najveću podršku biračkog tela, uprkos tome što je, u odnosu na prošle izbore, broj glasova koje su dobili manji.

Nakon objavljenih rezultata, i kandidat PAN-a Ramuš Haradinaj i kandidat Samoopredeljenja Aljbin Kurti tvrde da će biti sledeći premijer Kosova. Istovremeno, na televizijskim debatama, Fejsbuku i u štampi se odigrava velika debata i ima dosta spekulacija o tome šta će uslediti.

Dok i dalje postoji određeni broj nepoznanica, K2.0 je istražio zakonodavni okvir i konsultovalo se sa ustavnim stručnjacima kako bi vam prikazali najvažnije crte toga kako stvari stoje i šta će uslediti.

Šta se dešava trenutno?

Najveće stranke su već počele da prave manevre iza kulisa kako bi pokušale da ojačaju svoje pregovaračke pozicije i videle šta bi moglo da se nađe na stolu.

Sledeći formalni korak u procesu je da Centralna izborna komisija (CIK) zvanično proglasi rezultate sa glasanja u nedelju, što je korak za koji je, obično, potrebno da prođe nekoliko dana od izbora, ali ovaj put traje duže.

Iako je malo verovatno da će se rezultati izbora znatno promeniti — PAN je obezbedila 39 poslaničkih mesta, Samoopredeljenje 31 mesto i LAA (LDK, AKR, Alternativa) 30 — zvanično obaveštenje o ovim rezultatima je važno iz dva razloga.

Kao prvo, zbog kosovskog sistema glasanja sa otvorenim listama, obaveštenje bi potvrdilo koji poslanici su izabrani i kakva je ravnoteža moći u svakoj predizbornoj koaliciji, PAN-u i LAA-u. Ovo će kasnije postati značajno, jer će predstavljati pokazatelj pregovaračkih položaja i konstelacija u potencijalnoj vladajućoj koaliciji.

Kao drugo, zvanično obaveštenje okida vremenski rok koji se mora poštovati, prema slovu ustava. Nakon zvačnog objavljivanja rezultata, predsednik Kosova Hašim Tači mora da sazove konstitutivnu sednicu Skupštine u roku od 30 dana. (Ukoliko predsednik nije u mogućnosti da to učini, sednica se može održati bez njegovog učešća.)

Na konstitutivnoj sednici, najveća parlamentarna grupa, u ovom slučaju PAN, predlaže predsedavajućeg Skupštini, kako bi se utabala staza za formiranje vlade. Predsedavajući Skupštini mora da obezbedi glasove proste većine poslanika koji su izabrani.

Kako se formira vlada?

Prema presudi Ustavnog suda (koji je tumačio članove 84 i 95 Ustava Kosova) nakon osporenih rezultata izbora 2014, predsednik predlaže kandidata iz najveće ‘partije ili koalicije’ — u ovom slučaju je to Ramuš Haradinaj iz PAN-a — da postane premijer.

Čim se imenuje premijer, oni imaju 15 dana da formiraju Vladu tako što će njihov predloženi sastav (uključujući ministre i zamenike ministara) usvojiti prosta većina poslanika u Skupštini.

Ima li PAN dovoljan broj poslanika?

Kako bi formirala Vladu, jedna koalicija mora da ima minimum 61 poslanika — što je prosta većina od ukupno 120 poslanika.

Kako je PAN najveća ‘partija ili koalicija’ sa 39 poslanika, koliko se smatra da je dobila, njoj će prvoj biti data prilika da formira Vladu. Međutim, čini se da bi ova koalicija morala da obrazuje još jednu koaliciju, što je mukotrpan zadatak, kako se čini.

Čak i pod pretpostavkom da će PAN obezbediti podršku 20 poslanika iz manjinskih zajednica (što je broj poslaničkih mesta predviđen ustavom), njoj bi i dalje trebala još 2 poslanika kako bi formirala većinu, a što su poslanici iz Samoopredeljenja ili LAA — koji su isključili mogućnost ulaženja u koaliciju sa PAN-om.

Iako se čini da je koalicija na čelu sa PAN-om, na osnovu ponuđenog, isključena sa spiska mogućih ishoda, LDK je, nakon izbora 2014, takođe isključio mogućnost formiranja koalicije sa PDK-om, posle čega je ta stranka opovrgla tu svoju odluku nakon šestomesečnog političkog zastoja. Haradinaj je nagovestio da će njegova koalicija pokušati da u saradnju uvede i LDK, što je mogućnost koju LDK direktno negira.

PAN bi mogla da pokuša da vrbuje poslanike iz drugih partija kako bi uspela da pređe prag od 61 poslanika. To bi moglo da se desi ako bi poslanicima nudili dogovore kako bi ovi napustili svoje stranke ili bi, u zavisnosti od broja poslanika koje će imati sastavni delovi koalicije LAA, PAN pokušala da ubedi neke od manjih partija, poput AKR-a ili Alternative, da im se pridruže.

Ako PAN ne formira Vladu, hoće li Samoopredeljenje dobiti šansu?

Ukoliko prvobitni imenovani premijer ne bude u mogućnosti da obezbedi glasove za formiranje Vlade, predsednik Kosova će se “prema svom nahođenju” konsultovati sa strankama i koalicijama, pre nego što nominuje drugog kandidata za premijera u roku od 10 dana.

Pretpostavlja se da će Tači nominovati Aljbina Kurtija iz Samoopredeljenja, jer je on kandidat druge po veličini ‘partije ili koalicije’ na izborima. Ovaj drugi kandidat bi onda imao 15 dana na raspolaganju da predloži sastav Vlade koji bi skupštinska većina usvojila.

Presuda Ustavnog suda iz 2014. ovde unosi malu zabunu, navodeći da bi predsednik u ovom trenutku mogao da imenuje drugog kandidata iz iste ‘partije ili koalicije’. Međutim, prema stavu ustavnih stručnjaka, jasno je da ovde ne postoji dvosmislenost zbog tačke 94 presude koja navodi sledeće:

“Jer, predsednik Republike, prema Ustavu, predstavlja državu i jedinstvo naroda, odgovornost je predsednika da očuva stabilnost države i pronađe dominantne kriterijume za formiranje nove Vlade kako bi novi izbori bili izbegnuti.”

Drugim rečima, predsednik Kosova ne bi trebalo da učestvuje u partijskoj politici na bilo koji način, a ukoliko se drugoj partiji po veličini onemogući da formira Vladu, onda bi se smatralo da je predsednik prekršio ustav.

Da li će Samoopredeljenje imati dovoljan broj?

I Samoopredeljenje bi moralo da formira koaliciju kako bi dobilo 61 poslaničko mesto koje bi toj koaliciji onda trebalo da formira Vladu, jer Samoopredeljenje samostalno ima samo 31 mesto u Skupštini Kosova.

Aljbin Kurti i drugi vodeći članovi Samoopredeljenja su izrazili volju da formiraju koaliciju sa LAA-om. Ova koalicija je odgovorila da se na stolu nalazi mogućnost formiranja koalicije sa Samoopredeljenjem.

Dodavanje 30 poslanika LAA na 31 iz Samoopredeljenja bi dostiglo brojku od 61 poslanika, koliko je potrebno, a da se čak ni ne razmatra 20 poslanika iz manjinskih zajednica.

Kurti je sugerisao da bi bio voljan da razgovara sa određenim članovima koalicije PAN.

Šta ako ne uspe drugi pokušaj formiranja Vlade?

Ako se Vlada ne formira po drugi put, država ulazi u prevremene izbore koji se održavaju u roku od 40 dana.

*Tekst prenosimo sa portala Kosovo 2.0, uz dozvolu glavne urednice Bese Luci

Oceni 5