Svečano otvoren palićki festival

„Kada smo Dušku Kovačeviću rekli da je ovogodišnji dobitnik nagrade 'Aleksandar Lifka' i saopštili listu dosadašnjih dobitnika, rekao je da je u jako dobrom društvu, ali da ga posebno raduje da dobija nagradu koju su dobile Milena Dravić i Mira Banjac. Smatra da su to dve glumice iz istorije kinematografije na ovom prostoru koje su, na potpuno poseban način, obeležile film u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. I zato je sasvim prirodno da počasna predsednica Saveta festivala ove godine uruči nagradu našem laureatu“, izjavio je Zelenović prilikom uručenja nagrade ovogodišnjem laureatu.

„Za mene je ovo jedan izuzetan i značajan trenutak. Srela su se dvojica ljudi i prepoznali u ovoj lepoj umetnosti, dve jake i značajne biografije. Lifka, koji je zaštitni znak i simbol ovog festivala, i Dušan Kovačević, naš veliki književnik, dramski pisac, filmski pisac i filmski reditelj, koji je potpisao naše najkultnije filmove, koji su davno prešli granicu. U ovom mom životnom zalasku, život me je počastio da mogu da Dušanu Kovačeviću uručim ovu značajnu i veliku nagradu, da mu zahvalim za sve što nam je ostavio, i za sve ono što će tek doći“, poručila je Mira Banjac, uz duhovitu opasku da nagradu ne prima ona, već Kovačević, budući da se on najpre osvrnuo na Mirine pozorišne, filmske i televizijske uloge.

„Meni je izuzetna čast što mi je ovu nagradu ona dodelila, jer ja mislim da je Mira najkompletnija glumica u istoriji srpske glume”, rekao je Dušan Kovačević i dodao: „Ova nagrada je simbol ovog evropskog festivala i predstavlja vrhunac nagrade u kinematografiji kod nas. Meni je izuzetna čast, naročito kada pogledate spisak ljudi koji su je dobili pre mene. To su imena koja su ugradila svoj radni vek u istoriju srpskog, jugoslovenskog i evropskog filma“.

Publika koja je prisustvovala svečanom otvaranju festivala imala je prilike da pogleda i svojevrsnu retrospektivu scena iz kultnih filmova snimljenih prema dramama, odnosno scenarijima Duška Kovačevića, poput filmova „Balkanski špijun“, „Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, „Profesionalac“.

Na konferenciji za novinare koja je prethodila otvaranju Dušan Kovačević se, pored evociranja uspomena na protekla festivalska izdanja i, uopšte, domaću kinematografiju u prethodnim decenijama osvrnuo i na trenutnu političku situaciju u svetu, odnosno rat u Ukrajini koji ne možemo da zanemarimo. Ocenio je da je svet na ivici katastrofe i stanje u kojem se nalazimo opisao pomoću dva kultna literarna naslova – Nepodnošljiva lakoća postojanja i Dugo putovanje u noć.

Ukrajina je u fokusu i palićkog festivala, pa će upravo programska selekcija pod tim nazivom biti predstavljena publici u Subotici i na Paliću.

Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoren je projekcijom filma „Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša“ reditelja Andreasa Dresena. Ovo ostvarenje najavili su Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa, Miroslav Mogorović, programski direktor festivala i Marsel Maiga, predstavnik za istočnu Evropu German Films, nacionalnog informativnog i savetodavnog centra za promociju nemačkog filma u svetu.

Marsel Maiga se prisutnima obratio rečima: „Veoma sam srećan što sam ovde, gde su nemački filmovi uvek dobro predstavljeni. Premijeru ovog filma imali smo u Berlinu, ali nam je veoma važno da se prikazuje i u regionu istočne i južne Evrope. Ovde sam prvi put, ali se nadam da nije i poslednji“.

Glavni takmičarski program nastavlja se u nedelju 17. jula na Letnjoj pozornici Palić, projekcijama filmova „Strahinja Banović“ reditelja Stefana Arsenijevića (u 21 sat, van konkurencije) i „Ne“ Ditriha Brugemana (u 23). Takmičarski program „Paralele i sudari“ biće otvoren istog dana u bioskopu Abazija na Paliću projekcijama filmova „Budale“ Tomaša Vasilevskog (u 17 časova) i „Vizija leptira“ Maksima Nakonečnija (u 19).

U galeriji Otvorenog univerziteta Subotica u nedelju u 19 časova će biti otvorena izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979”, koju je priredio Filmski centar Srbije, i sadrži 41 filmski plakat iz perioda od 1970. do 1979. godine, iz fonda i arhive FCS-a.