Svet nije stvoren da bismo mislili o njemu

Moj pogled je bistar poput suncokreta.

Navikao sam da hodam drumovima

Gledajući pri tom i levo i desno,

I da se katkad osvrćem unazad...

A ono što vidim svakoga časa

To još nikad ranije video nisam,

I savršeno sam toga svestan...

Umem da se prepustim onom suštom ushićenju

Koje bi doživelo dete ako bi, pri rođenju,

Primetilo da se zaista rodilo...

Osećam kako se svakog trenutka rađam

Za večitu novinu Sveta...

Verujem u svet kao u belu radu

Zato što ga vidim. Al ne mislim o njemu

Jer misliti znači ne shvatati...

Svet nije stvoren da bismo mislili o njemu

(Misliti znači imati bolesne oči)

Već da bismo ga gledali i bili s njim saglasni...

Nemam nikakve filozofije: imam čula...

Ako o Prirodi zborim, ne činim to stoga što je poznajem

Nego zato što je volim, a volim je baš zbog toga

Jer onaj ko voli nikad ne zna šta to voli

I ne zna zašto voli, niti zna šta je ljubav...

Voleti, to je večna bezazlenost,

A jedina bezazlenost - da se ne razmišlja...

*Prevela  s portugalskog Jasmina Nešković