Posledice napada u Mančesteru i Londonu
Atak1

Photo: Niklas Halle'n/AFP/Getty Images

Svet u dilemi: Kako dalje nastaviti borbu protiv terorizma?

Šef britanskog policijskog odseka za borbu protiv terorizma, Mark Rowley, izjavio je kako je potrebna radikalna promena strategije za zaustavljanje terorističkih napada džihadista jer sada postoji "potpuno drugačiji nivo" opasnosti.

"Za devet nedelja imali smo pet osujećenih pokušaja i tri uspešna napada. To je sasvim drugačije od svega što smo viđali u dužem vremenskom periodu", rekao je Rowley, pomoćnik komesara policijske uprave za specijalne operacije.

"Kao što je premijerka poručila, od sada ćemo biti prinuđeni da neke stvari radimo drugačije. Moraćemo ponovno da razmislimo o promeni našeg modela policijskih i bezbednosnih službi koje su i ranije konstantno morale da se inoviraju tokom prethodnih decenija", rekao je Rowley.

Šta su, dakle, opcije? Treba li bezbednosnim službama i policiji dati nova ovlašćenja ili samo dodatne resurse kako bi pratili 500 osumnjičenih koji se nalaze pod aktivnom istragom u svakom trenutku, 3.000 "subjekata od interesa" koje policija drži na radaru ili širem krugu od 20.000 potencijalno opasnih ljudi poznatih MI5, među kojima se nalazio i bombaš iz Mančestera Salman Abedi?

Preventivni i vremenski neograničen pritvor: Praćenje slučajeva osumnjičenih za terorizam, koji još nisu osuđeni, obiluje poteškoćama. Presuđujući po tzv. Belmaršovom režimu o neodređenom pritvoru bez optužnice ili suđenja, sudovi su tokom 2005. godine u pritvoru zadržali nekoliko stranaca osumnjičenih za terorizam nakon 9.11, ali je taj pritvor kasnije osporen kao nezakonit. Pozivi za ponovno uvođenje interniranja - na kojima je posebno insistirao konzervativni UKIP - suočavali su se s podsećanjima da je u slučajevima kada je poslednji put ova mera korišćena u Severnoj Irskoj, taj metod mnogo više delovao kao glavni podsticaj za pristupanje paravojnim formacijama.

Nalozi za nadzor i kontrolu: Uvedeni 2005. godine, omogućavali su ministru unutrašnjih poslova da naloži kućni pritvor za svakog osumnjičenog za terorizam tokom kojeg bi bio nadziran pomoću elektronske narukvice u trajanju do 18 sati dnevno. Pored toga, osumnjičenom je bilo moguće nametati i širok spektar drugih ograničenja: počev od naredbe osumnjičenom da se nastani na drugoj lokaciji u Velikoj Britaniji, preko provera svih posetilaca, ograničenja u korišćenju telefona i interneta, pa do zabrane putovanja u inostranstvo.

Vrhovni sud je, međutim, presudio da je 18-satno praćenje lica zapravo vid nezakonitog lišavanja slobode. Nikada, međutim, nije postojalo više od 16 naloga za nadzor u istom trenutku. Nadzor je bio problematičan i u pogledu efikasnosti s obzirom da su dvojica osumnjičenih pod nadzorom uspela da pobegnu. U jednom slučaju to se dogodilo čak nekoliko meseci pre nego što je policija uopšte i primetila da je lice pod nadzorom nestalo.

Mere TPIMS - terorizam, prevencija i istražne mere: Uvedene na inicijativu koalicije torijevaca i liberalnih demokrata kao zamena za pravno osporeni nalog za nadzor. Te mere su obuhvatale i zahtev za prijavom prebivališta i noćnog boravka osumnjičenih, ali su bile ograničene na manji broj sati dnevno, dok su ograničenja slobode kretanja bila ograničena na određeno područje koje definiše sektor unutrašnjih poslova. Mere su uključivale i zabrane sastajanja s određenim ljudima, a samo lica sa spiska odobrenog od strane Ministarstva unutrašnjih poslova mogla su posetiti osobu pod nadzorom kod kuće. Primena mera bila je ograničena na dve godine s naglaskom na pokušaju osiguranja krivičnog gonjenja u međuvremenu.

Mere TPIMS dodatno su ojačane kada su konzervativci osigurali većinu u 2015. godini. Ključni značaj mera prisilnog preseljenja bilo je u tome što se osumnjičenici mogao kretati samo u krugu od 200 milja od svog mesta stanovanja. Pa ipak, ove mere su korišćene u izuzetno ograničenom obimu, tako da sigrnosne službe na TPIM merama nisu držale više od 20 osumnjičenih u jednom trenutku, dok ih trenutno u tom programu ima svega sedmoro.

Satelitsko označavanje: Premda su ga ministri još pre dugo vremena obećali, uvođenje satelitskog označavanja još uvek nije pokazalo velike mogućnosti široke primene na veliki broj puštenih zatvorenika, poput osuđenih pedofila, pre svega zbog velikih ugovornih problema. Zbog tih poteškoća ovu meru verovatno neće biti moguće primeniti ni u slučaju osumnjičenih za terorizam.

Mere privremene izolacije: Uvedene 2015. godine kako bi se otežao i kontrolisao povratak britanskih državljana koji su se bavili terorističkim aktivnostima u inostranstvu, npr. u Siriji. Pod prinudom, putem poništavanja njihovih pasoša i dodavanjem na spisak osoba pod nadzorom, osumnjičenima je onemogućavano ukrcavanje na redovne avionske linije. Iako je ovim merama dodata i mogućnost blokiranja ulaska stranih državljana u Ujedinjeno Kraljevstvo, ova vrsta mera je korišćena samo jednom, što ukazuje da bezbednosne službe imaju i dovoljno drugih ovlašćenja. S obzirom da je jedan od tri napadača sa Londonskog mosta ranije bio zaustavljen u vazdušnoj luci u Bolonji na putu u Siriju u martu 2016, ali kasnije pušten na slobodu zbog nedostatka dokaza, čini se da bi se baš ova mera sada mogla značajno šire upotrebljavati.

Povećanje predistražnog pritvora sa 14 na 28 dana: Prvobitno uvedeno 2006. godine kao kompromis u raspravi o 90-dnevnom pritvoru bez suđenja osporenom od strane Konzervativaca. Međutim, dužina ove vrste pritvora smanjena je s 28 na 14 dana tokom 2011. godine kada je Tereza Mej bila ministarka unutrašnjih poslova. Mera je korišćena sa ciljem da omogući policijsko zadržavanje osumnjičenih, kako bi policija mogla da prikupi dokaze za upotrebu u krivičnom postupku.

Oštrije zatvorske kazne za manje terorističke prestupe: Tereza Mej je to predložila kao deo svog plana u četiri tačke. Predlog je da se uvedu mnogo oštrije kazne za prekršaje, poput droge ili utaje poreza, ukoliko se dokaže da imaju veze sa terorizmom. To znači da bi osumnjičeni mogli biti zatvoreni u dužem periodu čak i ako nema dovoljno dokaza kako bi bili osuđeni za krivična dela terorizma.

Ciljana ovlašćenja: Novi zakoni daju bezbednosnim službama, uključujući GCHQ, nova ovlašćenja za online praćenje digitalnih aktivnosti bilo kojeg osumnjičenog po nalogu ministra unutrašnjih poslova. Ova ovlašćenja omogućavaju policiji hakovanje telefona, računara, pa čak i upotrebu kamera i mikrofona unutar smart telefona osumnjičenih kako bi bili daljinski prisluškivani. Ta ovlašćenja omogućavaju bezbednosnim službama i policiji praćenje sadržaja e-pošte, tekstova, telefonskih poziva i razgovora u realnom vremenu.

U još jedan skup mera u nagoveštaju spadaju i ovlašćenja da se od internet provajdera i kompanija zahteva zaobilaženje šifriranja u slučaju kada osumnjičena osoba pod nadzorom koristi šifrovane usluge za komunikaciju poput aplikacije WhatsApp. Kritičari tvrde da jednom, kada se omogući dešifrovanje ovih usluga, one više neće moći da budu korišćene bilo da su u pitanju prijatelji ili neprijatelji.

Mere masovnog nadzora: Pravni akt pod nazivom „Snoopers charter“ sadrži širok raspon ovlašćenja kojima se od web i telefonskih kompanija zahteva vođenje i čuvanje evidencije o istoriji pregleda na internetu i komunikacijskim podacima za telefonske pozive i tekstove u trajanju od dve godine koji moraju biti dostupni policiji i službama bezbednosti. Reč je o potencijalno važnom izvoru podataka za praćenje online života džihadista osumnjičenih za terorizam koji zahteva pametnu pretragu podataka i kreiranje odgovarajućeg sistema za pronalaženje kako bi se izbeglo traženje igle u plastu sena.

Pored navedenih mera takođe treba preokrenuti trend stalnog smanjenja broja policijskog osoblja kako bi se osiguralo prisustvo i bolji odnos sa lokalnim zajednicama što bi omogućio bolji protok informacija između pojedinih društvenih grupa i službi bezbednosti. Takođe, to bi omogućilo bezbednosnim službama da efikasnije reaguju na upozorenja iz zajednice o sumnjivim pojedincima, što je identifikovano kao važan faktor u sva tri nedavna napada.

Neophodno je i preoblikovanje postojećih preventivnih programa u novi angažovani program radi prevladavanja njihove loše reputacije u nekim delovima muslimanske zajednice. To bi, takođe, moglo osigurati da pojedinci, suočeni sa rizikom od uvlačenja u terorizam, na vreme budu odvraćeni od te namere.

Glavni deo Programa u četiri tačke Tereze Mej odnosi se na pritisak za sklapanje novih međunarodnih sporazuma kojim bi se internet kompanije obavezale da na svojim platformama onemogućavaju ekstremističku propagandu na webu. Pored ovoga trebalo bi uspostaviti jednu komisiju za nadgledanje i praćenje sumnjivog internet saobraćaja koji predstavlja Trojanskog konja ekstremizma i ekstremista u javnoj sferi i širem društvu. Problem s oba predloga jeste u tome što ne postoji pravno precizirana definicija "ekstremista" koja bi prošla svoj prvi veliki sudski ispit u pogledu granica slobode govora.

Premijerka Mej veruje da ako se prevladaju prepreke u pogledu ljudskih prava onda bi borba protiv nenasilnog ekstremizma mogla uključivati "strategiju praćenja ulaza", uključujući zabrane ekstremističkih grupa, ukidanja naloga pojedinaca i ukidanje domena koji se koriste za virtuelno sastajanje ekstremista na društvenim mrežama i internetu. Kako je u planu naznačeno, mere bi trebalo da budu praćene kampanjom za promovisanje "superiornijih britanskih vrednosti".

Oceni 5