Posledice napada u Mančesteru i Londonu
Svet u dilemi: Kako dalje nastaviti borbu protiv terorizma?
Napad u Nici u junu 2016. godine, koji je odneo stotinak ljudskih života, predstavljao je svojevrsnu prekretnicu u pogledu pripreme i izvođenja budućih terorističkih napada u Evropi. Primenom nove metodologije terorističkih napada, koja je bila primenjena u Nici, usledili su brojni manji napadi od kojih su, po broju žrtava i pažnji javnosti koju su izazvali, najpozantiji bili onaj u Berlinu i nedavno u Londonu. Dok su ranije teroristi pokušavali da, upotrebom ubojitih oružanih sredstava, izazovu što veći i spektakularniji broj žrtava usled čega su dosta često bili otkrivani u toku samih priprema kompleksnih akcija, nova taktika terorista svodi se na povećanje učestalosti i uspešnosti napada manjeg obima. Dakle, uz relativno malu organizaciju, upotrebom svakodnevnih sredstava (automobila i noža) i fokusiranjem na izazivanje relativno manjeg broja žrtava, teroristi spavači sada su u mogućnosti da izvedu mnogo više napada, sa relativno manjim brojem žrtava po napadu, ali sa mnogo većim učinkom u konačnom zbiru. Nova metodologija primenjena u terorističkim napadima ukazala je da je nivo pretnje od te pošasti podignut na jedan novi viši nivo koji zahteva i nove odgovore i primenu nove metodologije u borbi protiv terorizma. To je uslovilo da tema načina na koji se savremena evropska društva mogu nositi sa novim oblicima terorističke pretnje bude jedna od glavnih u britanskoj štampi nakon napada u Londonu. Opsežnu analizu mogućih mera objavljuje i britanski Gardijan, navodeći o osnovne crte Plana u četiri tačke premijerke Tereze Mej
Komentari
08.06.2017, 13:06:09
Nije baš tako crno...
... kako Aggy piše u naletu pesimizma. Terorizam objektivno nije ni približno tako veliki problem koliko mu se značaja pridaje u medijima. (Setite se samo kako su svetski mediji izgledali otužno dok su mesecima tražili malezijski avion, a danas je Trump sam sposoban da obezbedi da se rotacija kotrlja, pa ovi povremeni masakri dođu kao bonus.) Terorizam nije tu od juče, i neće nikada nestati, ali sada možda jesmo na vrhu plimskog talasa koji će svakako proći - terorizam je oružje gubitnika. Danas imamo generaciju dezorijentisane balavurdije ponesene žvakom o "svetskoj (islamskoj) revoluciji", ali niko ne želi da gine za tim koji evidentno gubi, niti za propalu revoluciju. Nema nikakvog čarobnog recepta kojim bi se terorizam ukinuo. Dobro je da britanska vlada ne pokušava da donese nekakve radikalne zakone i mere edabi "umirila javno mnjenje", i dobro je da ni onaj civilizovani deo Evrope ne pokušava ništa slično (istok pak boluje od infantilnog fašizma produženog traumama komunizma, ali od njih, Bogu hvala, baš ništa ne zavisi). Trump je, sa druge strane, "morao da se desi", i izgleda mi da prija Planeti kao budali šamar. I neće Svet propasti zbog njegovos sublesastog povlačenja iz Pariskog sporazuma - interes lobija uglja i nafte je vezan za tehnologiju prethodnog veka, dok nove tehnologije, makar neke od njih, imaju budućnost i big money će koliko sutra iz nafte i uglja preplivati u solarne ploče i baterije - nema potrebe da ih vlada uči kako da zarade pare - kad nanjuše profit, svi će biti ekolozi... Svet je ovakav kakav je, i budite iskreni, bolji nego što je iko od nas uistinu zaslužio. Već milenijumima se pronosi priča o njegovoj propasti i skorom kraju, a ja se svaki put kada iziđem na lep i sunčan dan pitam čime sam to zaslužio da me Sunce greje. Ničim, rođaci, a ono i dalje greje... Ostajte mi u dobrom raspoloženju!
08.06.2017, 23:44:10
Aggy
Nisam sigurna da svijet ima jasan plan kako se oduprijeti terorizmu.Europa vise nije jedinstvena a suprotnosti medju zemljama članicama su sve očitije i produbljuju se.Američki san ne postoji i zadnji ostaci slobodnog svijeta se ruse pod naletom suludog predsjednika i njegovog odustajanja od zabrane emisije štetnih materija, zbog čega Planeta mozda nema budućnost. Prije će biti da u kaosu poluraspadnutih saveza preovladava interes birača kakav plan imaju političari protiv terorizma , nego, kakav plan imaju drzave. Medju njima je sve manje suradnje , a sve više disonantnih tonova.Nitko nikoga ne sluša i svi sve rade u ime vlastitog interesa. Svijet nema svijetlu budućnost.