Svi ljudi su pred Bogom žene

Trenutak kada studenti/kinje  bez reakcije na času slušaju kako prof.  Zoran Kinđić  legitimiše ulogu SPC tokom ratova devedesetih, ulogu zaštitnika srpskog naroda koji je ugružen od strane svih, pa i velikih sila. To su ratovi koji su bili odbrambenog karaktera, a takav rat je ništa drugo, no – sveti rat! Ali tu se ne zaustavlja, s obirom na to da je tema časa bila "problem smrti", profesor ima saznjanja, veoma pouzdanih, da se Zdravko Tolimir u Haškom tribunalu pokajao – ode Tolimir u Raj! Taj deo nisam dobro razumeo, ali je govorio o svetoj vodici i snažnom udarcu koji su stražari čuli iz njegove tamnice - to je bio Tolimirov pozdrav.

Zapad nije problem samo za Srbe, već i za pravoslavnu veru uopšte. Zapad, pobogu, poseduje mehanizme kako bi uništio pravoslavlje, a to su "homoseksualni pokret i ljudska prava". Ali, nije samo to problem, već i to što Zapad "uči" žene da se bune i bore za svoja prava.  Zato, drage drugarice, "vratite se Vašoj prirodi", jer "vidite, šta smo dobili time što su žene dobile prostor u politici, Maju Gojković i ostale koje se gađaju po skupštini".  Inače, samo da znate da su "svi ljudi pred Bogom žene".

Ali, kako će nama Bog oprostiti kolektivni greh? Problem je ako društvo legalizuje "homoseksualizam", u tom trenutku, baš u tom, greh postaje kolektivnog karaktera. 

Pošto je  Tolimir otišao, verovatno u Raj, Bog oprašta onima koji se pokaju! Šta ćemo sa Natašom Kandić i Sonjom Biserko? Raj ili pakao? Ako ste slučajno nesigurni u to, prof. Kinđić će Vam to objasniti koncentričnim krugovima. U sredini, sfera ega, sledeća  "univerzalnosti" – istine, a poslednja – ništa.  Ali,  pošto znamo da "one dobijaju pare sa Zapada kako bi osuđivale svoj narod", iz toga zaključujemo da su one, nigde drugde, nego u zoni ega. Ovo me je podsetilo na trenutak posle gledanja filma, film koji te ostavi sa brojnim pitanjim o kojima bi trebalo da sam porazmisliš. S obzirom na to da nam profesor nije rekao gde će one otići, razmislite o tome... Šta da kažem, Nataša, drži se!

Dosledan humanista, njegova skromnost i širina duše se mogu potvrditi i njegovim savetima. Preporučio nam je da "manje izlazimo noću, tada ima najviše demona". Bio je krajnje pravedan prema meni, upozorio me je na to da sam "počinio greh što govorim loše o patrijarhu Pavlu, a dobro o Nataši Kandić". Da, rekao je i da prljam dušu čitajući i učeći citate Ničea. Nataša, Sonja, čekajte me!

Dobro, da li se i dalje čudite kada se prisetite toga da su se studenti i studentkinje sa Fakulteta političkih nauka smejali na priču o silovanim ženama tokom rata u Bosni i Hercegovini?

I, čitajući ovaj tekst, možda Vam je bilo smešno? Dobro, možda su i nekom slične izjave tokom i pre devedesetih bile smešne. Da li treba da  se na ovo smeje ili, možda, ćuti? Možda nas ovi ratovi nisu dovoljno naučili da se na ovakve izjave ne treba smejati i da se na njih ne sme ćutati! Ovo su izjave profesora koji je, trenutno, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, uskoro i redovni.

Možda je nekom i tada bilo smešno, kada je neko rekao "Ne sme niko da Vas bije". I tada ste rekli, kako naš narod kaže - "na jedno uvo uđe, a na drugo izađe". Zato smo i danas tu gde jesmo.