Prirodno i veštačko: O robotima i ljudima
Ookri 04 S

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Svi mi kiborzi

Kiborg se sastoji od prirodnih i veštačkih delova. Današnji svet malo i strahuje od te reči. Svaka druga osoba će vam reći da će veštačka inteligencija uništiti čovečanstvo, a kiborge će poistovetiti sa robotima. Roboti nužno vode svet u propast, jer svet postoji u linijama ljudskog mapiranja. Ukoliko čoveka sagledavamo kao skup prirodnih sastojaka onda nam se nameće pitanje osvrta na plastičnu, estetsku, pa i osnovnu hirurgiju. Po definiciji, pomagala koja nam pomažu da se bolje adaptiramo u spoljašnjem svetu čine nas kiborzima. 

Kiborg je svako ko poseduje mobilni telefon, karticu za plaćanje, pejsmejker. Kiborg postaje i onaj ko se odluči na ugradnju prstena na želudac, jer ne može ni na jedan drugi način da smrša. Taj dodatak ne vrši neku nadogradnju njegovih čula, ali zaustavlja osobu u prejedanju i pomaže joj da ostane živa. Kiborzi su, kako vidimo, deo svakodnevice. Bez čega ne može savremeni čovek? Koje pomagalo, koja proteza mu je neophodna? Tehnološka zasigurno, jer teško je zamisliti život bez laptopa, kompjutera, mreže. Mantra pri izlasku iz kuće iz prošlog veka: ključevi, novčanik, dobila je svoju treću odrednicu - telefon. Društvene mreže i naš život na njima, čini naše sopstvo uvek prisutnim u svetu koji možda i nije toliko udaljen od realnosti. Preciznije, koji se predstavlja kao nadogradnja realnosti. Umreženost nam danas, po prvi put u istoriji, pruža uvid u druge kontinente u svakom trenutku. Digitalno Ja je često i prisutnije od realnog Ja. Ta granica je lako prelazna, a ulogu medijatora podupiru potrebe za postojanjem. Postojanje danas znači biti online prisutan, doduše ne nužno nekim profilom, ali svakako potrebom za uvidom u dešavanja.

Iako je hrana na vrhu svih ljudskih potreba, čini se, iz ovog kiborškog ugla, da i njeno konzumiranje deluje upitno iz svetla uzgajanja genetski modifikovane hrane koji sa sobom nose potencijalnu promenu u DNK strukturi onog koji je konzumira. Naučnici tvrde da su i naši organi mlađi od nas, jer se više puta regenerišu tokom naših života, pa nam preporučuju i različite namirnice kako bismo se zasigurno doveli u stanje stalne regeneracije i naposletku moguće besmrtnosti. Kurkuma, origano, koren sladića su pogodni za obnavljanje ćelija koje mogu da izgrade celo naše novo telo za kratak period. Ti saveti za dug i zdrav život nisu ništa drugo do manifesta kiborgizacije. Istina, takav manifest ostaje u zapećku, jer ga tehnologija prestiže svojim napredovanjima. Transplatacijama, ugradnjama, kojekakvim zamenama i izmenama, tehnologija odnosi pobedu u trci ka potrazi za približavanjem besmrtnosti. SF filmovi i serije nam od '80. prikazuju moguće scenarije. Jedan od njih je robotika.

Premošćavanje organskog ka neroganskom vrši se svaki dan u San Markosu u Kaliforniji, gde se stvaraju nove Eve, namenjene prvenstveno seksualnim zadovoljenjima muškaraca. „Evino“ ime je Harmonija (Harmony) i njeno telo je napravljeno tako da reaguje na dodir, bude ograničeno taktilno i, iznad svega, podatno. Rečenice koje izgovara su – Ti me najviše interesuješ. Želim da budem devojka iz tvojih snova. Njen tvorac, Mekmulen, je u intervjuima izjavljivao kako samo želi da usreći ljude širom sveta koji iz nekih razloga ne mogu da oforme tradicionalni vid veze i kako im je na ovaj način stvorena iluzija te veze. 

Dona Haravej je 1984. napisala esej „Manifest za kiborge“ koji je određivala kao ironični politički mit za premošćavanje razlika u kojem feminizam postavlja u sferu onih entiteta koji žive na izvesnoj društvenoj margini. U metaforičnom smislu, ukoliko je Eva nastala od Adamovog rebra to znači da su sve žene, tj. bar one koje izlaze iz hrišćanskog skuta, kiborzi i to saznanje nas možda još uvek pozicionira iznad Harmonija.

Oceni 5