Tek jutro nađe kosti raznesene
Dagg 02 S

Photo: pxhere.com

Svi su čanci prazni

Tako zaspi, meseče,

Nad toplom supom detinjstva:

Iz mene će preliti tuga doveče,

Kao iz čanka mladog životinjstva.

 

U ovoj noći opet prazan

 

Čanak iz kog, ko dečko, nedokusa,

No zaspa baš kad zastruji

Velikom svemoćju ukusa,

Pićem: utopiše se voljno u nj slavuji.


To je doticalo bogatstvo iz matere

Kroz kraterstvo tanjirnog kruga,

I sav će, sav će sklad da razdere

Ogromnost njena i tuga,

Ogromnost njena i tuga.


A zaspim uvek pred kraj večere,

Služavka svlači nebo, dan i mene,

Pa baci noći da nas proždere:

Tek jutro nađe kosti raznesene.


Bože, oslobodio sam se svih veza, svih morala:

Gušim se, zar, u plazmi dosade;

da je jedna kap bar supe ostala

Kroz pobedu se ovu smešnu da prikrade.


U ovoj noći svi su čankovi prazni

nikakvo potkrepljenje!


Stresoh sa sebe čednost,

Stresoh sa sebe poštenje;

Ni jedne fiks-ideje.

 

U ovoj noći: radije zabludu;

No kakvo spasenje!

O ljubiću te, ljubiću te zaludu;

Tek da se tvoje bede domamim

Tražiću od tebe oproštenje,


Da nasmeje se u meni ostatak humora

Kada se budeš smatrao nedostojnim

da usred ponovne strogosti i sumora

Pokušaš još jednom isceljenje.


U ruci jednoj seks, u drugoj mozak,

Grozdove, tu berbu večnosti:

Pijanstvom crnim zateturaću ga nauznak,

Uprkos rujnog čela sumornosti.


No u ovoj noći svi su čankovi bez dna:

gde iscediti to vrenje!

U jutro su opet čankovi prazni;

nikakvo osnaženje.


To priticala je briga iz matere

Kroz dubinu tanjirnog kruga,

I sav će, sav će sklad da razdere

Ogromnost njena i tuga:


O, ja slobodom ništa nisam stekao

Ni nazreo dno ponora strašna,

Pa bolje da sam u hlebari nekoj pekao i žvakao

 

Lepinju od zemlje i brašna,

Kotao supe da sam ispio,

Zagnjurio glavu u krilo dragane,

Svoj gnusni žig na nju pribio

Pa pljuvao pred prag i dane.


Izgrej, meseče, i njima!

Zamesiću kolač u čanku praznu,

U nj streseno mi poštenje,

U nj fosile i fiks-ideje;

I učiniću im to za kaznu


No zašto, i kome!


U ovoj noći svi su čankovi prazni,

U ovoj noći ni jedne fiks ideje,

Odvratićemo glave.

Budva, 23. VII 1922; iz zbirke “Otkrovenje”

Oceni 5