Svima nam je mesto na terapiji

Serije

In Treatment (četvrta sezona, 2021)

Mnogi će se složiti da nam je svima mesto na terapiji. Neki ipak neće. Možda je ova serija baš za njih.

Četvrta sezona je došla nakon više od deset godina pauze. Scenario je ponekad tanak, budući da se klijenti ponašaju kao da su seanse spremali unapred. Sjajna Uzo Aduba, koju dobro znamo iz serije Orange Is the New Black, spasava stvar, najpre zbog toga što ume da glumi. Pored toga, u pozadini tinjaju različiti komentari na društvena dešavanja – od diskriminacije do pandemije – što će biti dragoceno za buduće generacije.

Budući da je povratak serije odlično tempiran, ljubitelji serije su dobili pozamašnu porciju ličnih, ali i kolektivnih trauma. U takvim se scenama možda krije i odgovor na neke privatne dileme, naravno ako se od serije ne očekuje da bude nešto više od televizijskog programa.

Otwórz oczy - Open Your Eyes (prva sezona, 2021)

Julija nakon misteriozne nesreće ostaje bez pamćenja, te se budi na klinici za lečenje amnezije. Nije sama u toj navoji – brzo stiče prijatelje koji su i sami u sličnim nevoljama. Kao što to obično biva, bolničari i lekari su neprijatelji. Situaciju pogoršava i gubitak sećanja, budući da pojedinac/ka ne može da bude siguran u bilo šta ako ne pamti sopstveni život.

Slabi specijalni efekti ponekad kvare utisak, ali je van toga serija prilično zanimljiva. Ništa nije onako kao što izgleda, pa svaka epizoda ima kapacitet da iznenadi, a to je jedan od najpoželjnijih kvaliteta kada su filmovi i serije u pitanju.

Två systrar – Two Sisters (prva sezona, 2021)

Nova švedska serija uvlači nas u odnos dveju sestara, a on podrazumeva koliko međuzavisnost toliko i bliskost i suštinski bezuslovnu ljubav. Uz sve međusobne razlike i sukobe, Vanessa i Alicia se uvek vraćaju jedna drugoj, čak i onda kada se čini da izlaza nema. Svi ostali su manje-više prolazni: momci, prijateljice, kolege, ostatak porodice... Sve može i ne mora da bude, osim njihovog sestrinskog odnosa. Jasno je, u trenutku u kojem se jedna bori sa zavisnošću, a druga još nije osvestila da pati u nesrećnoj, toksičnoj vezi, odnos njih dve čini se kao potpuno disfunkcionalan, a s druge strane nasušno potreban.

Zato ne postoji bojazan da će nam Dve sestre biti ušećerena TV razbibriga. Naprotiv, dok ih gledamo, na ivici smo depresije zajedno s njima, rado bismo uskočili u ekran da im kažemo da (ne) čine najveće životne greške i da, najzad, srede te svoje živote. Stokholm u njihovom društvu deluje klaustrofobično, dok „Moskvu“ isključivo pronalaze jedna u drugoj.

Film

À l'abordage – All Hands on Deck (2020)

Slatki, letnji filmovi su one priče u kojima je sve lepo. Sunce, talasi i sezonska bezbrižnost opuštaju, makar na trenutak. U tom kontekstu sigurno ništa nije lepše od tople večeri u Parizu.

Jedne takve noći Félix sasvim slučajno sreće Almu. Smeju se, plešu, celu noć ostaju u parku. Ona sutradan kreće s porodicom na odmor, a Félix ide za njom. Impulsivne odluke su retko prijatna iznenađenja, posebno kada je neki odnos na početku.

The Last Black Man in San Francisco (2019)

To da jeidentitet ponekad nestabilan, posebno ako se gradi na lažima, nije ništa novo. Uglavnom se u te laži duboko veruje, ali to ništa ne menja – istorija nastala na iluzijama nije ništa više do fantazije.

The Last Black Man in San Francisco se pre svega bavi džentrifikacijom, tačnije onima na čije živote utiču astronomske cene nekretnina. Bavi se i prihvatanjem realnosti – pojedinac retko može duboko da utiče na promene iza kojih stoje oni koji su figure moći, budući da mu nedostatak novca vezuje ruke tako da mu ne preostaje ništa drugo nego da se vrti u krug. Upravo se to dešava i junacima ovog filma – oni ne pokušavaju mnogo, ne trude se da budu „kul“, a to je ono što ih izdvaja od ostalih. Ponekad izgledaju kao da su izgubili razum, te podvlače ono što se već decenijama provlači kroz ljudsko iskustvo – lud je jedino onaj koji je u ovakvom svetu slika i prilika onoga što se smatra normalnim.

Sve do poslednje scene, koja je epska, ali i srceslamajuća, junaci se bore – sitnicama, umetnošću, verom u porodičnu istoriju, pa i lažima. Od neistina se ne živi, te ih to na kraju i razdvaja – istine su ipak individualne, intimne, sasvim privatne.

Tel Aviv on Fire (2018)

Kad se linija između stvarnosti i fikcije zamuti, junaci su u neprilici. Dešavalo se da gledaoci sapunica poveruju da su junaci u koje su se zaljubili stvarni, pa su epizode shvatali lično – pisali pisma i pretili autorima kadgod bi se neka TV ličnost našla u neprilici.

Salam, tridesetogodišnji Palestinac koji živi u Jerusalimu, snima baš takvu seriju – Tel Aviv on Fire. Svakoga dana prelazi liniju između Izraela i Palestine. Tu sreće narednika Assija, koji pokušava da se umeša u pisanje scenarija, te da za omiljene junake osigura bolju budućnost.

Knjige

Timothy Conigrave „Holding the Man“

Prve su ljubavi teške, posebno ako se zaljubite u osobu istog pola. Timothy Conigrave u svom romanu prati dva tinejdžera koji se upoznaju u srednjoj školi i ostaju zajedno do samog kraja. Kraj je, kao što je to često slučaj, AIDS. Priča o gubicima, diskriminaciji, strahu, ljubavi i stradanju je 2015. pretočena u film, pa dva sadržaja čine savršen skup za razumevanje šta se to tačno drugačijima otima još na samom početku života.

Džordž Orvel „Životinjska farma“

Čini se kao očigledna preporuka, gotovo kao 1984. Međutim, statistika pokazuje da se o Životinjskoj farmi mnogo više govori nego što se zapravo čita (što, uostalom, važi i za 1984), a da su neke životinje zaista jednakije od drugih.

Pesme

Dodie – Build a Problem

Ova engleska kantautorka ne samo da je talentovana za muziku, već je kreativna i na drugim poljima. Njen debitantski album pravo je malo remek-delo upakovano u sjajan audiovizuelni paket. Spot za svaku od pesama snimljen je u kolima i priča jedinstvenu priču, dok zajedno čine skladnu celinu. Odlično!

Sam Fender – Seventeen Going Under

Prvi smo u hvalili ovog mladog engleskog muzičara, a on je nastavio da pravi dobre pesme i ide uzlaznom putanjom. Neka samo tako nastavi.

Podcast

Pilot TV Podcast

U slučaju da vam je malo naših TV preporuka, tu je ovaj podcast, čiji autori preporučuju, recenziraju, kritikuju sve moguće serije, naročito nove, a katkad i ugoste nekog od glumaca, reditelja, autora...

Slušajtve ovde.

Nostalgija

Maškarada (1971)

Slovenački film Maškarada iz 1971. godine je prepun maski, budući da se radnja vrti oko stvaranja iluzije o skladnoj ljubavi. U pitanju je erotska drama u kojoj se glavna junakinja Dina (Vida Jerman) zaljubi u mladog košarkaša Luku (Igor Galo). Iz toga raste film koji su tada nazivali „hipijevskom dramom za decu cveća“, napravljen po scenariju koji je napisao književnik Vitomil Zupan. Istina je da dijalozi nisu bili prvo na šta bi gledalac pomislio tokom gledanja filma, a zbog brojnih scena seksa koje su proizišle iz erotskog talasa koji je šezdesetih i sedamdesetih zahvatio jugoslovenski film.

Kratki film

Narednik (2012)

Ovaj kratki film Nikole Ljuce je proteklih meseci privlačio pažnju tabloida, budući da su neke scene završile na jednom porno sajtu. Priča je ipak mnogo više od gej seksa, a moći će da se pogleda na Merlinka klasik festivalu.

Dokumentarni film

Freedom Fields (2018)

Rediteljka Naziha Arebi u svom dokumentarcu prati tri žene i njihov fudbalski tim. S njima je provela pet godina, kako bi bolje razumela diskriminaciju s kojom su se sretale u postrevolucionarnoj Libiji.

Horor film                            

Malignant (2021)

Kritičari tvrde da se radi o najboljem horor filmu ove godine, ali da nije za svakog. Oni kojima se dopao tvrde da se reditelj James Wan vratio tamo gde mu je mesto – u podžanr u kojem se najbolje snalazi. Ne samo da je strašan, Malignant je i zabavan, vrlo verovatno nezaboravan. Napravljen je za one koji u hororu uživaju, pa im samim tim nije potrebno opravdanje za monstruozna ponašanja.

Video igre

Overboard! – Igra koja ima sve

Vizuelne novele su interaktivne video igre, žanr koji ume da bude nezanimljiv. Overboard! je ipak nešto drugo, te nudi misteriju, zanimljive zagonetke, zbog čega izgleda kao osveženje.

Igrač dobija ulogu VeroniceVillensey, mlade udovice koja pokušava da stigne do Njujorka. Budući da je osumnjičena za ubistvo, stalno mora da izmišlja nove maske, a konstantni preokreti često menjaju pravila igre. Igra traje oko sat vremena, a zahvaljujući tome što sitne izmene utiču na tok radnje, igrač može da igra više puta, i svaki put kao da je prvi.

Overboard! je dostupan za Switch, i iOS, te kao verzija za PC, a u pitanju je skriveni indie dragulj, koji vas neće zabavljati mesec dana, ali je savršen za nekoliko igranja.

*Kontrapreporuke

On the Verge (prva sezona, 2021)

Jezivo neprijatan bućkuriš svega i svačega. I nikako „vaša nova omiljena feministička serija“. Oslanja se na najgluplje stereotipe, a kad se pogubi, kreatorka od junakinja pravi špijunke, i potpuno je ozbiljna dok to radi.

Olakšavajuća okolnost ovoj seriji mogla je biti ta što ju je kreirala Julie Delpy, pa smo bili na ivici da joj pogledamo kroz prste, ali čini se da ostatak kritike i publike nije. 

On the Verge je lagana dramedija o prijateljicama u klimakterijumu, njihovim porodicama, odnosima, usponima i padovima. Međutim, ono što ovoj seriji nedostaje jeste – od svega pomalo, upravo zato što i ima od svega pomalo i nema jasan pravac i fokus. Najpre, svi likovi su uglavnom dobro situirani, privilegovani stanovnici Los Anđelesa. Da ne bi sve bilo tako bajno, jedna od junakinja jedva sklapa kraj s krajem, ali ne toliko da se njena priča pretvara u socijalnu dramu, već taman da nam bude dovoljno smešno i opravdano što rođenu decu eksploatiše zarad uspeha i zarade na internetu. I dok ostalima ide odlično, ipak su dovoljno zabrinuti za svet, klimu, društvo i ozonske rupe. Ipak su osvešteni i politički aktivni, no ne koliko i njihova deca – obećana generacija budućnosti. O rasi, klasi i rodu raspravlja se tek toliko da bi se pokrile sve teme, no likovi ne postaju simpatični zahvaljujući tome. Zapravo, nisu uopšte simpatični, a ni sasvim odbojni. Sve je negde na sredini, ne ide se do kraja ni u čemu, taman kad pomislite da se priča dobro usmerava, ona skrene u ćorsokak.

Na kraju krajeva, možete je gledati samo radi puštanja mozga na ispašu, ali ona je tako mlaka i ne ide do kraja čak ni u vređanju inteligencije.

Schmigadoon! (prva sezona, 2021)

Iako je naslov već sam p sebi dovoljno iritantan, seriji smo dali šansu jer glume i na scenariju sarađuju neki sjajni ljudi. No, uprkos dobrim glumačko-pevačkim izvedbama i ponekoj odličnoj replici, upitan je koncept serije, njena ideja, smisao, svrha... Jednostavno – čemu sve ovo?!

Ako je Schmigadoon! trebalo da predstavlja alegoriju o putu samospoznaje i prihvatanja, onda je sve to moglo jednostavnije i duhovitije. I ne, mjuzikl kao žanr ovde uopšte nije problem, problem je sveukupna egzekucija. Jer, ovo se ni najvećim fanovima mjuzikla ne bi svidelo.

Prey (2021)

S tolikim brojem slabih tačaka ovaj film ne bi zabavio čak ni publiku koja je pod dejstvom alkohola, opojnih supstanci, te svega drugog što povećava toleranciju na glupost.

The Old Ways (2020)

Loša gluma je smrt za film, dok užasan scenario garantuje da mu nema ni zagrobnog života.