Tekstovi sa tagom: Čečenija

“Nisam dobila ni jednu pritužbu na ovu temu, a i da jesam verovatno bih je odbacila”, rekla je Kheda Saratova, aktivistkinja za ljudska prava i savetnica predsednika Kadyrova. “Svaka osoba koja poštuje našu tradiciju i kulturu bi bez bilo kakve pomoći vlasti pronašla i kaznila takve ljude, i učinila sve da tih ljudi u našem društvu više ne bude.” (2017. godina)

Godina je ostala za nama, ali posledice nisu, pa bi mogle da posluže kao lekcije, najpre LGBTIQ+ zajednici koja još uvek mora da se bori, ali i da radi na sebi, te osluškuje, a kako bi se solidarisala sa iskustvima svih potlačenih, i tako doprinela stvaranju globalnog pokreta koji bi jednoga dana mogao da promeni odnose moći, a kroz savezništva bez kojih je svaki napor unapred osuđen na propast

Ramzan Kadyrov je kasnije tvrdio da je Bakaeva likvidirala porodica, a nakon što je do njih stigla informacija da je gej, ali su najbliži rođaci te tvrdnje demantovali. Krajem 2018. je ipak moglo da se čuje da su članovi porodica mladih gej muškaraca ipak učestvovali u njihovim ubistvima, a nakon što bi im vlasti naložile da to učine. Među ubijenima je i jedan sedamnaestogodišnjak kojeg je stric bacio sa balkona koji se nalazio na devetom spratu zgrade u kojoj je stanovao.

Ruski LGBT aktivisti izjavili su da vlasti u Čečeniji vrše pritisak na ljude da ubijaju članove i članice svojih porodica koji pripadaju LGBTIQ manjini. Autonomna regija u Rusiji, na čijem je čelu Ramzan Kadyrov, je drugi put u dvije godine optužena za homofobne čistke. Ruska LGBT mreža je upozorila na novi val progona 14. januara, tvrdeći da je oko 40 ljudi uhapšeno, a dvoje ubijeno od decembra 2018. godine.

Mnogi muškarci koji su uhapšeni tokom “gej čišćenja” su oženjeni. U Čečeniji ne postoji gej zajednica, niti se o tome priča, pa mnogi gej muškarci misle da su jedini, te, pod pritiskom porodice i društva, sklapaju heteroseksualne brakove.

Hapšenja, koja bismo lako mogli da nazovemo i uvodom u holokaust, se u Čečeniji dešavaju već godinu i po dana. Godinu i po dana! Prema analitičaru Paulu Gobleu već više od godinu dana postoji i logor u koji se šalju muškarci za koje se sumnja da su gej, a nalazi se u nekadašnjim vojnim objektima u Argonu. Porodice se odriču svojih kvir članova, a kako bi „sačuvale obraz“, a prema glasinama neke mogu i da biraju hoće li same da ih ubiju, i tako spreče da se sazna o „njihovoj sramoti“, ili će ih, pak, prepustiti organima reda, koji će pre ili kasnije zapečatiti njihovu sudbinu.

Službeni glasnik objavio je knjigu Roja Medvedeva “Boris Jeljcin: Rusija na kraju XX veka”. Pred nama je još jedna izuzetna knjiga vodećeg ruskog političkog biografa i istoričara, Roja Aleksandroviča Medvedeva, ovoga puta posvećena krajnje interesantnoj temi „prvom ruskom predsedniku“ Borisu Nikolajeviču Jeljcinu i Rusiji pod njegovom vlašću. Pisana upečatljivim stilom poznatog i priznatog autora u svetu, knjiga je namenjena najširem krugu čitalaca – svima koji se interesuju za devedesete godine prošlog veka, za bivši Sovjetski Savez i današnju Rusiju, kao i za međunarodnu i spoljnu politiku i kontinuitet srpsko-ruskih odnosa u novije doba. Prenosimo jedno poglavlje iz knjige, u dva nastavka

Mnogi muškarci koji su uhapšeni tokom “gej čišćenja” su oženjeni. U Čečeniji ne postoji gej zajednica, niti se o tome priča, pa mnogi gej muškarci misle da su jedini, te, pod pritiskom porodice i društva, sklapaju heteroseksualne brakove. Ali je oduvek želeo decu. Prva supruga ga je napustila, pošto su saznali da ne može da ima dece. “Alah mi je podario decu drugi put,” rekao mi je. Nadao se da će ga to što ima porodicu “učiniti muškarcem.” Čak je pomislio da funkcioniše, pošto je uspevao da ima seks sa suprugom. Ali kada je pokušao da “testira svoju muževnost” tako što je hteo da ima seks sa drugim ženama, nije mu uspelo. “Šta bi to moglo da znači,” pitao je, “Zašto nemam problem kad spavam sa svojom ženom?”

“Nisam dobila ni jednu pritužbu na ovu temu, a i da jesam verovatno bih je odbacila”, rekla je Kheda Saratova, aktivistkinja za ljudska prava i savetnica predsednika Kadyrova. “Svaka osoba koja poštuje našu tradiciju i kulturu bi bez bilo kakve pomoći vlasti pronašla i kaznila takve ljude, i učinila sve da tih ljudi u našem društvu više ne bude.”