Tekstovi sa tagom: čarls simić

Ništa nije onako kako izgleda./ Ni mi./ U našoj ulici raste ogromno drvo,/ Svi bismo mogli da se skrijemo u njegovom lišću

Nedostajao je beli kralj/ pa je morao da bude nečim zamenjen./ Kažu mi, ali ne verujem/ da sam tog leta video ljude/ obešene o telefonske bandere./ Sećam se da mi je majka/ često pokrivala oči...

Svaka nit na svetu/ Pocrni. Svinuta leđa moje majke/ Sada su drevni kamen/ Sada ispod svega što je/ Meko, nežno i podatno...

Princ gricka svoje dugačke nokte./ Princeza spušta zelene kapke./ Oboje puno puše,/ Nikada ne ležu pre zore...

Kao i mnogi, pre njega/ Vest o njegovom životu nije značila ništa/ Ali zato znači vest o njegovoj smrti/ “Najveći, najbolji, svetski, a naš”, utrkuju se mediji/ A teško da znaju neku od njegovih pesama

Pilot kog su novine prozvale „Pogrešan smjer” Corrigan/ Poletio je iz New Yorka prema Kaliforniji/ Ali je umjesto toga sletio u Irsku, dok sam posmatrao svoju majku/ Kako iz svoje plave spavaćice izvlači dojku i postaje mi sve bliža

Sinulo mi je da je to snimljeno samo nekoliko časova ranije, a ja sam eto tu, u svom krevetu, osećajući svu čudovišnost činjenice da iz udobnosti svoje spavaće sobe posmatram užase koji se nekom drugom dešavaju, kao da je to neki sport za gledanje

Nespremnost da se suoči s prošlošću učinila je od Srbije društvo koje zaostaje, nesposobno da se okrene sadašnjosti, a još manje da se uhvati u koštac s teškim problemima današnjice. To je malo kao obitelj koja svaku večer sjedi zajedno oko stola praveći se da nitko ne zna da je baka zaklala poštara škarama, a tata pokušao silovati jednu od svojih malih kćeri u kupaoni