Tekstovi sa tagom: česlav miloš

Ceslav 01 S

Verovati, ne verovati

Moje znanje je neveliko, a pamet kratka

Ustajati ujutru i ići na posao, biti povezan s ljudima osećanjima ljubavi, prijateljstva ili otpora - i sve vreme razumeti da je to privremeno i tobože. Jer, stalna i stvarna bila je u njemu nada, toliko jaka da ga je sam život razdraživao. Evo, odmah, za minut, trebalo je da uhvati - upravo, šta? Čarobnu formulu, u kojoj je bila sva istina o životu. Prao je zube, a ona je bila tu, tuširao se i skoro ju je izgovarao, da nije ušao u autobus, možda bi mu se javila, i tako ceo dan
Darvin 01 S

Teologija đavolovih slugu

Žena Čarlsa Darvina

Teologija, koju je moguće iz nje izvući, nije ništa drugo do teologija đavolovih slugu. Koji bi dobar Tvorac mogao da uredi svet tako da on bude arena, na kojoj se, poput gladijatora, vrste i individue bore za preživljavanje? Ako on to posmatra kao rimski imperator iz lože, neću mu se klanjati. Srećni su svi koji su, kao Ema, sačuvali sliku Boga kao našeg Oca i Prijatelja
Done93

Volio sam je ne znajući tko je uistinu bila

Opraštajući se od moje žene Janine

Život mu je bio dosuđen dug, bogat i dramatičan. Ovjenčan slavom, ali i težak; uvijek je išao vlastitim putovima. I tako je išao, išao, sve dok nije stigao do Nobelove nagrade (Michnik). Bio je štedro obasut darovima, ali cijena je bila visoka. Iskusio je mnoge jade i drame, osobne i opće, sve one dobro nam poznate političke i društvene ka­ tastrofe jednoga burnog stoljeća. Miloszeva voljena žena Janina, koju je držao "glavnim pitanjem u svojoj biografiji", majka njegove dvojice sinova, Antoni Oskara, starijeg, i Piotra, mlađeg, bolovala je deset godina bez nade u izlječenje, o čemu opširnije čitamo u Godini lovca. Njoj je posvetio najljepše i najpotresnije stranice, kao i onu prelijepu ispovjednu pjesmu: "Opraštajući se od moje žene Janinę" (Marina Trumić)
Ceslav 02 S

Mir svođenja računa

Probuđen

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Ceslav 02 S

Kratki dani, kratke noći

Tako malo

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Aapo 02 S

Na rubu travnjaka pijanac spava

Pesma o kraju sveta

Sebe je uvek prvenstveno smatrao pjesnikom, i to hermetičkim pjesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem
Hotelska soba

O! Edward Hopper (1882-1967), Hotelska soba, Thyssen collection, Lugano

Kakav očaj, nesvjestan da je očaj

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Fnttm 02 S

Pred nevidljivim svjedocima

Devedesetogodišnji pjesnik potpisuje svoje knjige

Vjerno sam služio poljskome jeziku./ Među mnogim jezicima za mene on je jedini,/ I poziva, nalaže da ga slavimo,/ Jer govori ga prevelik broj majmuna,/ Prema kojima - ne krijem - osjećam gađenje
Kafasn5

S manama i njih svjestan

Izjava

Pa kakav sam ja onda prorok? Toliko je drugih/ S pravom bilo odabrano, vjerodostojnih./ A tko da meni povjeruje? Jer vidješe/ Kako se bacam na jelo, kako praznim čaše...
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Povodom Česlava Miloša (4)

Može se pisati samo kao Rable, Po, Hajne, Rasin, Gogolj – ili nikako

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovg kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Gomm 04 S

Gombrovičev Dnevnik (1)

Meni je stalo do prevladavanja nacionalne forme

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovg kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Ceslav 01 S

Ars poetica?

Poezija je nešto ružno

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Ceslav 01 S

Ko pati morao bi da bude istinoljubiv

Recept

Veoma su moderna kukanja, nesrećno detinjstvo, trauma i tako dalje. Čak kad bih sazreo do jovovske žalbe, bolje je ućutati, hvaliti nepromenljivi poredak stvari
Firr 02 S

Antologija poljske poezije (3)

Kleo si se da nećeš biti narikača

Počeo objavljivati u krilu međuratne vilnanske avangarde. Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o »katastrofizmu«, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti. (Petar Vujičić)
Dance1

Smrt je ogromna i neshvatljiva

Pa da, treba umreti

Osećam u sebi toliko neispoljenog zla da ne isključujem svoj odlazak u Pakao. Bio bi to sigurno Pakao umetnika