Tekstovi sa tagom: česlav miloš

Ceslav 02 S

Zatvaranje svoje ličnosti između četiri zida

Zašto ustupam teme?

Od prekoračenja osamdesete čovek ima bar tu korist što mu se spektakl sveta, mada strašan, pokazuje ujedno kao neobično komičan, tako da prevelika ozbiljnost ne dolikuje. Najpre želimo da dostignemo što viši stepen svesti, potom popustljivo pozdravljamo nesvesnost. Istovremeno sama predstava dobija na značaju, zato što se odigravala kad nas nije bilo i što će se odigravati kad nas ne bude
Twin 01 S

Pas krajputaš

Česlav Miloš: Ograničen

...osećanje sopstvene ograničenosti nije nešto stalno, samo se s vremena na vreme pojavi, blesne svest o ograničenosti naše mašte...
Venecija

Iz nevoljne materije šta može da se dobije?

Ništa više

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Ajjga 23 S

Gde god da si živeo

Česlav Miloš: Biti kao drugi

Pomisli za trenutak na one kojima je blagoslovena sličnost bliž­njima uskraćena. Na one koji su se mnogo trudili da postupaju kako treba, da se o njima ne bi govorilo gore nego o njihovim sugrađanima, ali ništa im nije polazilo za rukom...
Brods 03 S

Predgovor za izbor iz poezije

O Josifu Brodskom

Sklon sam da Brodskog nazovem metafizičkim pesnikom. Prvenstveno u smislu karakteristike engleskih pesnika sedamnaestog veka. Oni su se uključili u naučni prevrat, postavili prema „novoj filozofiji koja u sve sumnja“, kako je napisao Džon Don, prethodeći Dekartu. Odgovori na pitanja o poretku svemira, ljudskoj duši, smislu života i smrti, prestali su da budu očigledni, trebalo ih je ponovo tražiti u novokreiranom haosu koji je šokirao svojom raznorodnošću i bogatstvom, pozivajući jezik na skokove između pojmova i slika uzetih iz različitih oblasti saznanja. Taj jezik je već mnogo šta pozajmljivao od empirijskih nauka, otud između ostalog vratolomna smelost poređenja i metafora u ljubavnoj i religioznoj poeziji. Činjenica da je možda u našem veku ta smelost odgovarajuće ocenjena, a imena „metafizičkih pesnika“ su postala poznatija, ukazuje na izvesnu srodnost sa nama. Posle perioda optimističkog racionalizma nepomireni pesnik je i dalje u poteri za odgovorom kao Brodski, i mora da se meri s jezikom koji je narastao zbog razvoja nauka, s jezikom fizike, psihologije, biologije
Pol Sezan

Bludni sin je velika briga

Očevi problemi

Ja sam takođe, kad sam bio mlad, hteo samo da zazjavam i sastavljam pesme, ali savladao sam svoju nemarnost i naterao sebe da radim. Šta ja imam od njegove genijalnosti ako nisam stigao to da saznam?
Ceslav 01 S

Vera u ništavilo posle smrti kao opijum za narod

Diskretni šarm nihilizma

Cinicima koji se kikoću, koji utuvljuju ljudima u glave da ne postoje dobro i zlo, da je život gomila pacova koji se međusobno ujedaju, ne može se reći: „Osuđujete sebe na večne muke”, jer se podsmevaju veri u život posle smrti. Može se ipak reći: „Osuđujete sebe na pobedu, i to će za vas biti dovoljna kazna”
Done 04 S

Što me koči?

Česlav Miloš: Pravilo

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Vtrs 01 S

Paklena vatra neka uništi temelje sveta

Trče, kao da veruju da će živeti večno

Odvratnost prema raspravljanju o formi poezije i estetičkim teorijama, dakle, prema svemu što nas zatvara u jednu ulogu, dolazila je kod mene iz stida, znači, nisam želeo da mirno prihvatim presudu kojom se osuđujem da budem pesnik. Zavideo sam Julijanu Pšibošu: Šta on to radi kad se odomaćio u koži pesnika? Znači li to da ne nalazi u sebi mrlju, tamno klupko, strah bespomoćnih, ili je pak odlučio da ništa od toga ne izađe spolja?
Refugee 01 S

Na ovoj strani zeleni mek ćilim

Česlav Miloš: Granica

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Samonari 01 S

U telu nisam osećao nikakav bol

Česlav Miloš: Dar

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Ceslav 02 S

Drugi prostor (14)

Ti koji se rodi

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Ceslav 01 S

Krik užasa

Moralni protest protiv uređenja sveta

Ateista treba da prihvati da je svet takav kakav jeste. Ali, u tom slučaju, odakle naš protest, naš krik: „ne!” Eto šta nas izdvaja iz Prirode, presuđuje o našem neverovatnom čudaštvu, čini da smo usamljena vrsta. Ovde, u moralnom protestu protiv uređenja sveta, u pitanju odakle dolazi taj krik užasa, počinje odbrana posebnog mesta čoveka
Instrra 02 S

Dve jabuke

Drugi prostor

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Marijj 77 S

Poverovali smo kako ćemo povratiti izgubljeni raj

Ako Boga nema

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)