Tekstovi sa tagom: četnici

Cetnititi2

Četnički ubica u crkvenom kalendaru: Klanje kroz gusto granje

Žitije svetog Milorada Vukojičića Mace

Zajedno sa svojim duhovnim čedima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestrovićem, sveti Milorad Vukojičić Maca formira crnu trojku po uzoru na Svetu Trojicu koja daje i uzima život. Uzevši za svoju ideju-vodilju izreku na koju se pozivao i sveti vladika Nikolaj Velimirović "Ko se ne osveti, taj se ne posveti", crna trojka predvođena svetim Miloradom kreće u krstaški rat za veru bez večere po partizanskim kućama. Tada dobija i nadimak Maca, koji nema nikakve veze sa životinjama, zverima pogotovo, već sa macolom, oruđem Gospodnjim za prevaspitavanje zabludelih ovčica. Umesto krstom, služio se kamom, što nije nimalo slučajno, jer ako malo pažljivije pogledamo kamu jasno je da se radi o stilizovanom krstu. Klao je žrtve za njihovo dobro, zarad večnog života u rajskom naselju, da bi spasao njihove zabludele duše sablažnjene levičarskom prelesti
Draža Mihailović

Spomenik Draži u Bileći

Kako smo svi poludjeli

Posve je normalno da četnici žele podići spomenik četnicima. Baš kao što i nacisti žele podići spomenik Hitleru. Baš kao što bi i bacil kuge, da je na vlasti, želio podići spomenik „istorijskim 1340-im“, kada je kuga slavodobitno prodrla u Evropu. Kao što je posve normalno da im to ne bude dozvoljeno
Antifašistički front žena

Politika protiv istorije

Antifašizam je danas moralno uporište slobode

Mnoge okupirane evropske zemlje imale su kvislinge. Različiti, pa i suparnički pokreti otpora postojali su i u Poljskoj, Francuskoj, Grčkoj... Ali je u svakoj od njih istorija već izrekla istinu, ni u jednoj od njih nema dilema ko su bili nosioci otpora i koliko su doprineli pobedi. Nigde kao u Srbiji to više nije predmet političkog, stranačkog sporenja. I nigde se tako osvetnički ne ruše tragovi antifašističke borbe, sramote učesnici i vređaju žrtve. Samo kod nas istrajava pokušaj da se zajedno sa poraženim komunizmom sahrani i partizanski antifašizam. Ko i zašto danas hoće da ispiše Srbiju iz evropskog antifašizma?! Da li samo zato što su se na čelu partizanske vojske najpožrtvovanije borili i ginuli baš komunisti?
Cetni 01 S

Rat na Balkanu (2)

Četnici se bore zajedno s Nemcima

Tito je odskakao od svih. Kad je trebalo donositi odluke, on ih je donosio; bilo koje, političke ili vojne, donosio ih je mirno i pribrano, pošto bi prethodno saslušao dokaze i za i protiv. Ja sam sarađivao isključivo sa njim. Bio sam siguran da od njega mogu dobiti brz i neuvijen odgovor, bilo u jednom ili drugom smislu, o svakom pitanju, ma kako ono bilo važno ili beznačajno. Često se nismo slagali, ali Tito je uvek bio spreman da diskutuje o svakom pitanju i o njegovom značaju, i dozvoljavao je sebi da prihvati suprotno mišljenje, ako bi ono bilo dovoljno uverljivo. Često, kad bi se došlo u ćorsokak zbog tvrdoglavosti njegovih potčinjenih, ako bi se obratili njemu, on bi posredovao i izmenio njihovu odluku.
Višegrad

Ima neka tajna veza

Četničko orgijanje u Višegradu i masovna ubistva na Novom Zelandu

U masakru u dve džamije na Novom Zelandu, Brenton Tarant je ubio pedesetoro ljudi. Istraga je pokazala da je rasista bio nadahnut i zločinačkom politikom srpskog nacionalizma prema Bošnjacima. Tokom najmonstruoznijeg terorističkog čina u istoriji Novog Zelanda, slušao je pesmu koja veliča Radovana Karadžića. Trebalo bi se podsetiti da je i Andres Brejvik, terorista koji je 2011. ubio sedamdeset sedmoro civila, takođe, bio nadahnut srpskim zločinima prema Muslimanima u BiH. Obojica masovnih ubica su bili snažno zatrovani antimuslimanskom mržnjom
Višegrad

Višegradsko fašističko ludilo

Četničko iživljavanje u slavu novog rata

Kristalno je jasno da je gibaničarski cilj zastrašivanje građana nesrpske nacionalnosti i građana svih nacionalnosti kojima nije do igrarije sa mogućim već viđenim posledicama. Mada je Dodikov glasnogovornik rekao da ga je stid (Dodik Milorad nije), Besmisleno je, dakle, pitati ravnogorsku bratiju zašto se ne postrojava u Srbiji. Tu je sve ionako dozvoljeno. I poželjno je slaviti rehabilitovanog zlikovca (dan njegovog hapšenja, fakat, i jeste za proslavu, kao i dan streljanja - ako je streljan). Ostaje, međutim, bez odgovora pitanje (blago prekorno) mladim antifašistima: zašto nisu stroj ravnogoraca razbili pacifistički – uz pomoć, recimo, dve eksplozivne naprave. U narodu poznate kao petarde. Ili “partizanska artiljerija”
Cetni 01 S

Kako upokojiti vampire

Ko ne govori o Busuladžiću, neka ćuti o Višegradu

Da sutra nekome padne na pamet da organizuje misu za Adolfa Hitlera, da li bi važilo isto obrazloženje? Da molitva za mrtve nije zakonom zabranjena? Da se molitvom za Hitlera „ni indirektno ni direktno ne upućuje, niti se upućivao poziv, niti podsticalo na nasilje ili mržnju prema grupi ili članu grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, religije, porijekla, državne ili nacionalne pripadnosti”?
Bracca 01 S

Spektakularna letnja ekskluziva

Draža je naš Elvis

Od Večernjih novosti saznajemo da je četnički zapovednik, navodno, vođen na improvizovano suđenje u nekakve katakombe ispod Belog dvora, da je zakopan u blizini dedinjske bogomolje unutar kompleksa, ali i to da je postojao oznaški Lažni Draža, što ostavlja sumnju u okolnosti streljanja, odnosno identitet ubijenog Draže. Možda je živ, uvek smo sumnjali
Draža Mihailović

Parastos Draži Mihailoviću

U Crnoj Gori neprihvatljiv, u Srbiji normalna pojava

Zašto Crnogorcima smeta parastos kvislingu i ratnom zločincu? U Srbiji je podignuto nekoliko spomenika Čiči, a svake godine se služi nekoliko parastosa ratnom zločincu u raznim crkvama, uz prisustvo javnih ličnosti, pa se niko ne uznemirava, niti diže buku u javnosti
Draža Mihailović

Amfilohijeva istorija beščašća: Parastos kvislingu i ratnom zločincu

Nekoliko osnovnih činjenica o Draži Mihailoviću

Parastos Draži Mihailoviću je slavljenje: izdaje zemlje, kolaboracije, ideje velike Srbije, istrebljenja muslimanskog naroda, nestanka Crne Gore i nepostojanja Crnogoraca. Država i vlada koje to dopuste, dovode u pitanje razloge vlastitog postojanja. Pravo na religijska uverenja i princip verske tolerancije prestaju onoga trenutka kada jedna crkvena organizacija tako duboko zagazi u političko polje i postane “kišobran” za neofašizam, diskriminaciju i istorijski revizionizam
amfilohije radović

Parastos Draži Mihailoviću

Namjera da se stavi slovo „Z“ Crnoj Gori

Sa ideologijom koju slavi Amfilohije Radović nema i ne smije biti pomirenja. Svi oni koji to svode na međunacionalne i multietničnost imaju veliki problem sa zdravim razumom. To bi jedino važilo ako neko srpski narod u Crnoj Gori poistovjećuje sa ravnogorskom zločinačkom idejom. Crnogorski pokret bi volio da pripadnici srpskog naroda u Crnoj Gori jasno pokažu svima koji tako misle da to nije istina
Mandd 05 S

Intervju: Ivan Mandić, reditelj i filmski aktivista

Kako su klali Dražini “antifašisti”

Retko ko bi se javno deklarisao kao nastavljač ideja fašizma, s obzirom na to da je ta ideja prokažena u evropskoj i svetskoj javnosti i češće ćemo sresti deklarativni antifašizam, čak i kod onih koji jasno sprovode suprotnu politiku. Stvarnost, pak, koja je pogodila jugoslovenski prostor tokom poslednjih ratova slična je sa najstrašnijom praksom fašizma. Ne treba zaboraviti da je borba za vlasništvo nad ogromnim državnim resursima odnosno pitanje u čijim će rukama ono završiti obeležila i period Drugog svetskog rata i period devedesetih u Jugoslaviji. Smatram da su etnička mržnja i nacionalizam samo paravan i prah u oči širokim masama, da bi se taj proces što lakše sproveo
Prott1

Kvislinški odbor za doček

Njujork 1960 - protest četnika i ustaša protiv Tita

Predsednik Jugoslavije maršal Josip Broz Tito boravio je u Njujorku za vreme redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 1960. godine. Susret lidera nesvrstanih iz organizovan je u zgradi Stalne misije SFRJ pri UN na Petoj aveniji. To okupljanje lidera nesvrstanih u jugoslovenskoj misiji prethodilo je dogovoru oko održavanja prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, godinu dana kasnije. Neposredno pre Titovog dolaska kvislinška emigracija održala je proteste, iznervirana činjenicom da će SAD ugostiti objekat njihove mržnje. Poklonici čiča Draže i ostalih kvislinga okupili su se u prilično neznatnom broju, bilo ih je jedva pedesetak, uključujući konje i policiju, kao što se da videti na fotografijama. O prirodi tog protesta dovoljno govore transparenti sa veselo kretenskim natpisima koji vele da je Tito Trojanski konj Moskve, crvena zvečarka i moskovski špijun, da je Draža žrtva, da pomagati Titu znači pomagati komunizmu itd. Američka administracija nije imala baš previše razumevanja za četničke i slične ustaške argument, već je Tito pripremljen kako dolikuje velikim državnicima, a Njujork je postao jedna od tačaka na zemaljskoj kugli gde je Tito stvarao pokret nesvrstanih. U međuvremenu je Tito prmeinuo, ovi mahniti demonstranti su pobedili i razorili Jugoslaviju, a lideri današnjih državica nastalih posle raspada mogu samo da sanjaju o tretmanu kakav je imao Tito u SAD i širom sveta. Podsetimo se tih lepih vremena kad su četnici i ustaše bili samo neke malobrojne budale koje se kurobecaju na ulici, a ne vlasnici naših života
Ljotiti1

Godine poniženja i borbe: Život u nemačkim „oflazima“ (6)

Dražinovci, nedićevci i ljotićevci bi poklali sve koji drukčije misle

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U okviru 17. toma objavljena je i Vinaverova knjiga “Godine poniženja i borbe: Život u nemačkim ‘oflazima’“, napisana 1945. godine, po Vinaverovom povratku iz nemačkog zarobljeništva. U ovoj knjizi Vinaver je potanko opisao svoje godine tamnovanja u Nemačkoj, atmosferu među srpskim oficirima u nemačkim logorima, a posebno je zanimljiv deo u kojem piše o pripadnicima desnice, Dražnim četnicima, nedićevcima i ljotićevcima, sa kojima je bio u stalnom sukobu. Vinaverove uspomene iz nemačkih logora prenosimo u nekoliko nastavaka
Cetni1

Godine poniženja i borbe: Život u nemačkim „oflazima“ (5)

Četnički plan: Poklati sve Hrvate, Muslimane, manjine i srpsku inteligenciju

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U okviru 17. toma objavljena je i Vinaverova knjiga “Godine poniženja i borbe: Život u nemačkim ‘oflazima’“, napisana 1945. godine, po Vinaverovom povratku iz nemačkog zarobljeništva. U ovoj knjizi Vinaver je potanko opisao svoje godine tamnovanja u Nemačkoj, atmosferu među srpskim oficirima u nemačkim logorima, a posebno je zanimljiv deo u kojem piše o pripadnicima desnice, Dražnim četnicima, nedićevcima i ljotićevcima, sa kojima je bio u stalnom sukobu. Vinaverove uspomene iz nemačkih logora prenosimo u nekoliko nastavaka