Tekstovi sa tagom: Španija

U ponedeljak, 15. maja u Galeriji Instituta Servantes u Beogradu otvorena je izložba “Arhitektura u Španiji u 21. veku: procvat arhitekture kroz vizuru Rikarda Santonhe", koja predstavlja fotografije ovog autora s fokusom na reprezentativna dela španske arhitekture nastala u prvih 20 godina 21. veka

Izložba "Sveti Hristos iberijski", projekat čuvenog španskog fotografa Kolda Ćamora, biće otvorena 10. novembra u galeriji Instituta Servantes u Beogradu

Samuel Luiz početkom srpnja nasmrt je pretučen u obalnom španjolskom gradu A Coruña samo nekoliko dana nakon tamošnjih proslava ponosa

Dok se granice otvaraju, zatvaraju, pa ponovo otvaraju, kontrolišu i nadgledaju, dok se donose uredbe i popunjavaju formulari, mi mazohistički odlučujemo da se prisetimo omiljenih gradova koje smo posetili ili za kojima žudimo. Spisak je, kao i uvek, nepotpun. Neka oproste svi naši bliski gradovi, ex Yu, region, Balkan... Ovoga puta idemo malo dalje, obrnuto proporcionalno mogućnostima i realnosti

Iako snima već četiri decenije, za Almodóvara se čulo tek 1988. godine, nakon filma Mujeres al borde de un ataque de "nervios", koji opisuju kao „blagu feminističku komediju“. Svetska slava ga je snašla deceniju kasnije, a sa njegovim prvim mejnstrim filmom Todo sobre mi madre iz 1999. godine, koji mu je doneo i nominaciju za Oskara

„La Casa de Papel“ ima svojih mana i svesna ih je. Uspešno manipuliše opštim mestima, ljubavnim pričama koje podsećaju na one iz telenovela, zapletima svojstvenim krimićima i trilerima, a naročito našim očekivanjima. „Gledaš li ti filmove“, pita jedan od otmičara taoca. „Ne, gospodine, ja gledam samo serije“, prestravljeno odgovara ovaj, nespretni štreber s kojim se instant identifikujemo i kojem se istovremeno smejemo

Najveća ljubav svakog Katalonca i Katalonke svakako je fudbalski klub Barselona. Ukoliko u društvu afirmativno govorite o Madridu ili o Realu, tu zamire svaka diskusija, a jezik oružja zamenjuje dijalog…

Na pitanje novinara Večernjeg lista bi li prihvatili Pavelićeve i Luburićeve posmrtne ostatke i jesu li ih o tome već kontaktirali, iz hrvatskog Ministarstva vanjskih poslova kažu da takvo pitanje zasad nisu dobili i da je prerano govoriti o novom španskom zakonu. Ali, šta ako iz Španije pitanje upute Ministarstvu vanjskih poslova Pavelićeve i Luburićeve rodne Bosne i Hercegovine?

Naš poznati pisac Igor Marojević nedavno je boravio u Barseloni gde je potpisao ugovor za objavljivanje na španskom jeziku svog romana „Parter“, premijerno publikovanog u Laguni 2009. godine. Vlasnik izdavačke kuće H20 Đoakin Ruis Miljet, koji je prvi objavio jednu od autorovih knjiga na kasteljanskom, odlučio se na obnavljanje saradnje sa Marojevićem nakon što je opsežan odlomak romana u prevodu Laure Boigas, koja je prevodilac celokupne knjige, štampan u uticajnom meksičkom časopisu „Luvina“ čiji izdavač je Univerzitet Gvadalahare. U vezi sa prevodima u časopisima, značajan deo Marojevićevog romana „Šnit“ pojaviće se na poljskom, u uglednom „Elewatoru“, u prevodu Dorote Jovanke Ćirlić, a nakon cele studije teoretičarke dr Sabine Gjergjel o Marojevićevoj “Majčinoj ruci” u časopisu “Studija literaria” krakovskog Jagjelonskog univerziteta. Prevodi se verzija “Šnita” objavljena u zagrebačkom “Knjigomatu” 2014, sa značajnim promenama u odnosu na Laguninu iz 2007, pa tako donosimo ovom prilikom poglavlja koja nisu uključena u srpski izvornik. U isto vreme, autorova knjiga „Beograđanke“ već se transformiše na slovenački u izvedbi pisca Jurija Hudolina i režiji kultnog izdavača „Litera“, a uskoro na istom jeziku sledi ceo tematski blok o Marojevićevom stvaralaštvu u ljubljanskom časopisu “Apokalipsa”. Pomenuta hit-zbirka priča nedavno se pojavila na mađarskom u izdanju „Foruma“ i vrlo je primećena zahvaljujući, između ostalog, Marojevićevim nastupima na budimpeštanskom Sajmu knjiga.

Majke, žene, kada godine prohuje, kad ratne rane zacijele, kada sjećanja na krvave dane bola izblijede u slobodi, miru i blagostanju, kad mržnja počne da se gasi i kad se slobodom budu ponosili svi Španci, pripovijedajte našoj djeci, pričajte im o ljudima iz internacionalnih brigada. Pričajte im kako su preko mora i planina, kako su preko granica zagrađenim oštrim bajonetima, granica koje su čuvali bijesni psi spremni da svoje zube zariju u njihova tijela, došli u našu domovinu kao borci za slobodu, da se bore i umru za slobodu, da se bore za nezavisnost Španije, koju ugrožava njemački i italijanski fašizam.

Na jednom mjestu su mi tako obje noge odlučile krenuti hrabro pred ostatkom tijela, no ni sad ne znam kako, ali uspio sam zgrabiti dva neodlomljena ruba stijene i tolko jako stiso da sam potpuno zaustavio svoje tijelo od pada ili proklizavanja. Sam sam sebe iznenadio kako sam se izvukao bez ogrebotine, onako poput Toma Cruisea u scenama “Mission Impossiblea”. Valjda to znači da nisam još tolko star

„Gran Hotel“ je postao jedan od mojih tv-obeliska, ležiš, gledaš, uživaš, prepustiš se, zaboraviš na seljobersku pavićko-bajićevsku matricu, svedok si saradnik muke vlastele i siromašnih slojeva, drhtiš dok prete tvojim prijateljima, hoće da ih ubiju svi ti ljudi zli i – shvatiš, iznenada, da više nije bitno ono što vidiš već ono što misliš da vidiš