Tekstovi sa tagom: želimir žilnik

Siromaštvo uveliko definira tijelo. Glad i ostale posljedice koje sa sobom nosi nestašica, transformišu tijelo i daju mu poseban identitet.

U okviru Beldocs Industry programa 14. septembra od 15 do 16 sati u Sali Makavejev u Jugoslovenskoj kinoteci biće priređen razgovor između ruskog reditelja Vitalija Manskog, autora dokumentarnog filma “Čorbačov: Raj”, i našeg sineaste Želimira Žilnika na temu “Dokumentarni film - ogledalo ili lupa?”

Dok sam istraživala podatke o filmskom redatelju Želimiru Žilniku, u prvi mah mi se učinilo da su na Google pretraživaču pisani tragovi o njemu veoma suhoparni, šturi, da je većina toga što naši virtualni mediji mogu ponuditi zapravo samo prekopirani tekst, da nema gotovo nijednog autentičnog, sveobuhvatnog i temeljitog rada posvećenog njegovoj višedecenijskoj i svjetski glasovitoj umjetnosti. Ali ipak, nakon poduže istraživačke tvrdoglavosti i upornosti, otkrila sam impresivnu riznicu različitih studija, doktorskih i naučnih radova posvećenih upravo Žilnikovoj poetici

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Želimir Žilnik (rođen u Nišu, 1942. godine, živi i radi u Novom Sadu), autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima. Od samog starta profesionalnog rada na filmu, okrenut savremenim temama, koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice. Svojim najnovijim filmom "Destinacija Srbistan" ponovo je "predvideo" tešku problematiku emigranata koja je izbila na površinu ovih dana. To se dešava samo onim umetnicima koji se bave neposrednim životom i ideologijom u njemu na iskren i direktan način. Ovom prilikom dajemo nekoliko prvih filmova Želimira Žilnika koji su i dan danas sveži i aktuelni, na našu žalost, i govore o počecima ovog jedinstvenog umetnika. Uživajte u slikama pravog života, tog za naš establišment oduvek prezrenog fenomena. Živeo Žilnik! (Dragoljub Stanković)

Baletić se osmeli da pita: “Druže Kočo, kad govorimo o našem zlatnom dobu spoljne politike, to ste Vi smišljali i vodili?” Koča odbrusi: “Ne pričajte gluposti! Sa Titom sam bio kod 290 šefova država, vlada ili suverena, 289 su vodili beleške, šta Tito govori. Jedino Čerčil nije držao olovku u rukama”

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Izašao sam na scenu sa ekipom filma, uzeo mikrofon i rekao, 'Pozivam sve gejeve, lezbejke i prostitutke ovde, da dođu i pridruže nam se na sceni da bismo zajedno pozdravili publiku!'

Da li bi ženi ili muškarcu bilo lakše da razgovara sa Vjeranom – Miladinovićem, pitanje je koliko moralno, toliko i profesionalno. Miladinović je glavni junak ili junakinja novog filma Želimira Žilnika „Marble Ass" (što u prevodu znači „Zadnjica od mramora"). Ovaj film, rađen u produkciji Radija B 92, sa velikim uspehom je prikazan na 45. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, a kod nas je premijera zakazana za 29. mart. Pored Žilnika (kao režisera i scenariste), iza filma stoje i direktor fotografije Miodrag Milošević i montažer Vladimir Milenković. Film je iz više razloga doživeo autorsku cenzuru, tako da je ostalo 90 minuta igranog materijala, a pored Vjerana Miladinovića u ulozi Merlin, igraju i Nenad Racković (kao Džoni), Nenad Milenković (kao Sanela) i drugi

Žilnik nastavi da snima ne samo po Novom Sadu, već i u Inđiji, Futogu, Bačkoj Palanci i svuda redom gde su se protesti događali a onda kad otpoče montiranje materijala poskoči od iznenađenja „Pa ovo su sve isti ljudi na demonstracijama, nije to narod, nego služba državne bezbednosti...“