Tekstovi sa tagom: Bela Hamvaš

Terapp 03 S

Područje povređenih subjekata

Psihologija ne traži moralitet, nego uzbuđenja

Moć jakih je podnošljiva, moć slabih koji se predstavljaju jakima nepodnošljiva. U krajnjoj liniji, u psihologiji je reč o jednoj jedinoj bolesti, o odstupanju od normaliteta, i ako neko ne počne od priznanja ozleda, nego od kompenzacija, mora postati pseudoegzistentan
Make 01 S

Najviše strahujemo da će nam život biti poraz i slom

Demosten, čovek modernog doba

Demosten je prezirao ono mnoštvo političara i pesnika i bacača diska koji oholo šetkaraju trgom kao da su sami načinili svoje sposobnosti. Demosten je postao neko kakvog ne samo što nije bilo, nego je bio ispunjen preprekama da bude to što je želeo biti. Svi su oni paraziti. Žive gotovanski od svoga talenta. Čovek počinje tamo kad stvara nešto što ne postoji. Od ništa postati nešto. Ne tražiti najmanje, već najveće otpore. Jedino vredi napraviti ono što je nemoguće
Smokva

Blagoslov

Smokva koja čoveku želi dobro

Blagoslov svog sopstvenog života čovek nikada ne nosi u sebi. Zato je dobro kada postoji majčinsko biće kao ova smokva koja čoveku želi dobro. Kad sam pod njenom zaštitom, znam da je suvišno da poželim sebi bilo šta: nije potrebno da želim. Ono što ona želi s time se mogu pomiriti i bolje je nego da ja poželim. Bolje od mene zna šta hoću. „Ako ti luda ponudi životvornu vodu, prospi je. Ako ti mudrac da otrov, mirno ga ispij.” Jer mudrac zna da je otrov dobar
Bedd 04 S

Život bez intimnosti

Krevet

Većina kuća i stanova takvi su da se ne može ni sesti, ni jednog jedinog prisnog mesta, ima tu pomodnosti, razmetanja, higijene, samo prisnosti nema. Krevet je nestao, ostao je samo ležaj, ne može se održati ni svadba, ni roditi, niti umreti. Od spavanja je ostao samo biološki akt. Živimo bez intimnosti, stan je konačište, biti u domu je sentimentalizam. Kajitske smo egzistencije, putujemo, ali niko ne zna kuda i nema putovanja, samo promet
Bela Hamvaš

Ljudi su postali zamjenjivi, i žene većinom

Nitko

Čovjek se više i ne broji, samo nek’ bude kolektiva. Čovjek je nitko. I čovjek je to, u tom prividu da se živi zajedno, prihvatio. Naravno, to nije bio izbor, nego bijeg. Ne traženje prirodne zaštite, nego skrivanje. Kolektiv nikoga je totalna država, kao što je baza totalne države da čovjek bude nitko. Ne osrednji čovjek, bez ponosa, ne ma tko, ne licemjer, ne neozbiljni, nego nitko koji nije važan, ne zato što ga se omaložava, nego zato jer sebe sâma omalovažava. Nitko ipak mora biti privržen totalitarizmu, jer ako ne bi bio, ni biološki ne bi više opstojao. Totalna država bar laže, bar izrabljuje, bar internira i bar kaže da je to napredak
Elle 10 S

Ovaj vazduh podnosi samo osama

Vedrina koja strahovito blista

Kako je to čudno što se u čistoti herojskog vazduha ovde na zemlji ne neguje uzajamna pripadnost. Ovaj vazduh podnosi samo osama. Jednom je neko rekao kako je osvežavajuće videti decu koja za svoju egzistenciju ne treba da zahvale činovnicima. Kako bi bilo divno živeti u ljubavi koja je protiv birokratije, a cveta, i cveta nasuprot svemu što je ovde otrovano i nisko i glupo i mrgodno i zavidno
Krdo

Radost je najnemilosrdniji bič

Plašiti se znači umreti

Najvećem broju ljudi život je isuviše jak. I zbog toga ne mogu da ga podnesu bez narkotika. Iskapiti ga čistog veoma je teško. Od njega se postaje melanholik, ili se podivlja i posrće. Samo ga najsnažniji podnose bez bilo kakvog krivotvorenja, sa svim njegovim mirisima, samo najsnažniji umeju da trezveno čisto žive opojnost koja izvire iz života.
Acbra 05 S

Sojke i kosovi proleću iznad šume

Najviša je opojnost trenutka

Leti gradim kule od peska. Ne tražim korist od onoga što činim, najčešće je ni nemam. Na budućnost i ne mislim. Nemam za to fantazije. A to je ono što se naziva klasičnim načinom života, neću unapred da isisam med trenutka.
Houz 01 S

Prostor čovekove sudbine

Prareč zajednice  - prijateljstvo

Prijateljstvo nije prosto druženje, kao što prijatelj nije čisto drug. Nije saborac, nije kolega, nije partner. Ono što se događa u kući prijateljstva nijedna druga veza ne može da zameni. Prijatelj se ničim ne može zameniti. Postoje ljudi nesposobni za prijateljstvo; ima onih koji su nepodesni za prijateljstvo; postoje oni oko kojih uvek ima neko; i ima onih čiji život prolazi u gladi za prijateljstvom, a da ni jednog jedinog našli nisu.
Kazn 01 S

Predgovor za “Zločin i kaznu”

Društvo nikoga ne prisiljava da počini nitkovluk

“Zločin i kazna” Dostojevskog nije simbolično delo. Roman je istorija o studentu Raskoljnikovu koji zbog novca ubija staricu, i svoje ubistvo motiviše time što kaže da je on na to imao pravo zbog nepravednog uređenja društva. Roman ne upućuje ni na kakvo drugo značenje, pa ipak. I Dostojevski je, kao i drugi savremeni značajni ljudi, iz sredine prošlog veka suprotstavio misao društvene nepravde dvema vladajućim teorijama koje se odnose na ukidanje nepravde, u slučaju Rusa slovenofilstvu i socijalizmu
Lenkasam1

Delatnost zločinačkog udruženja koje je zaštićeno vlašću

Jači štiti slabijeg, bogatiji izdržava siromašnijeg

Zlatno doba: protektoralna ekonomija. Uzimam u zaštitu svakoga ko je slabiji od mene, i stavljam se pod zaštitu svih koji su snažniji od mene. Misao o borbi za opstanak je nepoznata. Stvar bezuslovno pripada nekome, i to onome koji je daje. To je pojam vlasništva. Ispravna misao o vlasništvu ne počiva na pravednoj podeli, nego na bogatstvu prirode iz čega proizilazi velikodušnost. Čovekovo vladanje stvarima. Osnovno ekonomsko stanje. Istorija: borba za opstanak. Demonska priroda stvari. Vlasništvo: lično ili zajedničko vlasništvo: nasilje ili tzv. pravedna podela. Pobediću i opljačkati svakoga koji je slabiji od mene, i sakriću se ispred onih koji su od mene jači. Stvari vladaju čovekom. Štednja, gramzivost, strah, osiguravanje, odbrana, isključivanje iz vlasništva, prikupljanje, skrivanje ispred drugih
Aa 42 S

Kad život služi stvarima

Nikad dosta vitamina, magnetofona, televizora i frižidera

Ono što se zbilo u čovekovom životu ipak se nije dogodilo bez svedoka. Ima svoju publiku, jedno jedino biće, ali je i to dovoljno. Čovek nema sredstva kako bi samog sebe premerio. A sasvim pouzdano zna da neko negde i na neki način drži u evidenciji ono što je on učinio ili nije učinio, i to veoma egzaktno, i uz poznavanje svih skrivenih momenata
Bela Hamvaš

Pobuna protiv konvencionalnog sistema laži

Pobeda je prljava, a uspeh je sramota

Dok su u ekstremnoj suprotnosti s društvenom realnošću, moderni umetnici ne samo da žive sopstvenu građansku egzistenciju, nego se veoma dobro slažu s konvencionalnim sistemom laži, i još ga u izvesnom smislu i štite. Pre svega zato što žele s nečuvenom odlučnošću da steknu priznanje, i neka društvo bude korumpirano koliko god hoće, oni žele da budu slavni u tom društvu. Jedva da postoji paradoksalnija situacija od napada na sistem laži, i u tom jurišu napisati knjigu, potom udobno živeti od prihoda knjige. A ako sve to ne uspe, proklinjati