Tekstovi sa tagom: Bor

Bor 2022 Borski susreti

Umetnički programi Hua Juna i Robela Temesgena

"Borski dim" i Žalbeni performans na Borskim susretima

Na Borskim susretima u okviru internacionalnog kustoskog projekta “Novim putevima u novu budućnost” koji se od 15. do 19. septembra održava na nekoliko lokacija u Boru, svoje programe predstaviće umetnici Hu Jun i Robel Temesgen
Bor Borski susreti

Šta nam je donela "nova normalnost"?

Borski susreti: Priče između zidova

U okviru Borskih susreta, u petak 16. septembra u 17:30 na programu je Otvaranje arhive - Priče između zidova umetnice Džesfi Dženg i zajedničko čitanje u Narodnoj biblioteci Bor
Bor Borski susreti

Borski susreti

Šetnje stazama neočigledne lokalne istorije

Svakog popodneva na Borskim susretima, od 16. do 19. septembra u Boru u okviru kustoskog projekta “Novim putevima u novu budućnost”, nezavisna istraživačica Jelica Jovanović će sa lokalnim saradnicima na projektu organizovati šetnje borskim lokalitetima, pod nazivom “Staze neočigledne lokalne istorije”
Bor Borski susreti

Kustoski projekat „Novim putevima u novu budućnost”

Objavljen program Borskih susreta

Na Borskim susretima u okviru internacionalnog kustoskog projekta “Novim putevima u novu budućnost” od 15. do 19. septembra biće održan niz programa na nekoliko lokacija u Boru. Transnacionalni istraživački tim i partneri projekta će kroz ove događaje podeliti svoja istraživanja razmatrajući kinesku inicijativu “Pojas i put” i način na koji će ona izmeniti estetike i prakse u lokalnom kontekstu
Borski susreti

Borski susreti

Novim putevima u novu budućnost

Borski susreti u okviru internacionalnog kustoskog projekta “Novim putevima u novu budućnost” biće održani od 15. do 19. septembra na nekoliko lokacija u Boru. Na ovom događaju okupiće se transnacionalni istraživački tim i partneri projekta koji će podeliti svoja istrazivanja i emotivni i intelektualni rad kroz niz susreta uzimajući  kinesku inicijativu “Pojas i put”, i način na koji će ona izmeniti estetike i prakse u lokalnom kontekstu kao polaznu tačku. Organizatori su “Šta bi kustosiranje moglo / trebalo da bude” i Narodna biblioteka Bor, a događaj je koncipirala kustoskinja Biljana Ćirić

Radnici Borskog rudnika, junaci izložbe „Portret kao industrijski pejsaž“

Heroji radničke klase i socijalizma

Biti radnik u socijalističkoj Jugoslaviji, značilo je biti slobodan i ponosan. Posao nije bio lak, naročito ne rudarski, ali kad pogledate sva ta lica iz Borskog rudnika, primećujete onu vrstu životnog optimizma koji danas, baš kao ni radnička klasa, gotovo da ne postoji. Socijalistička vlast nekad se sistemski bavila potrebama radnika; u jednoj borskoj studiji iz 1978. godine, tadašnji ispitanik, po zanimanju vozač, dao je svoje utiske o Boru: “Bor je industrijsko mesto, a do skora je bilo selo. Ja volim Bor, iako ima toliko dima, jer mi je lep. Ovde ima ljudi sa svih strana. Ja od nekada pamtim da se govorilo ‘koga je majka izgubila u Bor da ga traži’. Iz malog rudnika je iznikao ovoliki grad”. Upravo su ti radnici junaci izložbe „Portret kao industrijski pejsaž“; bogata kolekcija fotografija Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor, može se pogledati do 30. juna 2019. godine u Radničkom muzeju „Trudbenik”, u Beogradu. Kustos izložbe i bibliotekar Narodne biblioteke Bor, Dragan Stojmenović navodi da se predstavljena kolekcija fotografskih negativa i fotografija Zavičajnog odeljenja može posmatrati kao primer društvenog proizvoda, te kolektivnog napora i želje da se očuva ono kulturno nasleđe koje ima karakter javnog kulturnog dobra. Istraživanje predstavljeno na izložbi govori i o usmerenju promatranja portreta ka industrijskom pejzažu, kroz hipotezu o „portretisanoj ličnosti kao ‘društvenom proizvodu’“, radništvu kao „najbližoj i najširoj panorami, horizontu, liniji spajanja koju načešće prepoznajemo u ljudima, koja u izvesnom smislu predstavlja i tačku spajanja u perspektivi. Blisku daljinu i umornu nadu.“ Fotografije pripadaju institucionalnim i privatnim kolekcijama koje čine fotografije nastale u periodu od 1947. do 2004. Najobimnija i najvrednija, kontinuirano vođena kolekcija u pomenutom periodu bila je fotodokumentacija RTB-a Bor, ali su za ovu priliku odabrani i portreti iz privatnih kolekcija: Radmile Brežančić, Radmile Ležaić, Ljubomira Markova, Bajrama Salijevića, Miroslava Radulovića. Autori fotografija su Đura Kolovratar, Dragoljub Mitić, Bajram Salijević, Ljubomir Markov i jedan, za sada, nepoznati autor koji je fotografisao prve poznate kolor fotografije Bora i rudara, sačuvane u privatnoj kolekciji Radmile Ležaić.