Tekstovi sa tagom: Fond za humanitarno pravo

Sačinjen je gotovo savršeni zakonski mutant koji u isto vreme čuva državni budžet i nevinost državnih zlikovaca, danas uglednih ljudi na položajima, u partijskim forumima

Očigledni su opstrukcija postupaka za zločine počinjene tokom srebreničkog genocida, u slučaju Hangar Kravice – ubistvo 1313 civila, Bošnjaka, kao i pokušaji pritiska na pravosuđe da se u slučaju presude Novaku Đukiću za zločin na tuzlanskoj Kapiji upusti u nedopustivo ispitivanje dokaznog postupka u donošenju presude suda strane države

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije odlučilo je da vodi manje složene predmete, što znači procese u kojima je manji broj žrtava i optuženih, ali i manje viskokorangiranih oficira Vojske i policije

Slučaj Ovčara obeležilo je četrnaestogodišnje trajanje postupka, koji je obuhvatio samo direktne izvršioce uprkos jasnim pokazateljima umešanosti komandnog kadra JNA, kao i nesavesnost i površnost u radu suda. Dugotrajnosti suđenja doprinelo je prvo i jedino ukidanje pravnosnažne presude u nekom predmetu ratnih zločina u Srbiji. Razlog ukidanja bila je odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je optuženima povređeno pravo na pravično suđenje, jer je veću Apelacionog suda koje je donelo pravnosnažnu presudu predsedavao sudija koji je u prvostepenom postupku imao višestruke procesne uloge, pa je postojala sumnja u njegovu pristrasnost

Četvrtina ispitanika ili 24 odsto misli da su Hrvati tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji počinili najviše zločina, a 47 procenata misli da su Srbi imali najviše žrtava; devet odsto smatra da su Muslimani/Bošnjaci počinili najviše zločina, šest posto da su to Albanci, a čak 52 procenta nije dalo odgovor na ovo pitanje. Pet odsto ispitanika smatra da su Srbi počinili najviše zločina

Od usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. podignuto je svega osam optužnica, suđenja za ratne zločine po pravilu traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, potraga za nestalim licima ostaje neefikasna, saradnja sa Haškim tribunalom je prekinuta

Porodice nestalih na Balkanu se i dalje nalaze u mraku, dok međunarodne i lokalne organizacije pozivaju nadležne da istraže njihove sudbinu i međusobno sarađuju deljenjem informacija. Vlade širom regiona su dužne da žrtvama i njihovim porodicama obezbede pristup pravdi i reparacijama

Nije bilo lustracije, na pravosudnim funkcijama su ljudi čiju dostojnost treba preispitati, budući da su brutalno gazili prava na pravično suđenje, ignorisali činjenicu da su iskazi okrivljenih dati pod torturom, o kojoj postoji medicinska dokumentacija, da nisu imali pravo na korišćenje maternjeg jezika. Primenjene su sve mere ponižavajućeg postupanja svemoćnih presuditelja prema žrtvama i elementarnoj pravičnosti i zakonima. Specijalitet kuće, spremni smo za dijalog