Tekstovi sa tagom: Fotografija

Stéphane Gizard: Moderni ljubavnici

Zidna ogledala i druge fotografije

Današnji gost XXZ magazina je francuski fotograf Stéphane Gizard koji živi i fotografiše u Parizu. Najpoznatiji je po seriji portreta pod naslovom „Moderni ljubavnici“, po fotografijama u kojima uspeva da uhvati više od onoga što je na površini. Njegovi subjekti su u jednostavnom okruženju, pa je pozadina najčešće običan, obojeni zid. Upravo ta jednostavnost omogućava da se naga ili polunaga tela pretvore u neku vrstu manifesta koji otkriva osnovna načela lepote. Gizard je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine ne njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Walter Jenkel: Poreklo krila

Lete ptice grabljivice

Današnji gost XXZ magazina je nemački fotograf Walter Jenkel. Rođen je u Štutgartu, a danas živi i radi u Barseloni. Fotografijom je počeo da se bavi amaterski, ali je vrlo brzo savladao modnu fotografiju, nakon čega se mešao u portfolije različitih modela. Kasnije je odlučio da se okrene intimnijim temama, pa je 2008. nastao projekat pod naslovom „The Praise of Laziness“. Najnovija serija „A Poetics of the Ineffable“ donosi nešto slično, ali je fokus na životnoj sredini i životinjama koje trpe zbog čoveka. U procesu mu je pomogao Pedro G. Arjona, a rezultat je više nego zanimljiv. Jenkel je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo fotografija iz serije „A Poetics of the Ineffable“, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.
Rodit 03 S

Benjamin Strike: Iskustva roditelja sa autovanjem njihove LGBTIQ+ djece

Volim te bez ali: Tišina nakon razgovora

Festival queer umjetnosti Kvirhana će se ove godine održati od 25. do 27. juna u Zemaljskom muzeju i koncept prostoru Džipisi-Džipsi u Sarajevu. Drugog dana festivala, od 13 do 14 časova je planirano otvaranje izložbe Benjamina Strikea pod nazivom „VolimTeBezAli“ u Džipsi-Džipsiju

Lee Friedlander: Selfi pre selfija

Čujem, vidim, osećam

Lee Friedlander je šezdesetih godina prošlog veka započeo nešto što se danas smatra uobičajenim pristupom fotografiji. Američka umetnost je u to vreme krenula drugačijim putem, pa su i u fotografiji počeli da se ruše uobičajeni obrasci, te da se negira da pravila uopšte postoje. Friedlander je pravio snimke koji su negde na pola puta između fotografije i slikarstva, što je otvorilo vrata ka drugačijem razumevanju fotografije. Zahvaljujući tome snimci su mogli da se tumače na više načina, a značenja su se pojavljivala i nestajala pred očima posmatrača. Sloboda je kada se izneveri očekivano.

Stare razglednice: People Kissing: A Century of Photographs (2018)

Poljubac koji je trajao sto godina

Monografija People Kissing: A Century of Photographs (2018) sadrži preko sto fotografija anonimnih ljubavnika i dokumentuje različite situacije koje uključuju poljupce. Svaki prizor svedoči o tome da nežnost nije izmišljena juče – poljubaca je bilo i pre. Pored toga, fotografisani subjekti idu u prilog jednakosti, budući da prikazuju i one poljupce koji često nisu prihvaćeni. Sakupljene na jednom mestu, ove fotografije pričaju o žudnji koja traje više od jednog veka, ali i o bezvremenosti potrebe da se bude blizu onima koje volimo.

Franceska Woodman: Raspevana tama

Autoportret s učiteljicom

“Poduhvat koji predviđam nije povezan sa melodramom, već sa činjenicom da je život, onakav kakav ja sada živim, serija očekivanja. Ja sam (bila) ne jedinstvena, no posebna. Zato sam bila umetnik. Stvarala sam poseban jezik kojim bih ljudima predstavila svakodnevne stvari koje i ja sama vidim ali da im pritom pokazem nešto drugačije… Ovo nema nikakve veze sa nemogućnošću da podnesem metropolu. Niti je povezano sa nesigurnošću u sebe niti sa nestajanjem mog srca. Niti bi trebalo ljudima da očita bukvicu. Jednostavno, druga strana“. (Franceska Woodman, poslednji zapis iz dnevnika, 19. januar 1981. godine)

Helen Levitt: Poetika trotoara

Umetnica koja je volela ulicu

Helen Levitt (1913-2009) je ulice Njujorka fotografisala u periodu od skoro šest decenija, a njene fotografije su inspirisale generacije fotografa i poštovalaca umetnosti. Opisuju je kao jednu od najvećih fotografkinja XX veka, a najpre zbog toga što je uspela da uhvati lirske momente na koje obično oko nije osetljivo, te da sačuva misteriju i tihu dramu koja se odvijala na ulicama velegrada. Njene fotografije su često i duhovite, pa vešto hvataju onu tanku liniju između tragedije i humora koji čoveka čuva od gubitka razuma u svetu koji nije uvek prijateljski nastrojen.
Linc 01 S

Weekend Videos

David Lynch u izolaciji

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Fotte 10 S

Putevima kvir umetnosti (34)

Kad se gledaš go u ogledalu, uvek ugledaš sebe

Umetnik se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, pa je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sudbina homoerotike je nešto drugačija, budući da je dugo nailazila na neodobravanje, i često ostajala u pozadini, pa su manjinske oči dugo bile uskraćene za one umetničke elemente koji potvrđuju da postoje, i da imaju jednaka prava na uživanje
Phoot1

Istorija koju su brisali

Fotografsko pamćenje

"LOVING: A Photographic History" je nova monografija iza koje stoje životni partneri Hugh Nini and Neal Treadwell. Projekat je počeo pre dvadeset godina, kada su u jednoj antikvarnici u Dalasu slučajno pronašli kutiju sa starim fotografijama. Među snimcima se našao i jedan koji je čuvao uspomenu na anonimni gej par
Flower 01 S

Putevima kvir umetnosti (33)

Cveće dobra

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela, cvet je nešto drugo. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i cveta nakon seksualnog zadovoljstvoa nešto je očiglednija
Tamat 04 S

Putevima kvir umetnosti (32)

Tamotsu Yato: Beleške o žudnji

U predgovoru monografiji "Otoko" iz 1972. godine Tamotsu Yato je napisao: „Kada ovi mladi muškarci stanu ispred moje kamere njihova golišavost nije ništa vulgarno. Oni izazivaju uzbuđenje koje je slično kao kada se ugleda zrela, savršena voćka koja je spremna da padne sa drveta, ili novi foto-aparat u izlogu“

Ximena Echague: Odiseja u mesari

Ljubavni slučaj jedne šunke

Današnja gošća XXZ magazina je argentinska fotografkinja Ximena Echague, koja živi i fotografiše između Brisela i Njujorka. Njene fotografije podvlače to da smo svi migranti, večiti putnici, a poseban akcenat stavljaju na stanovnike velikih gradova koji se kreću u želji da poprave sopstvene živote. Njeni subjekti su često u sukobu sa okruženjem, postavljeni kao kontrast onima koji se nalaze oko njih, stoje i čekaju glavne uloge u odiseji koja se zove život. Echague je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu želeli da saznaju više mogu to da učine na njenom web-sajtu ili Instagram profilu.
Bdj 02 S

Otvaranje februarskih izložbi u Kulturnom centru Beograda

Moja mama heroj

"Dnevnik o mami" je priča o Negrici Neci Đorđević, ispričana fotografijama njenih sinova Stefana i Boška. Godine 2017. Neci je po drugi put ustanovljen kancer, od kojeg se samostalno izlečila petanest godina ranije, koristeći alternativne metode lečenja. Ostaje pri odluci da se leči sama, i seli se u mali dom na jezeru u potrazi za isceljenjem. Ovo je priča o svakodnevnoj borbi, o ljubavi i želji za životom. Biti prisutan, biti tu
Acrnogg 01 S

Pozajmljeni intervju: Aleksandar Crnogorac, fotograf

Drugačije ljudske priče

Svestan sam da jedan ovakav projekat može izazvati burne reakcije kod publike, ali isto tako verujem da je to delom i dužnost društveno angažovane fotografije, poput dokumentarne fotografije, da navodi ljude da posmatraju i razmišljaju o stvarima koje nekada nisu lake i jednostavne za razumevanje. Umetnost mora da refleketuje vremena u kojima živimo