Tekstovi sa tagom: Fotografija

Fotoklub Split nakon trogodišnje pauze još jednom organizira festival fotografije, "Split Format", a ovogodišnja tema festivala je KRIZA (njemački Krise < latinski crisis: prosudba < grčki ϰρίσıς: odluka). Festival će se održati od 27. studenog do 13. prosinca, a do 15. studenog su otvorene prijave na fotonatječaj

U petak, 8. septembra u 19 časova biće otvorena izložba fotografija „Krivo srastanje“ autora Ivana Posaveca i Milisava Mije Vesovića u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Leila Topić, viša kustoskinja Muzeja suvremene umjetnosti u Zagrebu, a kustoskinja - koordinatorka izložbe za MSUB je Una Popović. U subotu, 9. septembra, biće organizovano i javno vođenje kroz izložbu koje će voditi Leila Topić i Una Popović

Betonski džinovi dremaju po gradu. Sirovi beton se dobro uklapa u sadašnjost, budući da je sve više onih koji se među grubim zidovima osećaju kao kod kuće. Turisti im dolaze kao hodočasnici, stidljivo k njima okreću kamere telefona kako bi sa sobom poneli dokaz da je čovek jednom gradio. Neki nose i profesionalne aparate. Na primer Norvežanin Marius Svaleng Andresen čije ćete fotografije moći da vidite u Beogradu 16. juna 2023. – postavka "Life in the New" u Velikoj galeriji u DKSG (Dom kulture Studentski grad)

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama...

Weird World, knjiga autorskih fotografija Vuka Vidora, našeg eminentnog vizuelnog umetnika, nedavno je objavljena u izdanju kuće Mascom Publishing

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Američka fotografkinja Catherine Opie (r. 1961.) otkriva u kojim emotivnim i političkim okolnostima su nastajale njezine intimne i često provokativne fotografije LGBTIQ+ zajednice i vizualno istraživanje queer identiteta.

Izložba "Sveti Hristos iberijski", projekat čuvenog španskog fotografa Kolda Ćamora, biće otvorena 10. novembra u galeriji Instituta Servantes u Beogradu

Današnji gost XXZ magazina je francuski fotograf Stéphane Gizard koji živi i fotografiše u Parizu. Najpoznatiji je po seriji portreta pod naslovom „Moderni ljubavnici“, po fotografijama u kojima uspeva da uhvati više od onoga što je na površini. Njegovi subjekti su u jednostavnom okruženju, pa je pozadina najčešće običan, obojeni zid. Upravo ta jednostavnost omogućava da se naga ili polunaga tela pretvore u neku vrstu manifesta koji otkriva osnovna načela lepote. Gizard je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine ne njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Današnji gost XXZ magazina je nemački fotograf Walter Jenkel. Rođen je u Štutgartu, a danas živi i radi u Barseloni. Fotografijom je počeo da se bavi amaterski, ali je vrlo brzo savladao modnu fotografiju, nakon čega se mešao u portfolije različitih modela. Kasnije je odlučio da se okrene intimnijim temama, pa je 2008. nastao projekat pod naslovom „The Praise of Laziness“. Najnovija serija „A Poetics of the Ineffable“ donosi nešto slično, ali je fokus na životnoj sredini i životinjama koje trpe zbog čoveka. U procesu mu je pomogao Pedro G. Arjona, a rezultat je više nego zanimljiv. Jenkel je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo fotografija iz serije „A Poetics of the Ineffable“, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Festival queer umjetnosti Kvirhana će se ove godine održati od 25. do 27. juna u Zemaljskom muzeju i koncept prostoru Džipisi-Džipsi u Sarajevu. Drugog dana festivala, od 13 do 14 časova je planirano otvaranje izložbe Benjamina Strikea pod nazivom „VolimTeBezAli“ u Džipsi-Džipsiju

Lee Friedlander je šezdesetih godina prošlog veka započeo nešto što se danas smatra uobičajenim pristupom fotografiji. Američka umetnost je u to vreme krenula drugačijim putem, pa su i u fotografiji počeli da se ruše uobičajeni obrasci, te da se negira da pravila uopšte postoje. Friedlander je pravio snimke koji su negde na pola puta između fotografije i slikarstva, što je otvorilo vrata ka drugačijem razumevanju fotografije. Zahvaljujući tome snimci su mogli da se tumače na više načina, a značenja su se pojavljivala i nestajala pred očima posmatrača. Sloboda je kada se izneveri očekivano.

Monografija People Kissing: A Century of Photographs (2018) sadrži preko sto fotografija anonimnih ljubavnika i dokumentuje različite situacije koje uključuju poljupce. Svaki prizor svedoči o tome da nežnost nije izmišljena juče – poljubaca je bilo i pre. Pored toga, fotografisani subjekti idu u prilog jednakosti, budući da prikazuju i one poljupce koji često nisu prihvaćeni. Sakupljene na jednom mestu, ove fotografije pričaju o žudnji koja traje više od jednog veka, ali i o bezvremenosti potrebe da se bude blizu onima koje volimo.

“Poduhvat koji predviđam nije povezan sa melodramom, već sa činjenicom da je život, onakav kakav ja sada živim, serija očekivanja. Ja sam (bila) ne jedinstvena, no posebna. Zato sam bila umetnik. Stvarala sam poseban jezik kojim bih ljudima predstavila svakodnevne stvari koje i ja sama vidim ali da im pritom pokazem nešto drugačije… Ovo nema nikakve veze sa nemogućnošću da podnesem metropolu. Niti je povezano sa nesigurnošću u sebe niti sa nestajanjem mog srca. Niti bi trebalo ljudima da očita bukvicu. Jednostavno, druga strana“. (Franceska Woodman, poslednji zapis iz dnevnika, 19. januar 1981. godine)

Helen Levitt (1913-2009) je ulice Njujorka fotografisala u periodu od skoro šest decenija, a njene fotografije su inspirisale generacije fotografa i poštovalaca umetnosti. Opisuju je kao jednu od najvećih fotografkinja XX veka, a najpre zbog toga što je uspela da uhvati lirske momente na koje obično oko nije osetljivo, te da sačuva misteriju i tihu dramu koja se odvijala na ulicama velegrada. Njene fotografije su često i duhovite, pa vešto hvataju onu tanku liniju između tragedije i humora koji čoveka čuva od gubitka razuma u svetu koji nije uvek prijateljski nastrojen.