Tekstovi sa tagom: Fotografija

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Umetnik se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, pa je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sudbina homoerotike je nešto drugačija, budući da je dugo nailazila na neodobravanje, i često ostajala u pozadini, pa su manjinske oči dugo bile uskraćene za one umetničke elemente koji potvrđuju da postoje, i da imaju jednaka prava na uživanje

"LOVING: A Photographic History" je nova monografija iza koje stoje životni partneri Hugh Nini and Neal Treadwell. Projekat je počeo pre dvadeset godina, kada su u jednoj antikvarnici u Dalasu slučajno pronašli kutiju sa starim fotografijama. Među snimcima se našao i jedan koji je čuvao uspomenu na anonimni gej par

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela, cvet je nešto drugo. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i cveta nakon seksualnog zadovoljstvoa nešto je očiglednija

U predgovoru monografiji "Otoko" iz 1972. godine Tamotsu Yato je napisao: „Kada ovi mladi muškarci stanu ispred moje kamere njihova golišavost nije ništa vulgarno. Oni izazivaju uzbuđenje koje je slično kao kada se ugleda zrela, savršena voćka koja je spremna da padne sa drveta, ili novi foto-aparat u izlogu“

Današnja gošća XXZ magazina je argentinska fotografkinja Ximena Echague, koja živi i fotografiše između Brisela i Njujorka. Njene fotografije podvlače to da smo svi migranti, večiti putnici, a poseban akcenat stavljaju na stanovnike velikih gradova koji se kreću u želji da poprave sopstvene živote. Njeni subjekti su često u sukobu sa okruženjem, postavljeni kao kontrast onima koji se nalaze oko njih, stoje i čekaju glavne uloge u odiseji koja se zove život. Echague je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu želeli da saznaju više mogu to da učine na njenom web-sajtu ili Instagram profilu.

"Dnevnik o mami" je priča o Negrici Neci Đorđević, ispričana fotografijama njenih sinova Stefana i Boška. Godine 2017. Neci je po drugi put ustanovljen kancer, od kojeg se samostalno izlečila petanest godina ranije, koristeći alternativne metode lečenja. Ostaje pri odluci da se leči sama, i seli se u mali dom na jezeru u potrazi za isceljenjem. Ovo je priča o svakodnevnoj borbi, o ljubavi i želji za životom. Biti prisutan, biti tu

Svestan sam da jedan ovakav projekat može izazvati burne reakcije kod publike, ali isto tako verujem da je to delom i dužnost društveno angažovane fotografije, poput dokumentarne fotografije, da navodi ljude da posmatraju i razmišljaju o stvarima koje nekada nisu lake i jednostavne za razumevanje. Umetnost mora da refleketuje vremena u kojima živimo

Izložba „Okupljanje oko olupine“ održava se u Beogradu, jednom od najzagađenijih glavnih gradova Evrope. Proizvodnja električne energije u elektranama na ugalj ne samo što je glavni razlog zagrevanja planete do neviđenih nivoa, već otrovni zagađivači vazduha u Srbiji uzrokuju smrt 6.000 ljudi godišnje

Današnji gost XXZ magazina je britanski fotograf i fotoreporter Simon King, čija je fotografija u službi dokumentovanja života, bilo da se radi o svakodnevnim i običnim događajima ili o uzbudljivim stvarima za koje se često ima utisak da se dogode samo jednom u životu. Njegov rad tako priča univerzalnu priču, a kroz minimalističke, često i nadrealne, prizore koji naglašavaju zajedništvo, smisao za humor, konflikt, ali i mir. Najviše ga zanimaju živi subjekti koji se kreću, bilo da se radi o ljudima ili životinjama, i njihov uticaj na scenu koju pokušava da uhvati, budući da je menjaju i čine je živom. King kaže da njegova inspiracija dolazi iz svakodnevnih događaja, pa je stalno u potrazi za momentima koji menjaju svet, a kroz subjekte koji ne sede ispred kompjutera, već manjim ili većim delima utiču na svet i čine ga ni boljim ni gorim, nego baš onakvim kakav jeste. Ovaj talentovani fotograf je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom blogu ili Instagram profilu.

Čovek se za ljudsko telo interesuje još od kad je počeo da crta po kamenu, te je erotika postala sastavni deo umetnosti i života. Sa homoerotikom je nešto drugačije, budući da uglavnom nailazi na neodobravanje, pa često ostaje u pozadini, sve dok je ne otkriju neke znatiželjne oči

Kroz staklenu kupolu Vijećnice probijala se prituljena sunčeva svjetlost. Golubovi su letjeli ledenim zrakom krilima rastjeravajući prašinu istorije koja je 1992. sišla sa brdâ na gradske ulice. Tada je istorija imala oblik “blagosiljanog” minobacača i topa. Na ulazu u Vijećnicu djevojka zadužena za izložbu stisla se uz kvarcnu grijalicu. Napolju su cvrkutali tramvaji kao u Herbertovoj pjesmi Probuđenje. Neko je upravo prelazio Miljacku sa cekerom punim voća i povrća kupljenog na Telalima. Padine Trebevića su postajale sve zelenije. Činilo mi se kao da sam bio u bogomolji, a ne u zapaljenoj biblioteci pretvorenoj u galeriju

Baltrop, afro-američki fotograf, rođen je u Bronx-u 1948. godine, a njegova majka je pripadala redu Jehovinih svedoka, te je od samog početka prezirala njegov rad, i uništavala fotografije koje je počeo da pravi još kao tinejdžer

Današnji gost XXZ magazina je austrijski fotograf Alex Fruehmann, koji živi i fotografiše u Beču. Njegove fotografije su na granici između realnosti i fantazije, što mu omogućava da gradi prepoznatljive stilove koji se ne zasnivaju na kopiranju onoga što su radili umetnici pre njega. Način na koji fotografiše nije jedinstven, te se grana u više žanrova, što možda nije zgodno kada je predstavljanje u pitanju, ali svakako nosi veću slobodu, te potencijal za stvaranje. Njegov najnoviji projekat poneo je ime "Surreal Realities," a umetnik u okviru njega briše granice između fotografije, dizajna i digitalnog printa. Pored toga tu je i projekat "The Other Day" koji podržava imaginarne scene koje posmatraču ostavljaju prostora za kreiranje sopstvenih narativa, a kroz minimalističke scene koje svet svode na nekoliko tačaka. Fruehmann je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Današnji gost XXZ magazina je holandski fotograf Peter Kool, koji je, kako sam kaže „prvu svetlost dana (kune se da je to bio blic fotografske kamere) ugledao u Holandiji 1953. godine“, da bi se 1973. preselio u Belgiju, i narednih 35 godina proveo radeći u fabrici čelika. U slobodno vreme se bavio fotografijom, da bi joj se pre dve godine potpuno posvetio. U potrazi za savršenim scenama često luta bez cilja, a ono što pronađe pretvara u poeziju koja izbija iz svakog piksela njegovih fotografija. Razdaljina koju pređe po fotografiji meri se u miljama, a ulice kojima prolazi postaju pozornice za scene koje izgledaju kao da su iz nekog drugog života. Kool je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.