Tekstovi sa tagom: Fotografija

Današnji gost XXZ magazina je litvanski fotograf Arnoldas Kubilius, koji živi i fotografiše u Luksemburgu. Najpre se fokusira na teksture muškog tela, te na to kako reaguju na senke i različite oblike sa kojima se suočavaju. Iz tog interesovanja nastali su svojevrsni foto eseji u kojima se subjekti podstiču da se upuštaju u različite pokrete, a kako bi stvorili optimalne uslove za ono što je umetnik zamislio. U tome su mu pomogli modeli q_from_belgium, julien_theredlion_muller, iammickasb, dekagramm, tonytadeo i luis._velazquez. Kubilius sprema i svoju prvu monografiju koja bi na tržištu trebalo da se pojavi do kraja 2020. godine, pa je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo fotografija iz te zbirke. Oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Nakon fascinacije osamdesetim godinama, naš dragi Goran Pavelić Pipo prihvatio se nove teme – fotografirao je godinama šarmantne i drage Zagrepčanke, a evo što o tome kaže: “Ovo je izbor fotografija snimljenih u razdoblju od 2000. do 2012. Jedini motiv: žene koja napučuju zagrebačke ulice, tramvaje, knjižare, trgove, knjižnice... Ovo su obične, svakodnevne fotografije, bez ikakvih glamuriziranja; neke od ovih djevojaka poznam, većinu ne, a neke sam u međuvremenu upoznao. Dio fotografija snimljen je na negativu, a dio digitalno. No, bez obzira na tehniku, ljepota je u oku promatrača!”

Današnja foto-gošća XXZ magazina je vizuelna umetnica iz Barselone, Carla Step, čije nas fotografije upućuju na to da su život i stvaranje nerazdvojni. Od samog početka Step je orijentisana ka umetnosti, budući da je prve doživljaje umetničkog stvaranja dobila od roditelja još u najranijem detinjstvu. Nakon završenih studija grafičkog dizajna umetnica nastavlja svoj kreativni put, u potrazi za alatima koji će joj olakšati samoizražaj, te razodevanje sopstvene ličnosti. Najviše je interesuju modna fotografija, te portret, a njene fotografije, iz koje god oblasti da su, uvek govore istim, intimnim jezikom, pa jasne linije, isprane boje i jednostavnost elemenata posmatrača upućuju na svet koji je u upotrebi, ali koji nikako nije potrošen. Step je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom web-sajtu ili Instagram profilu.

Ono što iza nas bude ostalo jedino je što će nas budućim generacijama opisivati, a u samom vrhu spiska stvari koje bi trebalo sačuvati je svakako biljni i životinjski svet, te pejzaži na kojima preovlađuje zelena boja. BigPicture Natural World takmičenje za najbolju fotografiju riznica je prizora iz prirodnih okruženja, a ove godine je na konkurs stiglo preko 6.500 fotografija. Fotografi iz 67 zemalja okušali su se u borbi za glavnu nagradu, koju je na kraju odneo norveški fotograf Audun Rikardsen, a mi vam nudimo izbor fotografija koje su pobedile u različitim kategorijama, i koje ostaju kao dokaz o životu koji je jednom bujao.

Današnji gost XXZ magazina je fotograf Kristian Leven iz Velike Britanije, koji se najviše fokusira na ulične prizore, te život koji često protiče nezapaženo. Pored toga fotografiše i venčanja, ali tako što venčane subjekte smešta u posebne situacije, pa foto-uspomene podsećaju na street fotografiju, i nešto što se dogodilo sasvim slučajno. Leven je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli seriju fotografija koja je nastajala u periodu od šest godina, u različitim delovima sveta, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu, Facebook i Instagram profilu.

Pojedinci često veruju da je gej i lezbejska istorija zapravo istorija manjina, ali je ona i deo istorije čovečanstva. Seksualna različitost je nešto što utiče na sve nas, a termin "homoseksualnost" prvi put se pojavio tek u 19. veku, dok se termin "heteroseksualnost" pojavio nešto kasnije kao kontrast prethodnom terminu. To da seksualnost može da utiče i na umetnost nije ništa novo, a tome svedoči i ono što radi današnji foto-gost XXZ magazina – francusko-vijetnamski fotograf Jean Baptiste Huong. Rođen je u Ho Ši Minu, najvećem vijetnamskom gradu koji je i danas poznat po svom starom imenu – Sajgon. Kasnije se preselio u Pariz, gde je počeo da se bavi režijom, te fotografijom. Film je tako široko uticao na ono što radi, pa je vrlo precizan kada je postavljanje scene u pitanju, a obično bira prirodno okruženje u kojem se pokreti njegovih subjekata stapaju sa okolinom, čineći celinu koja priča o položaju, te prirodi onoga što je dugo bilo zabranjeno. Svoje radove okupio je u monografiji „Secret Places“, a 2017. je počeo i sa snimanjem svog prvog kratkog filma – „Because You’re Mine“. Tako je spojio svoje dve ljubavi, iz čega je nastao komad koji je nešto poput BDSM drame. Priču je napisao u saradnji sa Nicolasom Mapacheom, a projektu su se pridružili i Samuel de Sagas i Andrew Sheather. Huong je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Današnji gost XXZ magazina je italijanski fotograf Romano Ceccatelli, koji živi i fotografiše u gradiću San Minijato u Pizi. Na svom foto-putu se pre svega fokusira na potragu za onim što smatra vrednim fotografisanja, ali i na komunikaciju, i to tako što prizorima daje i tekstualnu dimenziju, te posmatrača blago pomera u smeru koji je unapred planiran. Tako postavlja pitanja koja su opšta, egzistencijalistička, te otkrivaju želju da se sluša i posmatra, radije nego izgovara, kako bi se lakše razumeo položaj u kojem se umetnik, ali i posmatrač, nalaze. Ceccatelli je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više to mogu da učine na njegovim Instagram profilima.

Današnji gost XXZ magazina je grafički dizajner i fotograf Dino Kužnik, koji je pre šest godina iz Ljubljane stigao do Sjedinjenih Američkih Država, gde i danas živi i fotografiše. Fotografijom je počeo da se bavi pre 11 godina kada je kao student Fakulteta za grafički dizajn u Ljubljani kupio svoju prvu kameru. Prvih 10 hiljada fotografija, kako sam kaže, nije zadovoljavalo njegove estetske standarde, te su bile tek koraci u procesu učenja koji će potrajati narednih nekoliko godina. Tokom studentskih dana počeo je da radi kao asistent u jednom fotografskom studiju, te kao foto-reporter, pa je tokom tih dana stekao iskustvo koje će mu kasnije biti od velike koristi, i koje će uticati na pozitivnu evoluciju njegovog rada. Ipak, brzo je shvatio da se u Sloveniji neće najesti hleba ako bude nastavio da se bavi fotografijom, i konkurisao za posao grafičkog dizajnera u San Francisku, pa kratko nakon toga krenuo u susret svojoj umetnosti. Danas ga najviše zanima ulična fotografija, ali rado eksperimentiše i u drugim žanrovima, a tokom godina formirao je stil po kojem ga danas mnogi već prepoznaju. Kužnik je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ovog sjajnog umetnika mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Današnji gost XXZ magazina je Patryk Rzepa, fotograf iz Poljske koji ljubav prema fotografiji kombinuje i sa drugim interesovanjima. Tako se pored fotografije bavi i filmom, te modnim dizajnom, pa mu zbog širokog spektra interesovanja još uvek nije lako da pronađe jedinstveni stil u fotografiji. Još jedan od njegovih hobija su i putovanja, iz čega je nastalo interesovanje za uličnu fotografiju, a posebno za scene sa ulica u Kini. Rzepa se, kako sam kaže, u ovu zemlju vraća upravo zbog njenih ulica, koje kombinuju svetlo tako da mračno i svetlo dolaze iz istog izvora, što njegovim putovanjima i ličnim projektima daje dodatnu dimenziju. Rzepa je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Kasnije artističko priznanje, kada su fotografi, a posebno fotografkinje, u pitanju uglavnom zavisi od veličine arhive koja je iza umetnika ostala. Jedna od najpoznatijih priča o fotografkinji koja se proslavila nakon smrti je svakako ona o Vivian Maier, koja je iz potpune anonimnosti brzo postala jedna od najpoznatijih fotografkinja XX veka. Kada su u pitanju fotografije koje prate život iza Gvozdene zavese, žene umetnici ostaju još više nevidljive, a poljska fotografkinja Zofia Rydet je možda najpoznatija umetnica koja je fotografisala u to vreme. Sa druge strane, Joanna Helander je figura koja se ne pominje često, a njen rad se uglavnom fokusirao na žene i njihov položaj u vreme komunizma. Upravo zbog toga ovde nudimo delić njenih fotografija, kako bismo ustali u odbranu svij „Viviana Maier“, od kojih neke nikada nisu izašle iz senke, pa se o njihovom radu ni danas ništa ne zna.

Današnja foto-gošća Linda Maclean dolazi iz Sidneja, gde radi kao grafički dizajner. Većinu slobodnog vremena provodi u lutanjima gradom, te sva iskustva na koja usput naiđe beleži kamerom. Sidnej tokom čitave godine ne oskudeva u osvetljenju, pa, kako tvrdi umetnica, ima savršene uslove za one koji život prevode u fotografiju. Tako preko leta stvara duboke senke i vibrantne boje, dok je preko zime nešto mekše, ali i dalje savršeno obasjava izabrane subjekte. To stvara uslove za snimanje onoga što Maclean najviše privlači, a to su ljudi koji izranjaju iz svetla da bi za koji trenutak ponovo uronili u senku. U procesu beleži i tumači i to kako ljudi reaguju na grad, te na druge oko njih, pa situacije na njenim fotografijama izgledaju kao isečci iz priča koje i dalje traju. Maclean je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.

Današnji gost XXZ magazina je švedski fotograf Marcus Cederberg koji se bavi minimalističkom fotografijom. Njegova priča počinje na Instagram-u, kada je 2014. godine izabran kao „suggested user“, što je privuklo veliki broj pratilaca, te omogućilo moderan preokret u tradicionalnom bavljenju umetnošću. Njegove fotografije su od tada privukle veliku internacionalnu pažnju, zahvaljujući čemu su postale deo velikih izložbi, što je na kraju dovelo i do niza samostalnih postavki u Švedskoj. Živimo u doba konstantnog skretanja pažnje, a Cederberg svojim minimalističkim delovanjem uspeva da uspori korak, te društvo prevede u jedan mirniji svet koji ima sve, iako izgleda kao da se u njemu ništa ne dešava. Život tako postaje život u boji, postojanje u kontrastu i negativnom prostoru, a poruka „manje je više“ ponovo odjekuje izložbenim prostorima u Njujorku, Los Anđelesu i Stokholmu, te u online prostoru koji mu je omogućio da postane minimalistički influenser sa preko 80 hiljada Instagram pratilaca. Cederberg je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Današnja foto-gošća XXZ magazina je Argy M. iz Soluna koja se bavi amaterskom fotografijom, te kroz ovaj medijum kanališe sve ono što joj se događa, bilo da se radi o dobrim ili lošim prekretnicama. Tako govori a da ne upotrebi ni jednu reč, i dane, nedelje, mesece i godine provodi zadubljena u fotografiju, ili u dugim šetnjama koje joj služe kao inspiracija i kao materijal. Proteklih godina obično se interesovala za sumračne i mračne delove dana, koji nude scenografije poput filmskih, te dozvoljavaju eksperimentisanje svetlom. Kako se dan bliži kraju, tako na scenu stupaju veštačka svetla, koja obuzimaju kako umetnicu, tako i njene subjekte, i stvaraju posebna magična stanja koja su cilj, ali i put ka onom što Argy želi da radi u budućnosti. Ova zanimljiva fotografkinja pristala je da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram ili Flickr profilu.

Današnja gošća XXZ magazina je fotografkinja Natalia Loiácono iz Buenos Airesa, koja fotografiji pristupa iz privatnog ugla, te scene koje hvata izgledaju kao isečci iz priča koje su trajale i pre i posle fotografisanja. Njeni subjekti su uglavnom izolovani, ili na konju, obavijeni maglom, ili nečim što liči na maglu, zamišljeni i u potrazi za odgovorima. Deo fotografija nastao je u okviru video-projekta nameless, koji situacije iz stvarnog života prati na način koji je od realnog prilično udaljen. Loiácono je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.

Današnji gost XXZ magazina je italijanski fotograf Sandro Giordano Remmidemmi, koji za sebe kaže da je „stigao direktno sa scene“, budući da se 20 godina bavio glumom. Fotografijom je ozbiljnije počeo da se bavi sa projektom IN EXTREMIS (bodies with no regret), u kojem pokušava da pokaže (ili dokaže) da smo svi žrtve materijalističkog sveta, a kroz subjekte koji su iscrpljeni sopstvenim opsesijama. Ideja za projekat je počela da se razvija još 2013. godine, kada se Remmidemmi srušio sa bicikla, i umalo slomio ruku jer nije hteo da pusti čokoladu koju je upravo bio otvorio. U tom trenutku je shvatio da mu je beznačajan objekat bio važniji i od života, te počeo da primećuje da je tako i sa drugim građanima koji su postali žrtve želje za stvarima. Remmidemmi je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web sajtu ili Instagram profilu.