Tekstovi sa tagom: Fotografija

Nikos Stamatopoulos: Memoari poslednjeg kaktus cara

Čarobno mleko maslačka

Današnji gost XXZ magazina – fotograf Nikos Stamatopoulos – je, ni malo slučajno, rođen baš u Sparti, te iz središta jednog od najpoznatijih homoerotskih mitova krenuo putem sopstvenih kvir interesovanja, da bi 2004. stigao do Atine. Ubrzo nakon što je napustio rodni grad počeo je da se bavi glumom, ali se njegov fokus polako pomerao ka fotografiji, a što je više istraživao sopstveno, te tela drugih. Njegov stil je evoluirao kako se kretao između Londona, Singapura, Santorinija, Balija i Roterdama, pa je polako pomerao granice, i inspiraciju sve više pronalazio u starim pornografskim sadržajima. Tako je brzo privukao pažnju globalne kvir zajednice, a zbog provokativnih snimaka koji se igraju živim bojama i živim telima. Njegovi radovi objavljivani su u poznatim kvir magazinima, a stigao je i do festivala Queer Art: Civil Disobedience 2016- 2018 u Atini, te He 2017: Questioning and Queering "Masculinity" u Los Anđelesu. Živela vidljivost! Stamatopoulos je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da vide i saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Marco Zedler: Ostrvo Werd, a u Švajcarskoj

Fratri u magli

Današnji gost XXZ magazina – fotograf Marco Zedler – vodi nas na ostrvo Werd koje je deo ostrvske grupe Werd Islands koja se nalazi u Švajcarskoj, na zapadnom delu jezera Constance. Ostrvo čija istorija počinje pet hiljada godina pre nove ere, danas je najpoznatije po kapeli svetog Othmara koji je na ostrvo proteran 759. godine. Kapelu su u XV veku sagradili Franjevci, a pripadnici bratstva i danas stanuju u kući koja se naslanja na crkvu. Zedlerova monografija o ostrvu Werd nudi pogled na manastir i na prastare pejzaže sa nemačko-švajcarske granice, te istražuje posebnu tačku koja se nalazi negde između prirode, civilizacije i spiritualnosti. Pejzaži stoje nasuprot scenama iz intimnog života fratara, pa se slike zimskih jutara obavijenih maglom ulivaju u prostorije u kojima su meditativna stanja spletena sa običnim ljudskim detaljima. Projekat je potrajao nekoliko meseci – od jeseni 2015. do proleća 2016. godine, te je iz njega nastala monografija koja sadrži 40 fotografija. Deo fotografija Zedler deli i sa čitaocima XXZ magazina, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Gela Megrelidze: Daleko od nebodera

Zelena brda i staromodni nomadi

Gruzijski pašnjaci obično su obavijeni maglom, što stvara osećaj misterije, budući da nije uvek jasno da se iza koprene kriju tek obične ovce. Današnji gost XXZ magazina – fotograf i muzičar Gela Megrelidze – vodi nas upravo u ove predele koji odišu organskim melodijama zdrave hrane i čistog vazduha, te vizuelnog preporoda. Pojam „nomad“ se danas sve češće vezuje za digitalne nomade koji se ne odvajaju od svojih savremenih uređaja, te su ovce videli samo na slikama, dok njihove starije preteče najčešće nemaju ni najobičniju internet konekciju. I dok su savremeni nomadi pašnjake zamenili luksuznim hotelima, pastiri koji se seljakaju za svojim (ili tuđim) ovcama muku muče sa kišama, snegovima i prirodnim predatorima. Iako Megrelidze kaže da fotografije staromodnih pastira ne spadaju u omiljeni proizvod njegovih foto-aktivnosti, činjenica je da nude dragocen prozor u svet na koji se često zaboravlja, u kojem se hleb zarađuje bez tastature. Oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ovog talentovanog fotografa mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Spiros Soueref: Bez javnog traga kolovoza

Šaka suza, vreća smeha

Fotograf Spiros Soueref nova je zvezda XXZ magazina, i na naš portal donosi prizore iz celog sveta. Kako sam kaže, njegova karijera se zasniva na lutanju, budući da putuje u potrazi za ljudima i njihovim pričama. Kada ih pronađe Soueref se ne zadovoljava običnim fotografijama, već subjekte pokušava da upozna, da ih otključa, te ih pogleda u oči i prihvati sve njihove razlike. Tvrdi da se u takvom načinu života i rada krije razlog za osećaj ispunjenosti koji sa novim destinacijama postaje sve stabilniji. Pred vama je deo kolekcije fotografija koje su nastajale između 2016. i 2018. godine u različitim delovima sveta, a oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ovog sjajnog fotografa mogu to da učine na njegovom web-sajtu, Facebook ili Instagram profilu.
Errt 03 S

Putevima kvir umetnosti (18)

Olovni vojnik u pantalonama

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o hrabrosti koja već neko vreme menja tokove kvir istorije. Subjekti na fotografijama ne drže transparente, ali ipak prenose jednostavnu poruku, ispisanu u uhvaćenom pokretu, koja odjekuje, i nudi simbol samopouzdanja i volje za slobodu uprkos ograničenjima.

Michael Steverson: Lice sa ulice

Rogova tvojih da nije

Da bi se svet dobro razumeo neophodno je da se zaviri u svaki njegov ćošak, a to je upravo ono što radi današnji gost XXZ magazina – fotograf Michael Steverson, koji veruje da je svet ono što je na otvorenom, i da priče najbolje recituju lokalni duhovi. Steverson tvrdi da previše razmišljanja paralizuje, i da je savršena kompozicija nešto što dolazi prirodno. Njegova foto- filozofija zasniva se na kretanju, budući da veruje da ne postoji zamena za konstantno kretanje i fotografisanje. Mladim fotografima savetuje da prate ono što ih najviše zabavlja, a zbog toga što najbolji materijali sa umetnikom najglasnije komuniciraju na samom izvorištu strasti i ljubavi prema poslu. Radio je za neke od najuticajnijih medija širom sveta - The New York Times, The Los Angeles Times, The Atlantic, The Smithsonian, CNN, The BBC – a oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ovog sjajnog fotografa mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Dafni Kemeridou: Telo na drvetu

Izgubljeni u prostoru i bremenu

U rubrici „Fotografi koje volimo“ danas predstavljamo Dafni Kemeridou. Rođena je u Solunu 1994. godine, a fotografijom se bavi od 2012. Fotografiju koristi kao alatku za preispitivanje sebe i sveta, pa su teme koje bira najpre egzistencijalističke, ali i pomalo sanjive, izmeštene iz vremenskog konteksta. Najradije fotografiše u sumrak, kada odsustvo svetla pruža više prostora za lament nad stvarima koje su se dogodile, a duga ekspozicija i manipulisanje svetlom otvaraju portal ka paralelnoj dimenziji u kojoj su nebeska tela izmešana sa ljudskim bićima. Fotografije iz galerije su deo dva projekta – „Sandman“ i „A Moment in Time“ – u okviru kojih se Dafni ne ustručava da naga tela podigne iznad zemlje, postavi ih na stoletna stabla, ali i da ih sa zemljom stopi, i postavi u pesak i među stene. Oslobađanje subjekata tako postaje njeno tajno oružje, a tela ostaju slobodna, da lebde, posmatraju zvezde, ili jednostavno listaju zajedno sa ostalim prirodnim pojavama. Oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ove talentovane umetnice mogu to da učine na njenom web-sajtu ili Instagram profilu.
Rinno 02 S

Izložba u Trstu

Rino Gropuzzo: Fotomorfoze

Izložba je osmišljena po prepoznatljivim tematskim poglavljima i ciklusima koji čine Gropuzzov opus. Najznačajniji su kanonizirana ljepota u motivu ženskog akta, portreta i prikaza raščlanjena na figure snimljene u studiju, arhitekturalnom ambijentu i prirodi; narativni ciklusi; geometrizirajuća figuracija; pejzaži i organska figuracija detalja te modna fotografija

Natela Grigalashvili: Knjiga o nama

Sve o mojoj majci

Nova gošća XXZ magazina je fotografkinja Natela Grigalashvili, koja nas kroz projekat „Book of my Mother“ vraća u prošlost, a kroz prizore koji evociraju uspomene na majku i na detinjstvo, te na vreme kada je život bio težak, ali opet nekako lakši. Njena majka je Keto, a priča nas vraća na sam početak njenog života, i Drugog svetskog rata. Kada se Keto rodila otac joj je već bio u ratu iz kojeg se nikada nije vratio, a deset godina kasnije izgubila je i majku. „Sećam se,“ priča Keto,“bila sam u školi, i usred časa jedan dečak je otvorio vrata učionice i viknuo: Keto, majka ti je umrla!“ Ostala je sa braćom i njihovim suprugama, pa se o njenom detinjstvu i ne zna puno, jer o tom periodu nije rado govorila. Ostali su samo delići iz nekih drugih priča koje je pričala, te iz onoga što su govorili njeni rođaci. Keto se udala kada joj je bilo 22 godine, nakon čega se preselila u udaljeno planinsko selo, gde su rođeni fotografkinja Natela i njen brat. Prema deci nije bila stroga, ali nije pokazivala ljubav koju su ova od nje očekivala, što je valjda posledica teškog života, ili vremena u kojem je ljubav bila nešto sasvim drugo. Natela je od majke dobila slobodu, pa se nakon završene škole preselila u Tbilisi gde je nastavila studije. Majka se nije interesovala za njen život u velikom gradu, te su ogorčenost i ljutnja brzo zauzele ono mesto koje je obično rezervisano za ljubav prema roditelju. Ubrzo su postale potpuni stranci, a Natela je tek nakon mnogo godina shvatila da su u stvari veoma slične. Tako se gorčina ponovo pretvorila u ljubav i razumevanje, iz kojeg se rodio projekat koji priča priču o jednoj majci, a zapravo puno govori o svima nama. Oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ove sjajne umetnice mogu to da učine na njenom web-sajtu, Facebook ili Instagram profilu.

Press Photos Of The Year 2019

Nikada ga nisam video da plače

"Fotografija je jedno od najmoćnijih oružja na svetu," rekao je jednom fotoreporter Eddie Adams. Vremenom je postala skladište ljudskih iskustava, a neretko se njom manipulisalo kako bi se podržali nečiji stavovi ili oblikovala „istina“. Takmičari za najbolju reportažnu fotografiju u okviru Press Photos Of The Year svojim radovima ne manipulišu, već istinu prenose u najsirovijem mogućem obliku, a kako bi čovečanstvu poručili da uspori, te se osvrne i pogleda na pustoš koju za sobom ostavlja. Sa 78.801 fotografija koje je poslalo 4.738 fotografa ovo takmičenje nudi samo reportaže visokog kalibra, te priče koje će ostati i nakon proglašenih pobednika da budućim generacijama ispričaju kako je nekad bilo, i zašto će tada biti onako kako bude.
Ttra 01 S

Putevima kvir umetnosti (17)

Ostariću, kvir ću biti

Veliku promenu u živote *trans, ali i drugih osoba iz LGBTIQ spektra, doneo je internet, budući da su oni koji su se razlikovali ranije mislili da su jedini na svetu i da niko ne deli njihovo iskustvo. Online dimenzija omogućila je lakše pronalaženje zajednica, te okruženja u koje se pojedinac uklapa, tako da su socijalne platforme znatno poboljšale živote mlađih kvir generacija.
Lynn 02 S

Putevima kvir umetnosti (15)

George Platt Lynes: Gej fotograf u raljama zaborava

Nakon Drugog svetskog rata pooštrene su kazne za „homoseksualno ponašanje“, pa bi Lynes izgubio sve druge poslove i završio u zatvoru da su njegovi aktovi u to vreme ugledali svetlost dana. Uprkos tome je taj deo posla nazivao svojim omiljenim momentom u procesu umetničkog stvaranja, pa je u jednom pismu koje je 1948. poslao svom partneru Monroe Wheeleru napisao da je „svoje najbolje fotografije napravio kada je radio iz zadovoljstva, kada nije bio plaćen i kad je bio potpuno slobodan da ima modela koji ga je uzbuđivao na ovaj ili onaj način.“

Elliott Erwitt: Mrlja u oku

Psi se ne gade ljubavi

Erwitt je sebe voleo da naziva „profesionalnim posmatračem“, te je vremenom razvio posebnu veštinu čitanja namera subjekata, kako ljudskih, tako i životinjskih. Bića koja fotografiše uglavnom su nesvesna da učestvuju u tom procesu, što fotografijama daje jednu dodatnu dimenziju, a umetniku ostavlja slobodu da prizore režira po svom unutrašnjem osećaju. Oni koji vole i poštuju rad ovog fotografa u stanju su da njegove slike prepoznaju u moru drugih, a najviše zahvaljujući suptilnoj ironiji, te kontekstima koji ono što je fotografisano izdvajaju iz sadašnjosti, te ga smeštaju u neku drugu dimenziju u kojoj vladaju potpuno drugačija pravila koja često ne razumemo.

Na licu mesta: Izložba fotografija "The Balkan Girl Power"

Feminizam iznova i iznova

Devojke iz svih krajeva regiona okupile su se oko ljubavi prema fotografiji i pokazale da ih mnogo jače povezuju zajednička iskustva nego što ih razdvajaju granice. Svojim fotografijama su iskazale kako vide položaj devojaka i žena u društvu na Balkanu danas, i kako svojom aktivnom ulogom i razbijanjem stereotipa doprinose da naša društva idu napred kroz projekat Balkan Girl Power. Kako objektiv mladih fotografkinja prikazuje realnost devojaka u Srbiji pogledajte na izložbi koja će biti otvorena 8. marta 2019. u 19:30h u Papergirl Galeriji u Beogradu. Učesnice Balkan Girl Power projekta su tokom procesa imale podsticaj mentorki i mentora, iskusnih fotografa i fotografkinja, uz čiju podršku su naučile više o različitim tehnikama, razvijanju ideja, ali i kako mogu da grade svoj put u fotografiji. Mentorsku podršku su pružili Lala Meredith Vula, priznata londonska fotografkinja, Marija Đoković, Tamara Zidar, Blerta Kambo, Fjolla Besimi, dr. Maja Đurić i Tomislav Georgiev. „Fotografija je jako sredstvo kojim devojke mogu da iskažu svoju perspektivu i univerzalni jezik kojim se razbijaju barijere. Međutim, ni samo polje fotografije nije uvek otvoreno devojkama i ženama, što kroz Balkan Girl Power i slične inicijative već godinama menjamo,“ poručuju iz FEMIX-a koji je sproveo projekat u Srbiji. Zajednička vizija društava na Zapadnom Balkanu iz perspektive mladih fotografkinja prikazana je finalnom izložbom koju je oblikovala Lala Meredith Vula. Izložba je otvorena u Tirani u Centru za otvorenost i dijalog (COD) 11. februara 2019, i možete je posetiti do 28. februara. Balkan Girl Power projekat pokrenula je organizacija Social Construct Institute (Albanija), sa partnerima iACT (Crna Gora), Centre Artpolis – Art and Community (Kosovo), makedonskim Nacionalni omladinski savet, i FEMIX-om (Srbija), a podržao Western Balkans Fund.

Izbor za najbolju travel fotografiju 2018. godine

Miris vatre, dima i meda

Ovogodišnji dobitnik nagrade za najbolju svetsku travel fotografiju na konkursu Travel Photographer of the Year (TPOTY) Awards je Stefano Pensotti iz Italije, a na pobedničkoj fotografiji je devojčica koja se na putu do škole našla u hramu Bagan. Na konkursu je učestvovalo preko 20 hiljada fotografija iz 142 zemlje, te je žiri pažljivo izabrao pobedničke radove, te priliku pružio i neafirmisanim fotografima koji će u budućnosti tek oblikovati načine na koje vidimo svet.