Tekstovi sa tagom: Fotografija

Natela Grigalashvili: Knjiga o nama

Sve o mojoj majci

Nova gošća XXZ magazina je fotografkinja Natela Grigalashvili, koja nas kroz projekat „Book of my Mother“ vraća u prošlost, a kroz prizore koji evociraju uspomene na majku i na detinjstvo, te na vreme kada je život bio težak, ali opet nekako lakši. Njena majka je Keto, a priča nas vraća na sam početak njenog života, i Drugog svetskog rata. Kada se Keto rodila otac joj je već bio u ratu iz kojeg se nikada nije vratio, a deset godina kasnije izgubila je i majku. „Sećam se,“ priča Keto,“bila sam u školi, i usred časa jedan dečak je otvorio vrata učionice i viknuo: Keto, majka ti je umrla!“ Ostala je sa braćom i njihovim suprugama, pa se o njenom detinjstvu i ne zna puno, jer o tom periodu nije rado govorila. Ostali su samo delići iz nekih drugih priča koje je pričala, te iz onoga što su govorili njeni rođaci. Keto se udala kada joj je bilo 22 godine, nakon čega se preselila u udaljeno planinsko selo, gde su rođeni fotografkinja Natela i njen brat. Prema deci nije bila stroga, ali nije pokazivala ljubav koju su ova od nje očekivala, što je valjda posledica teškog života, ili vremena u kojem je ljubav bila nešto sasvim drugo. Natela je od majke dobila slobodu, pa se nakon završene škole preselila u Tbilisi gde je nastavila studije. Majka se nije interesovala za njen život u velikom gradu, te su ogorčenost i ljutnja brzo zauzele ono mesto koje je obično rezervisano za ljubav prema roditelju. Ubrzo su postale potpuni stranci, a Natela je tek nakon mnogo godina shvatila da su u stvari veoma slične. Tako se gorčina ponovo pretvorila u ljubav i razumevanje, iz kojeg se rodio projekat koji priča priču o jednoj majci, a zapravo puno govori o svima nama. Oni koji budu poželeli da saznaju više o radu ove sjajne umetnice mogu to da učine na njenom web-sajtu, Facebook ili Instagram profilu.

Press Photos Of The Year 2019

Nikada ga nisam video da plače

"Fotografija je jedno od najmoćnijih oružja na svetu," rekao je jednom fotoreporter Eddie Adams. Vremenom je postala skladište ljudskih iskustava, a neretko se njom manipulisalo kako bi se podržali nečiji stavovi ili oblikovala „istina“. Takmičari za najbolju reportažnu fotografiju u okviru Press Photos Of The Year svojim radovima ne manipulišu, već istinu prenose u najsirovijem mogućem obliku, a kako bi čovečanstvu poručili da uspori, te se osvrne i pogleda na pustoš koju za sobom ostavlja. Sa 78.801 fotografija koje je poslalo 4.738 fotografa ovo takmičenje nudi samo reportaže visokog kalibra, te priče koje će ostati i nakon proglašenih pobednika da budućim generacijama ispričaju kako je nekad bilo, i zašto će tada biti onako kako bude.
Ttra 01 S

Putevima kvir umetnosti (17)

Ostariću, kvir ću biti

Veliku promenu u živote *trans, ali i drugih osoba iz LGBTIQ spektra, doneo je internet, budući da su oni koji su se razlikovali ranije mislili da su jedini na svetu i da niko ne deli njihovo iskustvo. Online dimenzija omogućila je lakše pronalaženje zajednica, te okruženja u koje se pojedinac uklapa, tako da su socijalne platforme znatno poboljšale živote mlađih kvir generacija.
Lynn 02 S

Putevima kvir umetnosti (15)

George Platt Lynes: Gej fotograf u raljama zaborava

Nakon Drugog svetskog rata pooštrene su kazne za „homoseksualno ponašanje“, pa bi Lynes izgubio sve druge poslove i završio u zatvoru da su njegovi aktovi u to vreme ugledali svetlost dana. Uprkos tome je taj deo posla nazivao svojim omiljenim momentom u procesu umetničkog stvaranja, pa je u jednom pismu koje je 1948. poslao svom partneru Monroe Wheeleru napisao da je „svoje najbolje fotografije napravio kada je radio iz zadovoljstva, kada nije bio plaćen i kad je bio potpuno slobodan da ima modela koji ga je uzbuđivao na ovaj ili onaj način.“

Elliott Erwitt: Mrlja u oku

Psi se ne gade ljubavi

Erwitt je sebe voleo da naziva „profesionalnim posmatračem“, te je vremenom razvio posebnu veštinu čitanja namera subjekata, kako ljudskih, tako i životinjskih. Bića koja fotografiše uglavnom su nesvesna da učestvuju u tom procesu, što fotografijama daje jednu dodatnu dimenziju, a umetniku ostavlja slobodu da prizore režira po svom unutrašnjem osećaju. Oni koji vole i poštuju rad ovog fotografa u stanju su da njegove slike prepoznaju u moru drugih, a najviše zahvaljujući suptilnoj ironiji, te kontekstima koji ono što je fotografisano izdvajaju iz sadašnjosti, te ga smeštaju u neku drugu dimenziju u kojoj vladaju potpuno drugačija pravila koja često ne razumemo.

Na licu mesta: Izložba fotografija "The Balkan Girl Power"

Feminizam iznova i iznova

Devojke iz svih krajeva regiona okupile su se oko ljubavi prema fotografiji i pokazale da ih mnogo jače povezuju zajednička iskustva nego što ih razdvajaju granice. Svojim fotografijama su iskazale kako vide položaj devojaka i žena u društvu na Balkanu danas, i kako svojom aktivnom ulogom i razbijanjem stereotipa doprinose da naša društva idu napred kroz projekat Balkan Girl Power. Kako objektiv mladih fotografkinja prikazuje realnost devojaka u Srbiji pogledajte na izložbi koja će biti otvorena 8. marta 2019. u 19:30h u Papergirl Galeriji u Beogradu. Učesnice Balkan Girl Power projekta su tokom procesa imale podsticaj mentorki i mentora, iskusnih fotografa i fotografkinja, uz čiju podršku su naučile više o različitim tehnikama, razvijanju ideja, ali i kako mogu da grade svoj put u fotografiji. Mentorsku podršku su pružili Lala Meredith Vula, priznata londonska fotografkinja, Marija Đoković, Tamara Zidar, Blerta Kambo, Fjolla Besimi, dr. Maja Đurić i Tomislav Georgiev. „Fotografija je jako sredstvo kojim devojke mogu da iskažu svoju perspektivu i univerzalni jezik kojim se razbijaju barijere. Međutim, ni samo polje fotografije nije uvek otvoreno devojkama i ženama, što kroz Balkan Girl Power i slične inicijative već godinama menjamo,“ poručuju iz FEMIX-a koji je sproveo projekat u Srbiji. Zajednička vizija društava na Zapadnom Balkanu iz perspektive mladih fotografkinja prikazana je finalnom izložbom koju je oblikovala Lala Meredith Vula. Izložba je otvorena u Tirani u Centru za otvorenost i dijalog (COD) 11. februara 2019, i možete je posetiti do 28. februara. Balkan Girl Power projekat pokrenula je organizacija Social Construct Institute (Albanija), sa partnerima iACT (Crna Gora), Centre Artpolis – Art and Community (Kosovo), makedonskim Nacionalni omladinski savet, i FEMIX-om (Srbija), a podržao Western Balkans Fund.

Izbor za najbolju travel fotografiju 2018. godine

Miris vatre, dima i meda

Ovogodišnji dobitnik nagrade za najbolju svetsku travel fotografiju na konkursu Travel Photographer of the Year (TPOTY) Awards je Stefano Pensotti iz Italije, a na pobedničkoj fotografiji je devojčica koja se na putu do škole našla u hramu Bagan. Na konkursu je učestvovalo preko 20 hiljada fotografija iz 142 zemlje, te je žiri pažljivo izabrao pobedničke radove, te priliku pružio i neafirmisanim fotografima koji će u budućnosti tek oblikovati načine na koje vidimo svet.
Lolla 03 S

Putevima kvir umetnosti (12)

Lola Flash: Uzdizanje kvir naroda

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o hrabrosti koja već neko vreme menja tokove kvir istorije. Subjekti na fotografijama ne drže transparente, ali ipak prenose jednostavnu poruku, ispisanu na koži i u svakodnevnom životu, koja odjekuje, te nudi simbol samopouzdanja i volje za slobodu uprkos svemu.
Lgbta 01 S

Putevima kvir umetnosti (11)

Happy Together: Volja za ljubav, uprkos svemu

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o hrabrosti koja već neko vreme menja tokove kvir istorije. Subjekti na fotografijama ne drže transparente, ali ipak prenose jednostavnu poruku, ispisanu na koži i u svakodnevnom životu, koja odjekuje, te nudi simbol samopouzdanja i volje za ljubav uprkos svemu.
Kovva 01 S

Stanko Karaman: Fotografije koje ispisuju historiju

Od kolevke do Hajduka

Umirovljenom fotoreporteru “Slobodne Dalmacije” Stanku Karamanu pošlo je za rukom nemoguće – uspio je pola stoljeća Dalmacije "spremiti" između korica u raskošnoj monografiji "Od kolijevke do Hajduka". Prošetao nas je objektivom i perom od loze i maslina do zimmer freia, pa ratnih i prvih poratnih godina - natrag, u rikverc, jer se od furešta (još) nije dalo živjeti. Redovno je pratio Splitski festival i ostavio nam čarobne fotografije: mlađahni Oliver s onim svojim naočalama s "debelim lentama" u vrijeme kad je otpjevao "Galeba", Mišo Kovač i Zdenko Runjić bez svojih prepoznatljivih brkova, boem Toma Bebić - duša Dalmacije… Mlađi će vidjeti kakvu je modu i frizuru furao legendarni Đorđe Peruzović, i kako je na početku karijere izgledala Severina. Nostalgičari će doći na svoje kad ugledaju barba Luku Kaliternu, Malog Napoleona - Tomislava Ivića, zabrađenog Iku Buljana, jednu od najvećih nogometnih ikona Hajduka i Hamburga svih vremena. Naravno, kao čovjeku koji se i u privatnom životu dugo bavio sportom, glavne su mu profesionalne preokupacije vezane uz "balun"; nogometni i košarkaški. Kamerom i perom stari nas lisac vodi kroz najbolje godine Hajduka. Posebno je dobro zabilježio uspjehe zlatne Ivićeve generacije; a onda i Jugoplastike, one Maljkovićeve, Tonijeve, Rađine..., koja se slavodobitno tri puta uspela na krov Europe. Predstavljanje monografije koja se klanja vječnosti Dalmacije i njezinih simbola – Hajduka, Smoje, Pjace i Rive – bit će organizirano diljem Hrvatske, a možda i u dijaspori, jer Karaman je na Facebooku okupio na tisuće vjernih poklonika koji se od prvih objavljenih "slika" na internetu upisuju na listu onih koji je žele imati na kantunalu, baš kao što su nekad u Dalmaciji pokraj uzglavlja držali Kačićevu "pismaricu". * Redakcija XXZ magazina posebno se zahvaljuje gospodinu Stanku Karamanu na ustupljenim fotografijama
Aakarr 05 S

Kapitalna foto-monografija „Od kolijevke do Hajduka“

Stanko Karaman: Pola stoljeća crno-bijele prošlosti

Nije pretjerano reći: u monumentalnoj monografiji "Od kolijevke do Hajduka", umirovljeni fotoreporter "Slobodne Dalmacije" i nekadašnji sportski izvjestitelj dopisništva „Vjesnika“ u Splitu, zabilježio je sve spomena vrijedno: najveće face, najveće događaje, obišao ama baš sva obalna mjesta i gradove, Zagoru i otoke, zavirio pod svaki kamen, svjedočio tranziciji zavičaja koji je živio od mriže i motike u turističku meku. Pa, onda svi ti splitski festivali na kojima je Karaman vrebao zvijezde i zvjezdice u usponu i na zalasku karijere. Potom, Mate Parlov u mudantama, na vaganju pred odlučujući meč, Tina Turner na Gripama... sve su to portreti oko kojih će se sigurno tiskati na izložbama koje će Karaman organizirati u razdoblju što je pred nama
Gajga1

Homoerotika u umetnosti (4)

Jedan je pokušao

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.
Attes 04 S

Putevima kvir umetnosti (9)

Ja sam vaš najgori strah, ja sam vaša najlepša fantazija

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o rađanju pokreta koji će zauvek promeniti tokove kvir istorije. Gottschalk na fotografiji drži transparent na kojem piše: „Ja sam vaš najgori strah/ ja sam vaša najbolja fantazija,“ a jednostavna poruka, napisana crnim markerom na komadu kartona, odjekuje i danas, te je položaj koji je fotografkinja zauzela postao je simbol samopouzdanja i volje za borbu.
Dinos1

iPhone Photography Awards

Očna veština jednog vlasnika telefona

Iako je sve više onih koji tvrde da savremeni telefoni, te drugi uređaji, uništavaju umetničku fotografiju, mnogi fotografi će se složiti da je kamera ta koja pravi fotografiju, ali da je veština iza objektiva ona koja je čini spektakularnom. Pravi fotograf, sa oštrim okom za boju i kompoziciju, može da napravi sjajnu fotografiju i uz pomoć kamere sa iPhone uređaja, a dokaz za to su pobedničke fotografije sa takmičenja iPhone Photography Awards za 2018. godinu.
Hlmt1

Helmut Newton: Obezličeno polje ukusa i stila

Doručak kod Kerbera

Helmut Newton spada među najprovokativnije fotografe XX veka, a ono što je stvarao provociralo je, te stimulisalo one društvene tačke na koje su konzervativni pojedinci najosetljiviji. Rođen je u imućnoj jevrejskoj porodici 1920. godine u Berlinu, te je pohađao prestižnu berlinsku američku gimnaziju u koju ga je otac upisao zbog tada aktuelne podele između Jevreja i “arijevaca," a iz koje je, zbog izuzetne lenjosti, izbačen posle samo nekoliko meseci. Prvi foto-aparat kupio je od džeparca kada mu je bilo tek dvanaest godina, a film iz koji je koristio tom prilikom sadržao je osam fotografija, od kojih je samo jedna uspela, pa je mladi fotograf na nju bio naročito ponosan. Sa šesnaest godina počeo je da uči fotografiju u studiju poznate berlinske fotografkinje Elze Simone, a dve godine kasnije oprobao se kao reporter u listu Singapur Strejts Tajms, iz kojeg je već nakon dve sedmice otpušten. Danas već kultne erotske fotografije Helmuta Newtona proslavljaju koncept života kao performansa, u okviru kojeg seks i nasilje, postavljeni kao pozorišna drama, uprkos uzbuđenju koje izazivaju, prevode seksualnost iz oblasti emocija i ljubavi u obezličeno polje ukusa i stila.