Tekstovi sa tagom: Frankenštajn

Bride 01 S

Sto godina strave i užasa (15)

Bride of Frankenstein (1935): Bila bih ti lepa mlada

U poslednjih sto godina horor film je izrodio razna čudovišta, ali i mnogo više od toga, budući da su se uz pomoć ovog žanra manifestovale paranoje, nepoverenja i strahovi čitavih generacija. Filmovi strave i užasa komuniciraju sa strahovima koje gledaoci već nose u sebi, ali i sa skrivenim željama, te mislima koje se nikada ne izgovaraju naglas, te se radi o zapletima koji bude najosnovnije ljudske instinkte, a u moderno vreme i intelektualne rasprave čiji je cilj da ispod pokorice od straha pronađu neko dublje značenje. Horor filmovi ipak reflektuju samo ono što se u njih stavi – neki su od krvi i prosutih creva, dok su drugi sastavljeni od mnogo suptilnijih elemenata i stvari kojih se užasavamo tiho, bez ijednog vriska
Dann 01 S

Weekend Videos

Dan pobede nad fašizmom

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Mrry 02 S

Strašne žene

Tragična romantičarka Mary Shelley

Ugled književnice Mary Shelley dugo je vremena počivao na trima njenima ulogama: kći Williama Godwina i Mary Wollstonecraft, supruga Percyja Bysshea Shelleyja, autorica romana Frankenstein. Međutim, takvo poimanje svodi plodnu autoricu koja se velik dio život uzdržavala vlastitim perom na 'čudo od jednog romana'.
Cronicles 03 S

TV serija "The Frankenstein Chronicles," (2015-)

Hirurgija kao đavolja rabota

Tako Marlott dospeva u sred okršaja koji se odvija između bogatih i siromašnih, religijskih fanatika i naučnika, starog i novog, a u okviru kojeg medicina, a naročito hirurgija, igra važnu ulogu. I tako se rađa solidna detektivska priča, čiji zaplet gledaoca goni na ivicu fotelje, budući da izgleda prilično autentično čak i kada uvodi šablonske momente poput same Mary Shelley, te drugih junaka uz pomoć kojih se implicira postojanje nečistih sila koje smo do sada videli već mnogo puta. Tako je i sam kraj prve sezone, čini se, neočekivan, te otvara niz mogućnosti o kojima se možda nije mislilo, a kojima se ostavlja beskonačno mnogo prostora u drugoj sezoni. U beskonačnoj i uvek aktuelnoj igri između junaka i anti-junaka, heroj, izgleda, postaje monstrum koji je bezopasnije čudovište od onoga koje je čučalo u samom heroju pre transformacije.