Tekstovi sa tagom: Ingmar Bergman

Mimo Bergmanovih filmova postoji i mnoštvo dokumentaraca o njemu. Meni je najznačajniji trodelni dokumentarac Bergmanovo ostrvo. Snimljen tri godine pre njegove smrti, u švedskoj produkciji. Nisu Fani i Aleksandar ili Saraband Bergmanova labudova pesma, već, upravo, Bergmanovo ostrvo, iako on taj film nije pravio, već su ga drugi pravili o njemu.

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču. Do kraja četrdesetih radio drama je bila vodeća forma popularne zabave. Ali, sa pojavom televizije izgubila je veliki deo svojih slušalaca, povukla se u zapećak, i u mnogim zemljama nikada nije uspela da povrati publiku. Sada nam internet pruža mogućnost da se vratimo ovoj formi. U pojedinim zemljama ovakva forma je i dalje popularna te se snimaju nove audio drame, a mogu se naći u prodaji na CD-ima, kasetama, podkastima, ali i u svakodnevnom radio programu

Poslednji svoj film „Žrtvovanje“ iz 1985. Tarkovski je snimao na „bergmanovoj“ teritoriji u Švedskoj. Možda je ovaj film postao njihov glavni susret. Tarkovski se plašio da „ne ponovi“, ne snimi film na Bergmanov način. Razloga je bilo mnogo: snimatelj je bio Sven Njukvist, glumci, koje je Tarkovski voleo još od mladosti, sve je podsećalo na Bergmana. Atmosfera u filmu je bila veoma srodna filmovima švedskog klasika

Pandemija virusa Covid-19 zasigurno će ostaviti dubokog traga na svijet u kojem živimo, toliko da vjerojatno nikad više neće biti isti. Dok čekamo da nastupi budućnost i vrijeme zaraze postane prošlost, s akcijom podrške lakšeg izdržavanja mjera opreza i izolacije, zagrebački RESTART solidarno se pridružuje nastojanjima za održavanjem javnog zdravlja i otvara bogatu online doku-riznicu Restartlabela s 20 potpuno besplatnih naslova, dok je ostatak kolekcije sa stotinjak raznolikih dokumentarnih filmova dostupan za gledanje uz minimalnu naknadu

Anderson je u mnogim intervjuima govorila o tome koliko je mrzela što su je švedski mediji nazivali „profesionalnom naivkom“, a sve do filma “Persona,” ali se nikada nije žalila na uloge, te je kasnije shvatila da je bilo malo mladih glumica koje su taj kvalitet mogle da nose tako dobro kao ona. „Potrebna mi je mlađa ti“, rekao joj je Bergman jednom. „Kako misliš mlađa ja? Nikada mi nisi rekao da sam za tebe nešto određeno.“

Najranije iskustvo umjetnosti moralo je biti iskustvo da je umjetnost čarolija, magija; umjetnost je bila instrumentom rituala. Najranija je teorija umjetnosti, teorija grčkih filozofa, predlagala da je umjetnost mimesis, nasljedovanje realnosti.

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”

Iz provincijskog cirkusa „Adria“ mog detinjstva niko nije nikada izašao ponižen, uvređen, namagarčen, popljuvan. U njemu najpre istrčavaju glupi avgusti, klovnovi... Slede dresure konja (sa cirkuskim jahačicama opevanim u baladi Bijelog dugmeta), lavovi skaču kroz zapaljene obruče. Na kraju, eto letača na trapezima i hodača po žici, a gledalištu zastaje dah. Sve umetnici za poštovanje, borci za hleb nasušni. Cirkus je uvek imao svoju etiku i lepotu