Tekstovi sa tagom: Jorge Luis Borges

Božanski lovac Tunk-poj izmisli posebne koturaljke izrađene od drveta svetog stabla koje je stalno škripalo, a na koje mu je lavež nekog psa skrenuo pažnju. Koturaljke su takođe škripale, a odmicale su brzinom strele

U srednjem veku simbologija grifona postaje protivrečna. U nekom italijanskom zverinjaku stoji da označava demona; opšte uzev, međutim, predstavlja amblem Hrista, a to objašnjava Isidor Seviljski u svojim Etimologijama: Hrist je lav jer vlada i moćan je; takođe je orao jer se nakon uskrsnuća penje na nebo”

Drugi izjavljuju da Zemlja ima svoj temelj u vodi; voda u steni; stena u temenu bika; bik u peščanom koritu; pesak u Bahamutu; Bahamut u zagušujućem vetru; zagušujući vetar u nekoj izmaglici. Temelj izmaglice je nepoznat

Pod tutnjavom gornjih dubina, duboko, duboko u ponornom moru, kraken sniva svoj drevni i nenastanjeni san bez snova. Bledi odsjaji se uzburkuju oko njegove mrke prilike; golemi sunđeri hiljadugodišnjeg rasta i visine nadimaju se na njemu, a u dubini čkiljavog svetla, bezbrojne i ogromne hobotnice mlate džinovskim pipcima zelenkastu ukočenost iz tajnih ćelija i čudesnih špilja

Obožavanje bika i dvosekle sekire (koja se zvala labrys i možda je korijen riječi labirint) bilo je tipično za prehelenske religije, koje su održavale svete borbe sa bikovima

Najpoznatija je priča o kentaurima ona koja opisuje njihov boj sa Lapitima nakon svađe na svadbenom piru. Za kentaure je vino predstavljalo nešto novo; usred gozbe jedan je pijani kentaur uvrijedio nevjestu i prevrnuo stolove, pa je tako došlo do poznate kentauromahije, koju će Fidija, ili neki njegov učenik, ovjekovječiti na Partenonu, Ovidije opisati u XII knjizi Metamorfoza, i koja će inspirisati Rubensa. Pošto su ih Lapiti pobijedili, kentauri su morali napustiti Tesaliju. U drugom sukobu s njima, Herkules je pogubio gotovo čitavo pleme kentaura svojim strijelama

Dovoljno joj je da repom mlati po zemlji da bi izazvala požare; može da predskaže budućnost i da preuzme razne oblike, po mogućstvu staraca, mladih devojaka i učenjaka

Nije poznat njihov tačan broj; Hesiod natuknu brojku od tri hiljade. Bile su zamišljene i prelepe; pogled na njih mogao je da izazove ludilo, a ukoliko bi bile nage, čak i smrt

Pitagora je nazva antropomorfnom; rimski botaničar Lucije Kolumela polučovekom, a Albert Veliki napisa da mandragore predstavljaju čovečanstvo, čak i po tome što se razlikuju u polovima

Bila je previše raznorodna; lav, koza i zmija (u nekim spisima aždaja) opirali su se stvaranju jedne jedinstvene životinje. S vremenom, Himera postaje sve što je „himerično”

Često mi se čini da bi ova životinja želela mene da pripitomi, inače zašto bi mi izmicala rep upravo kad hoću da ga uhvatim, a potom mirno čekala da me ponovo privuče kako bi još jednom poskočila?

Pošli smo do ograde pritisnuti mrakom što ga već Danica blaži/ Kao što se čovek vraća iz zemlje mačeva, ja se vratih iz tvojih suza./ Dan koji je živo urezan, kao san, među drugim danima./ Tek kasnije sam dohvatio i nadmašio noći i plovidbe

Bazilisk živi u pustinji; bolje reći, on je pustinju i stvorio. Pred njegove noge padaju mrtve ptice a plodovi trunu; rečna voda kojom se poji ostaje vekovima zatrovana. Plinije potvrđuje da njegov pogled drobi kamenje i spaljuje rastinje. Ubija ga miris lasice, a u srednjem veku se govorilo da ga i petlovo kukurikanje ubija.

U sumnjivoj zori/ otac moga oca spase knjige./ Evo ih u kuli u kojoj obitavam,/ podsećaju me na dane koji pripadahu drugima

Šta ne bih dao za sećanje / (imao sam ga i izgubio)/ na jedno zlatasto Tarnerovo platno/ široko kao muzika/... Šta ne bih dao za sećanje/ da si mi rekla da me voliš/ i da nisam spavao do zore,/ bestidan i srećan.