Tekstovi sa tagom: Marija Đoković

Morchee 01 S

Arsenal fest, Kragujevac

Morcheeba, noćna senzualnost

Osnovana sredinom devedesetih, Morcheeba se svojim prvim albumom „Who Can You Trust?“ savršeno pozicionirala u sam vrh trip-hop žanra, uz neponovljive Portishead. Za više od dve decenije, ali sa svega devet albuma, Morcheeba je zadržala auru senzualnog, toplog crossovera između sanjivih jazzy ritmova i pulsirajućeg soula, što je besprekorno funkcionisalo na njihovim pločama, ali često predstavlja problem na masovnim koncertima gde intimnost ustupa mesto često hladnoj elektronici. Uprkos sjajnom glasu pevačice Skye Edwards, odsustvo moćnih pesama poslednjih godina jeste hendikep koji Morcheeba pokušavaju na koncertima da reše bogatom zvučnom slikom i savršenom instrumentalizacijom. Tokom nastupa na Arsenal festu njihova profesionalnost mogla je da impresionira, ali letargična set-lista i gotovo istovetan up-tempo nisu podigli na noge publiku onako kako se očekivalo. Sve je to zvučalo vrlo dobro, čak i odlično, ali je falilo malo iskričavosti koju je Morcheeba negde poslednjih godina zaturila, oslanjajući se na rutinu. U svakom slučaju, ko ih nikad ranije nije slušao uživo – mogao je delimično da uživa...
Jinnk 01 S

Fotogalerija: Arsenal fest, Kragujevac

Jinx, tropsko retro osvježenje

Tog petka, 22. juna, kišovito junsko vreme jedva je izmamilo nekoliko građana na ulice Kragujevca, ali je zato zagrebački bend Jinx uspeo da okupi hiljade Kragujevčana, uprkos jeseni koja je obeležila početak leta. Na sat vremena Jinxi su nas odveli u tropske krajeve, muzički evocirajući uspomene iz nekih srećnijih vremena. Od svog prvog hita „Smijem se“ do pesme „Ako si rođen u pogrešno vrijeme“ sa najnovijeg albuma „Pogrebi i pomiriši“ i legendarne „Bye, bye, baby, bye“ – ostali su standardno dobri i sveži, kadri da razigraju promrzle posetioce Arsenal festa. Do nekog sledećeg leta i Jinx avanture, uživajte u fotografijama Marije Đoković
Arsse 05 S

Na licu mesta: XXZ u Kragujevcu, na rock festivalu

Pod zastavom Arsenala

Ove godine je XXZ magazin svečano debitovao na kragujevačkom Arsenal festu. Vreme tokom tri festivalska dana (21, 22. i 23. jun) podsećalo je na britansko, a možda je i zato nastupalo dosta britanskih bendova. Uprkos hladnoći i kiši, Arsenal je uspeo da okupi publiku i zavidan broj izvođača

Fotogalerija: Arsenal fest, Kragujevac

Plavi orkestar, mnogo više od puke nostalgije

Omiljeni bend šumskog veselnika Rajka Vasića Rajkana, Plavi orkestar, nije propao niti se samouništio na kragujevačkom Arsenal festu, kako se Dodikov omiljeni Šumnjak ponadao. Izgleda da nekoliko hiljada tisuća oduševljenih navijača nije ni obratilo pažnju na političku kritiku s Rajkovog narodnjačkog tvitera: “Plavi orkestar je vjesnik Srpskog Muslimanskog Unitarizma, najava Saveza Za Promjene, Srpske Izdaje. Suada. Jebem vam mater. I Suadu”. Kad već pomenu Suadu koju bi Rajkan očigledno voleo da konzumira uživo, valjalo bi reći da nije samo Suada bila zvijezda u hit-povorci Plavog orkestra koji sa Kragujevčanima ima iskustva; još 2012, pred 40.000 izdajnika koji nisu prepoznali Plavi Unitarizam – Saša Lošić & friends održali su više nego spektakularan koncert.  Ovog puta u festivalskom ambijentu, u subotu, Plavi orkestar dokazao je svoju neuništivost. Dopadalo se to Vasiću ili Šumskoj, vitalnost i dugovečnost  teen-himni osamdesetih našla je svoje mesto u razdraganoj atmosferi i energičnoj, čvrstoj svirci savršeno prilagođenoj masovnim refrenima kojima su navijači iz prvih redova dali svoj grleni pečat. Nostalgija se isplatila: Saša Lošić, Saša Zalepugin te braća Samir i Admir Ćeremida – vratili su nas vremeplovom u najbolje godine naših života, dokazujući da je Suada jedino večna. A, sad, Vasiću, ruke gore: “Drugovi, budimo iskreni /već nam se bliži dvadeseta /a treba živjeti i pjevati/idemo kao na maturskoj večeri/uno, due, tre, quatro”…
Killss 01 S

Arsenal fest, Kragujevac

The Kills, do poslednje kapi znoja

Jedan od velikih svetskih bendova The Kills koji predvode američka pevačica Alison Mosshart i britanski gitarista Jamie Hince – konačno je stigao u Srbiju, preciznije u Kragujevac, na tamošnji Arsenal fest. Sa pet objavljenih albuma od kojih je najnoviji “Ash & Ice” pravi bestseler, The Kills su na licu mesta pokazali šta znači rock iskustvo od punih sedamnaest godina koliko grupa postoji. Bend koji svoje uticaje crpi iz poštovanja prema imenima kakva su PJ Harvey, The Velvet Underground, Sleater-Kinney, Fugazi, The Clash, The Rolling Stones, Nirvana, Pixies, Bikini Kill ili Sonic Youth – besprekornom svirkom i nezapamćenom energijom, uz spektakularan light-show, predstavili su svoje post-punk korene u oštrim, ljutim gitarističkim obračunima, uz raspoloženu Alison Mosshart koja je svojim glasom emocionalno začinila perfektan koncert, dižući publiku na noge u ritmičnoj ofanzivi rifova i prepoznatljivih refrena njihovih singlova. Žestoki, ali kad treba i akustično potresni, The Kills su uživali na sceni, izbegavajući rutinu koja bi se od iskusnih profesionalaca očekivala; činilo se da su se i sami uželeli svirke, jer je njihovo raspoloženje zarazno delovalo na hiljade prisutnih – impresioniranih umećem i veštinom kakva se retko čuje. Ukratko: fascinantno!

Arsenal fest, Kragujevac

Editors, sjajna rock predstava

Engleski band Editors nastupio je ove godine po prvi put na Arsenal festu i u Kragujevac doneo atmosferu svetskih muzičkih festivala. Zvuk je bio besprekoran, sve je prštalo od energije, prvo veče Arsenala moglo se proglasiti uspešnim. Editorsi su predstavili svoj novi album „Violence“, ali i podsetili na stare hitove poput „A Ton of Love“ ili „Papillon“. Zahvaljivali su se publici i na srpskom i na engleskom, a mi na svim jezicima sveta možemo da im se zahvalimo na sjajnom koncertu, ali i humanosti. Naime, članovi benda su 21. juna, uoči koncerta, posetili izbeglički kamp u Obrenovcu u okviru Nedelje izbeglica i podsetili sve sa kakvim se preprekama i problemima suočavaju ljudi koji su prinuđeni da napuste svoje domove... Narednih nekoliko dana iscrpno ćemo vas informisati o događanjima na Arsenal festu; mala XXZ ekipa (Sandra Dančetović, Marija Đoković, Petar Luković) pripremila je čitav niz rubrika i fotogalerija sa kragujevačkog festivala. Rock on!
Kass 01 S

Pivski jubilej

Kaš za uživanje

Bilo je to u proleće te 2014, na Dan mladosti, kad je mladi Kaš ugledao svetlost dana. Pre nekoliko dana proslavljena je četvrta godišnjica ove moderne, atraktivne pivare, smeštene u Zemunu. Dok su se na roštilju vrtele mlade kobasice i još mlađi burgeri, iz točilica su deljeni plodovi Kašovog radnog zanosa, piva koja nose imena: Ryezen, Bledoliki i Ghost Town Gin. Ukratko: Kaš za uživanje!
Titoi 01 S

Da se ne zaboravi: 38 godina od smrti druga Tita

Josip Broz svuda oko nas

Uskoro će biti četiri decenije od smrti najvećeg sina naših naroda i narodnosti, Maršala Tita, ali on nije zaboravljen, naprotiv. Svake godine ispred Kuće cveća okupljaju se ljudi kojima je Josip Broz bio simbol, nada i – vera u bolje sutra. Svako sećanje na titovska vremena jeste razlog za nostalgiju, jer je to bilo doba prosperiteta, optimizma, prkosa i mira, period kad su nacionalisti morali da zatvore usta pred neprikosnovenim principom bratstva i jedinstva. Odlaskom Tita koji je bio temelj nekadašnje, moćne SFRJ, srušila se država koju je potkopavao svaki razulareni neprijatelj. Danas su nam ostale ruševine u obliku novonastalih državica, mržnja koja se pothranjuje svakodnevno, granice preko kojih se glasno svađamo i uverenje da nikad nije bilo prošlosti. Bilo je, drugovi, najbolje prošlosti; ona se zvala Titova Jugoslavija. Zbog nje su danas ispred Kuće cveća svi ti ljudi – da pamtimo, da ne zaboravimo. Uz stalnu pouku: bilo je časno živjeti s Titom!
Sajam2

DDOR Bg Car Show

Sajam automobila, četiri točka sreće

Izložbeno-prodajna manifestacija – Sajam automobila, okupila je u Beogradu gotovo sve uvoznike i distributere putničkih vozila. Radoznali i raspoloženi posetioci detaljno su se upoznavali sa svojim budućim ljubimcima; mnogi su sedali za volan da osete atmosferu, zasipali pitanjima hostese i večito tražili način kako da novi automobil ili motorcikl uklope u svoje finansijske planove. Gužve po štandovima i halama dokazale su da su naši ljudi spremni da se mnogo čega odreknu – u korist novog, modernog vozila koje je još uvek statusni simbol uspeha. Valjda su i zato posetioci izgledali raspoloženi i razdragani; ipak je novi auto – novi auto!
Strahi 01 S

Netko bješe Strahiniću bane

Ponoćni kauboji i rečni galebovi

Ulica Strahinjića Bana nekada je bila tihi deo beogradskog naselja Dorćol, da bi se količina buke u njoj menjala u skladu sa potrebama i navikama građana. Ulica spaja Skadarliju i Kalemegdan, a naziv je dobila po Banović Strahinji, jednoj od istaknutih figura iz srpskog narodnog stvaralaštva. Ako ste mislili da ulica Strahinjića Bana, poput Balkanske ili Knez Mihailove, nije menjala ime decenijama – razmislite ponovo. Naime, ime ulice koja se nalazi u samom srcu Beograda menja se skoro svake decenije, a onoliko često koliko se menja i fasada na kojoj stoji tabla sa nazivom ulice. Tako i danas postoje table sa dva potpuno različita natpisa, budući da je prvi zvanični naziv bio Strahinjića bana, da bi se ime vremenom menjalo, jer se i ime Banović Strahinje često govorilo i pisalo na više načina.
Bgdr 01 S

Kalemegdan u sumrak

Slučajni i namerni prolaznici

U današnje vreme sveopšteg tehnološkog napretka moguća je i virtuelna šetnja Kalemegdanom, ali ništa ne može da zameni živi ugođaj. Naša fotografkinja Marija Đoković obišla je omiljeno šetalište Beograđana u sumrak i zabeležila nekoliko karakterističnih prizora. Ljubavni parovi, slučajni i namerni prolaznici, prijatelji u manjim ili većim grupama, turisti-namernici, usamljenici – svi su se sjatili na Beogradsku tvrđavu da predahnu, odahnu, puste korak, kontempliraju ili tek onako, bez nekog posebnog razloga. Gledajte, uživajte, a zatim prošetajte .
Sojen 01 S

Ada Međica, ostrvo mira i tišine

Daleko od razuzdane gomile

Ada Međica je šumovito rečno ostrvo na Novom Beogradu smešteno preko puta centralnog dela Ade Ciganlije, dok se sa druge strane preko reke Save nalaze novobeogradski Savski kej, Blokovi 44, 45 i 70. Čini ga naselje čiji su stanovnici pre 56 godina osnovali Udruženje „Ljubitelji Save i Dunava: Ada Međica”. Premda postoji gradski rečni prevoz koji svakoga dana prevozi putnike na ostrvo poznato kao “oaza mira”, na Adi Međici, srećom, nema restorana, kafića kao ni drugih popularnih sadržaja modernog gradskog života, već možete provesti vikend kao gost nekog od stanovnika među kojima ima vrhunskih gastronoma. Naselje čine sojenice u čiji izgled domaćini ulažu neobičnu kreativnost; svaka od kućica šalje poruku o svom vlasniku i njegovom ukusu; zbir takvih osobenosti čini ovu oazu potpuno drukčijom u odnosu na gradska urbana okruženja. Šetajući ovim ostrvom posetilac ne može da se ne zapita - da li slobodu da budemo samosvojni, možemo osvojiti jedino u prirodi?
Labudis 01 S

Dan kada ljudi nisu pojeli ptice

Praznična gozba za beogradske zveri

Oni koji se poslednjih dana, a možda i nedelja, bude sa prazničnim teretom na leđima, sasvim sigurno imaju ograničen doživljaj sveta, te ne primaćuju život koji se hrani oko njih, a u decembru koji je sasvim sigurno pobegao u neko proleće. Slike na koje bismo naišli ako bismo jednom rešili da otvorimo oči, mogle bi da se uporede sa pesmom Antimaterija Rasela Edsona: S druge strane ogledala je izvrnuti svet, gde su ludaci normalni; gde kosti izlaze iz zemlje i povlače se do prve ljubavne sluzi. A uveče sunce samo izlazi. Ljubavnici plaču jer su jedan dan mlađi, i ubrzo detinjstvo im otima užitak. U takvom svetu ima mnogo tuge koja je, naravno, radost. *** A tako je i bilo: čim smo izašli iz pesme, Beograd je požurio da nas uveri da i u njemu, kao i u stihovima, ima mnogo tuge koja je u stvari radost. I kao što nam klimatske promene uskratile novogodišnje mećave, tako nas i praznične gužve sprečavaju da primetimo da oni koji imaju kupuju poklone, dok oni koji nemaju to što su jedva stekli dele sa drugima. I tu je najdirljivija slika starijeg gospodina koji je prevalio nebrojene gradske milje da donese nešto hrane ljubimcima bez doma i vlasnika. Dok smo čekali da se hranitelj pojavi, te sumnjali u uspeh onoga što smo zamislili, na vidiku nije bilo ni ptice ni mačke, da bi , čim je stariji gospodin kročio na teritoriju, za koju verujemo da je njihovo dugogodišnje mesto susretanja, toliko njih dotrčalo, doletelo, dokotrljalo se, da nismo uspeli da ih izbrojimo. Zahvaljujući našoj fotografkinji Mariji Đoković, svaka scena je pažljivo komponovana, te zabeležena, pa ih, evo, delimo sa vama.
Belgr 01 S

City Drops Into The Dark

Noć u Novom Beogradu

Strpljivi noćni šetač sa aparatom i stativom u ruci mogao je, stešnjen između večitog mraka i povremenog svetla, da pomisli kako je ovo savršena arhitektura distopijske budućnosti, betonski neo-noir, ili kolektivna socijalistička spavaonica, i da uvek bude u pravu, jer Novi Beograd sve jeste – naročito kad ga pokrije noć. Na neki art način, on je čak humaniji s manje svetla; čim stigne dan, kao da onaj noćni New Belgrade sasvim iščezne. Srećom, fotografije Marije Đoković dokazuju da grad preko Save stvarno noću postoji. Proverite sami!
Novaja 01 S

Praznično merenje vremena

Nova godina u prijateljskoj poseti Beogradu

U skladu sa očekivanjima, a uprkos objektivnim teškoćama, Nova godina će stići na planetu Zemlju 31. decembra, tačno u ponoć. Čovek je davno odlučio da, ono što slobodno možemo da nazovemo neizbežnom prirodnom pojavom, a koja se pojavljuje u obliku proticanja vremena, obasja prazničnim svetiljkama, ne bi li tako sebe, a i druge, uverio da ta praznična noć vodi u neko bolje sutra. Zahvaljujući našoj fotografkinji – Mariji Đoković, čitaoci XXZ magazina će moći da osete delić svetla koje obasjava glavni grad, te skupa poveruju da će se sve što se do sada nije dogodilo – dogoditi u najluđoj noći, i da ispod sede brade Deda Mraza žive pravi ljudi.