Tekstovi sa tagom: Marko Stojiljković

After the Wedding je film koji deluje kao da je naslonjen na neke stare i prevaziđene trendove od kojih se teško odvaja, iako ima časne namere

Verovatno da ne postoji bolji glumac za ulogu Rogersa nego što je to Tom Hanks, pre svega zbog aure koju u zreloj fazi svoje karijere odašilje. Glumac koji u poslednje vreme igra heroične likove od krvi i mesa nema težak zadatak da se uživi u lik koji poput njegovih tipskih uloga, medijske persone, a i ličnosti privatno, odiše dobrotom i pristojnošću, pritom bez većeg napora skidajući Rogersove manirizme

Adam Sandler je izvrstan u konstrukciji svog lika koji egzistira u nesvakidašnjem žanrovskom miksu trilera (psihološkog i onog "običnog"), crne komedije i drame o disfunkcionalnosti pojedinca, porodice i društva. Braća Safdie su sa svojim prethodnim filmom Good Times pokazali kako znaju da rade sa glumcima i da ih okreću kontra njihovog uobičajenog tipa na pravi način i u pravoj meri, ali i da potencijalne nedostatke i nedorečenosti prekriju brzinom kojom se situacije smenjuju, što na glumce stavlja dodatni pritisak

The Nightingale je, dakle, prilično klasičan primer "rape-revenge" filma zaodenutog u ruho određenog istorijskog perioda i geografskog prostora i to povlači određenu, dobro poznatu žanrovsku mehaniku koju je vrlo teško razbiti na originalan, a smislen način. Etički problem celog pod-žanra je što je prvi deo, dakle trauma, sam po sebi snažniji od osvete koja sledi. Iako Jennifer Kent ne pokušava da fetišizira nasilje, već se čvrsto drži realizma, pad u tempu je neizbežan nakon onako snažnog udara kao što je to scena u kolibi i tu ne mogu puno da pomognu čak ni Clarina snoviđenja i košmari koji filmu dodaju jednu fantazijsku notu

Osim što treba imati u vidu da je filmsku top-listu mnogo zabavnije čitati nego sastaviti, te da su i sastavljači lista samo ljudi sa svojim afinitetima, osećam se dužnim da cenjeni publikum upozorim da se ovakvih spiskova treba držati više okvirno, a ne kao pijan plota. Različiti faktori su tu u igri, pa su ove godine na listi završili samo dugometražni igrani filmovi (jer za dokumentarne, kao i za kratkometražne važe neka druga pravila zbog kojih su neuporedivi sa najpopularnijim rodom igranog i formatom dugometražnog filma), ali faktor na koji takođe treba obratiti pažnju je i svežina utiska. Filmu pogledanom u februaru ili martu dosta je teže da ostane svež u memoriji krajem decembra nego, primera radi, filmu pogledanom krajem novembra. Stoga, srećne praznike i ugodno čitanje želi vam vaš filmski kritičar

Za razumevanje konteksta filma možda nije neophodno poznavanje američke istorije i Scorseseove karijere, ali je svakako preporučljivo jer su te dve stvari tesno povezane na način da reditelj kroz svoje mafijaške epopeje na sebi svojstven način, kafanskim tonom i sa puno digresija, govori o istoriji svoje zemlje

Iako je Bacurau na nivou pojedinačnih scena izuzetno uspeo kao žanrovski film, problem je što u celini to ipak nije. Razlog mogu biti prevelike ambicije autorskog dvojca da u blender ubace suviše žanrova, različitih poetika i citata. Na kraju filmom dominira socijalni angažman, što samo po sebi nije loše, ali u opštoj neujednačenosti deluje didaktično, odnosno "nabijeno" iz sve snage. Bacurau je i pored toga vrlo dobar film kojem ipak fali nešto da bi bio odličan

Dok su dobre strane filma uglavnom objektivne i merljive, većina zamerki se može otpisati kao stvar afiniteta ili procene. Film na nekoliko mesta traži popriličnu suspenziju neverice, a i pored toga ima nekoliko logičkih preskoka. Takođe, možda nesuptilno gađa veće emocije nego što ih zaslužuje (po čemu dosta liči na ruske literarne klasike), ali ih nekako i pogađa. Konačno, reč je o sasvim jedinstvenom i neponovljivom gledalačkom iskustvu

Reditelj je svojim prvencem već demonstrirao sposobnost da se uhvati ukoštac sa puno većim i ozbiljnijim temama i da na koherentan način ispriča priču o izraelsko-palestinskom sukobu s filmom Out in the Dark (2012). Ovde je išao sa namerom da napravi "crowd-pleaser", film za publiku i njenu razonodu i u tome je uspeo

Ne samo da su efekti izvedeni profesionalno i diskretno, već Benson i Moorhead pametno promišljaju svaku scenu, koristeći se brojnim trikovima iz svog arsenala kao što su iskošeni uglovi, video u filmu koji se može premotavati, slika izvrnuta naglavce, subjektivni kadrovi i slično. Moorheadova fotografija je izuzetna i evokativna, bilo da se radi o tripovima i halucinacijama ili o suvoj i surovoj životnoj realnosti. Teško opisivi i uvrnuti, oscilirajući soundtrack koji potpisuje Jimmy LaValle samo doprinosi tripoznom efektu filma

Koliko god konvencionalni horor upadao u kolotečinu nastavaka, podžanrovskih konvencija i kreiranja filmova kako bi oni bili po ukusu publike, na svojim rubovima žanr je i te kako vitalan i izvrsno podnosi inovacije, za šta je After Midnight živi dokaz. Ovde je spoj dominantnog žanra sa ostalima toliko gladak i konzistentan da film prosto klizi kroz tu smešu bez problema, stvarajući dojam vrlo pametno konstruisanog i zaokruženog umetničkog dela

In the Strange Pursuit of Laura Durand uspeva da bude sentimentalan, ali bez skliznuća u patetiku i da ispriča priču iskrenu priču o svojoj generaciji koja će blagotvorno uticati na publiku u Grčkoj i van nje

Čini se da je Evrenol itekako svestan svojih ograničenja, kako autorskih, tako i budžetskih, i da je sposoban da to okrene u svoju korist i napravi jasan, solidan i ugodan film kojem čak ni didaktičnost koja se podrazumeva imajući u vidu ciljanu publiku ne može puno naškoditi. Girl With No Mouth je izvrstan primer kako film za nešto veću decu treba da izgleda i kako ga je moguće napraviti i van hollywoodske mašinerije

Ono po čemu je The August Virgin izuzetan film je iskrenost sa kojom se Trueba i Arana dotiču generacijske smušenosti , što ga čini atipičnim, ali efektnim "coming of age" filmom koji razbija kanon po kojem je taj termin rezervisan za filmove o tinejdžerima ili ljudima u ranim 20-im godinama života. Mi u formi nalik na dnevničku gledamo kako žena od 33 godine odrasta pred nama tokom leta koje će (možda) promeniti sve

Poruka da se kod seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja ne radi o polu/rodu, nego o moći je truizam, ali znači li to u interpretaciji Käehne i el-Toukhy da je svaka jaka, nesubmisivna žena potencijalni (seksualni) predator i eksploatator? To posebno upada u oči sa nikada do kraja razjašnjenom motivacijom za aferu jer Anne svakako ima dobrih razloga da zadovoljstvo potraži izvan braka