Tekstovi sa tagom: Marko Stojiljković

Uklopljena sa fascinantnim pejzažom uglavnom pustih američkih prostranstava van gradova, predgrađa, vojnih baza i retke preživele industrije perfektno snimljenim od strane Joshue Jamesa Richardsa i sa izuzetnom muzičkom podlogom Ludovica Einaudija, galerija likova u Nomadlandu jedan je od najboljih aspekata filma i dokaza da na svetu još ima čovečnosti

Promising Young Woman ima potencijala da postane jedan od amblematskih #metoo filmova. »Srce«, odnosno etika mu je na mestu, poenta mu je lucidna i ispravna, bez pojednostavljivanja i besmislenih izgovora. Problem, međutim, nastaje u »mesu«, u mehanici i dramaturgiji, odnosno u »style over substance« pristupu kojim mlada autorica pokušava da se dopadne publici

U toj sinergiji muzike, „običnog” života, duše, dizajna i filozofskih pitanja odakle dolazimo i kuda idemo, Soul je divan, pametan i provokativan animirani film za zahtevniju publiku

"Let Them All Talk" se, uslovno rečeno, iskupljuje organskim dijalozima koji deluju skoro pa improvizovano, dok se »scenario« koji potpisuje autorica nagrađivanih kratkih priča i univerzitetska profesorka Deborah Eisenberg ponajpre liči na kolekciju vinjeta i crtica. U tom okruženju glumačka postava ima priliku da zablista

Freaky je možda malo pretrpan i odveć kitnjast u smislu mreže referenci, ali je više nego dobar i zabavan film za bioskopsko, ali i za kućno gledanje

Sastavljanje godišnje top-liste filmova po pravilu je nezahvalan posao koji zahteva puno kalkulacije i „poštenja” u ocenjivanju i rangiranju. Više je tu faktora uključenih, od vremena između gledanja filma i sastavljanja liste, preko uslova gledanja filma (bolje je u bioskopu, a još bolje na festivalu, nego na televizijskom ili, još gore, kompjuterskom ekranu), pa do raspoloženja. Ovu listu, kao i svaku drugu, treba shvatiti pre kao ovlašnu informaciju i preporuku šta treba pogledati, a ne kao tvrdnju da je neki bolje rangirani film objektivno bolji od onog lošije rangiranog. Pa da počnemo...

Fatman nije budući »alternativno-praznični« kultni klasik, iako je imao potencijala da to bude, recimo da su neke od replika primerak vrhunskog humora baziranog na zakeranju, ali je kao »novo-nenormalna« praznična zabava sasvim odgovarajući izbor

Songbird je prvi, uslovno rečeno, hollywoodski film na temu pandemije i to mu je otprilike jedini domet, čak se može argumentirati da na koroni zapravo parazitira jer je dotičnu lako moguće zameniti nekom drugom katastrofom. Ovde imamo slučaj onih »prvih mačića«

Sound of Metal je pažljivo osmišljen i besprekorno izveden film koji radi i na nivou razuma i na nivou osećaja. Definitivno se može smatrati za jednu od boljih stvari koje su se pojavile na internetu krajem ove godine (iako bi zbog svoje vizuelne, a naročito auditivne komponente zapravo bioskop bio idealno mesto da ga se pogleda) i ne bi bilo začuđujuće da se nađe na nekoj od godišnjih top-lista. Preporuku svakako zaslužuje

Iako je reč o nesavršenom filmu, "Another Round" možemo oceniti kao vrlo dobar i verovatno jedan od najboljih ove godine. Kada smo već kod godine, stvar možemo podići i na nešto viši nivo i čak reći da je pomalo i lekovit, kao čaša dobrog vina posle ručka, pa i neophodno potreban, kao promilaža da se izgura dan. U to ime... živeli!

The Secrets We Keep daleko je od dobrog filma, iako to u ekspoziciji nagoveštava, ali je isto tako daleko od negledljivog. Zapravo je šteta što se Adler iz ovog ili onog razloga nije odvažio da zagrabi dublje i u moralni i u emocionalni aspekt situacije, verovatno misleći da će time opteretiti i oterati publiku. Ovako The Secrets We Keep ostaje lagani trilerčić pre za televiziju nego za bioskop koji vetri iz sećanja sekunde kada se završi

Kada se crta na kraju podvuče, Honest Thief je tako gledljiv, ali ne i pamtljiv akcioni triler koji bi neke druge godine prošao sasvim ispod radara. Ove pak kao jedan od retkih stoji na putu karantinskog cunamija koji preti da za sva vremena zatvori bioskope.

Ulbolsyn je film o otpornosti uspostavljenih tradicija i selektivnosti moderniteta. Nejednakost između muškaraca i žena je sistemska, ženama je „ucepljeno” u glavu da su one inferiorne, bazično prostitutke čiji je jedini izbor hoće li uzimati novac od jednog muškarca tu na selu ili od više njih u gradu. Naslovna junakinja u takvom svetu zapravo nema nikakve šanse, osim u vrlo ekstremnim okolnostima, jer tu ne pripada

Vodeći se rediteljevim preciznim uputstvima, glumci uspevaju da ostvare vrlo dojmljive uloge. Svetlana Yankova facijalnom ekspresijom dosta podseća na Frances McDormand, što se prilično fino slaže sa pozicijom marginalca na koju je potisnuta. Skupa sa Stoyanom Bochevim čiji komandir policijske stanice pomalo podseća na tip uloge kakav bi na rubovima Hollywooda odigrao Woody Harrelson, nije teško povući paralelu sa Three Billboards Outside Ebbing, Missouri, posebno kada u miks uđu rasizam u tematici i apsurd svega toga

Medel nam ceo film izlaže u sukcesiji scena iz jednog kadra snimljenog fiksnom kamerom, sa Verónicom u centru i u srednje krupnom planu, dok ostali samo dolaze i prolaze. Kako radnja filma odmiče, tonovi postaju sve mračniji, a reditelj uspeva da ih dozira i gradira čak i u toj formalnoj rigidnosti koju je odabrao. Striktna, rigidna forma je, pak, komentar za sebe koji se odnosi i na društvene odnose i na društvene uloge, ali i na pravila društvenih mreža i posla na njima, te kao takva stoji u oštrom kontrastu sa veoma fluidnim moralnim kompasom naše junakinje